----- Original Message -----
Sent: Thursday, July 12, 2001 5:08
PM
Subject: [NSP] SIROM OTVORENIH
OCIJU
I TO NAM DESAVA
Pise: Aleksandar Djaja
SIROM OTVORENIH OCIJU
U veoma gledanoj kontakt emisiji beogradske televizijske stanice "Studio
B", a u kojoj gledaoci putem telefona glasaju za tzv. "utisak nedelje",
pobedio je aktuelni predsednik SRJ, g. Kostunica - ali, u "negativnom smislu!"
Gledaoci su, zapravo, apostrofirali njegovu "dvolicnost" koja je dosla do
punog izrazaja prilikom otmice g. Milosevica iz zatvora u Beogradu i njegovog
prebacivanja u Hag. Ispostavilo se, naime, da je Hag od " devete rupe" na
svirali, za g. Kostunicu postao "prva rupa", a da su sve potonje izjave
povodom tog protiv ustavnog cina Djindjiceve vlade bile samo neuspesno "pranje
ruku" u, ionako vec dovoljno zaprljanoj vodi srpske politicke scene.
Od coveka koji je, sa "bilbordova" u predizbornoj kampanji, "svakom mogao
da pogleda u oci", dobili smo tako predsednika drzave koji, kad se u oci gleda
- jednostavno, zazmuri.
Mozda je za g. Kostunicu predsednikovanje drzavom mnogo prljavija
aktivnost od one na koju je navikao vodeci jednu, istina principijelnu, ali,
doskora, malu bezuticajnu stranku u Srbiji. Medjutim, nakon izbora u septembru
2000. (kada je narod gotovo plebiscitarno glasao za "Voju", a mnogo manje za
DOS), njegova je odgovornost daleko prevazisla (odgovaralo mu to, ili ne)
njegove licne afinitete. I zato, biti "neobavesten", kad obavesten,
jednostavno, moras da budes - zapravo je na ivici puke detinjarije, a
izdvajanje poslanickog kluba DSS iz DOS-a u republickom parlamentu, (a,
istovremeno, ostajanje u koaliciji DOS!) nije nista drugo do zamajavanje
sirokih narodnih masa, u fazonu: "necu vise da se igram sa vama, vratite mi
moje krpice!"
Na zalost, bilo bi smesno da nije tragicno! Zasto se g.
Kostunica italijanskim novinama zali da je izvrsen "ograniceni drzavni
udar", a, da pri tom , protiv pocinioca tog "udara" u svojoj zemlji nece (ili
ne moze) nista da preduzme? Da li je u pitanju "visoka politika" ili nesto
mnogo prizemnije, procenite sami.
Jos pre saveznih izbora u septembru prosle godine, na stranicama
interneta mogla je da se uoci sledeca analiza eminentnih politickih
analiticara sa Zapada:
" Kostunicina kandidatura je samo pokusaj da se sakrije lako
prepoznatljiva fasada americkih agenata u Jugoslaviji. Medju njima su Zoran
Ddjinddjic, lider Demokratske stranke, koji je tokom NATO bombardovanja
pobegao iz Srbije, a pre i posle tog bombardovanja se sastajao sa Gelbardom,
Olbrajtovom i njima slicnim, primajuci od njih novac... U slicnoj poziciji je
i Milo Djukanovic, cija je vlada pozvala hrvatsku vojsku da obucava specijalnu
policiju, prema britanskom dnevnom listu "Independent", i britanske specijalce
da obucavaju snajperiste za atentate na oficire Vojske Jugoslavije. U srpskoj
opoziciji se nalaze na desetine raznoraznih pseudo-politicara koji su shvatili
da je primanje mita od SAD najprofitabilniji posao na svetu... Ako bi se
SAD docepale kontrole nad jugoslovenskom vladom, pokusale bi da slome njen
narod. Cene bi nekontrolisano rasle, industrija bi bila zaplenjena. Tajne
liste "ratnih zlocinaca" bi omogucile da svako ko pruzi otpor bude uhapsen,
odvucen iz svoje kuce, ubijen ili otpremljen na robiju u Hag. Nastupila bi
sezona lova na Srbe i sve lojalne u Jugoslaviji!"
Da li je predsednik SRJ, g. Vojislav Kostunica, jos uvek raspolozen da
bude samo "fasada" za ostvarivanje dramaturske konstrukcije skrojene u
Vasingtonu, a po kojoj bi definitivno trebalo da bude osakacena srpska drzava,
ostaje da se vidi. Pri tom, televizijska emisija je to nedvosmisleno
potvrdila, varijanta "nisam znao" u narodu vise ne moze da prodje.
Jer, nema sumnje, narod je obavesten o onome o cemu predsednik drzave
nije. Da je demontaza Srbije i Jugoslavije zamisljena i da se sprovodi kroz
cetiri faze.
1. Zakon o amnestiji osloboditi sve siptarske teroriste, a zatim
osloboditi od krivicnog gonjenja svakog koji je izbegao vojnu obavezu, i time
obesmisliti svaki eventualni poziv vojnih vlasti na mobilizaciju;
2. Uz pretnju Haskim tribunalom, svakog komandanta vojske i policije
uciniti potencijalnim kandidatom za "ratnog zlocinca";
i tako dovesti do paroksizma "lanac komande" u policiji i Vojsci.
Jugoslavije;
33. Neprekidnim insistiranjem na uzdrzavnju od sile, sponzorisati, uvek
kad to zatreba, penetraciju siptarskih terorista sa Kosmeta na podrucje juzne
Srbije, i dalje...
4. Uslovljavanjem finansijske pomoci nasoj zemlji izrucenjem nasih
drzavljana Haskom tribunalu, stimulisati politicke podele u nasem narodu
i, po potrebi, potpaliti dozirani gradjanski rat. A onda, uz "odgovarajucu"
rezoluciju Saveta bezbednosti UN, radi zastite "gradjanskih i demokratskih
prava", vojno okupirati celu Jugoslaviju..!
Prve tri faze su ostvarene, dok je cetvrta u toku!
Tacno je da su ustavna ovlascenja predsednika SRJ - mala. To se,
medjutim, znalo i pre izbora. Takva "mala ovlascenja" imao je i bivsi
predsednik, g. Milosevic. Pa, ipak, on je vladao i, dopadalo se to nekome ili
ne, uglavnom bivao "obavesten" o onome sto se barem u Srbiji desavalo. A
danas, posto su NATO i DOS "diktatora" zbacili sa vlasti, narod Srbije se, ni
kriv ni duzan, nasao u rascepu izmedju dva deklarisana "demokratska lidera",
izmedju kojih centrifugalne sile sve jace i nezaustavljivije deluju. Jedan od
njih postuje ustav, ali ne moze da obezbedi njegovu primenu, dok onaj drugi
obezbedjuje primenu svega sem ustava!
Ko tu koga gleda u oci, danas je u Srbiji, zbilja, nemoguce
utvrditi...!
STOP NOVOM SVETSKOM PORETKU
