HA�KI TRIBUNAL
DEVETA RUPA NA SVIRALI
"Dajem re� da �u do saradnje sa Ha�kim tribunalom dr�ati koliko do
devete rupe na svirali". Kao kandidat za predsednika Jugoslavije,
Vojislav Ko�tunica je, u predizbornoj kampanji, neumorno ponavljao ovaj
svoj stav, a propagandna ma�inerija DOS-a pru�ala garancije da �e tako i
biti, jer je Ko�tunica �ovek "doslednosti i legalizma".
Pi�e: �or�e CRNI
Nepunih devet meseci nakon pobede, na Ko�tuni�inoj predsedni�koj
svirali zapu�ene su sve rupe - osim one devete. Od preuzimanja mandata,
zapravo, on tambura samo po toj rupi, �ak toliko prenagljeno da je, pre
nekoliko dana, izjavio i da opstanak zajedni�ke dr�ave Srbije i Crne
Gore zavisi od saradnje sa Ha�kim tribunalom. Pri tome je i vezivanje
sudbine Federacije za devetu rupu na svirali proglasio kao imperativ
svoje "doslednosti i legalizma".
DOSLEDNO NEDOSLEDAN
Samo retki analiti�ari usu�uju se da uka�u na ovaj apsolutno
nedosledni i nelegalisti�ki salto mortale i da podsete kako u politi�kom
delovanju Vojislava Ko�tunice nikada, ni dok je bio u opoziciji ni
otkako je postao �ef dr�ave, nije bilo ni doslednosti ni legalizma.
Kao monarhista kakvim se predstavljao, zalagao se da 1990. godine
kandidat tada njegove Demokratske stranke za predsednika Republike
Srbije bude niko drugi do princ Tomislav Kara�or�evi�!
Verbalno, protivnik Slobodana Milo�evi�a i njegovog re�ima
podr�avao je Milo�evi�evu nakaznu ratnu politiku, odlazio na Pale i
slikao se kraj topova koji su ru�ili Sarajevo, sa kala�njikovom pozirao
na severu Kosova, sklapao koaliciju sa SRS zbog protivljenja Dejtonu i
prestanku rata u Bosni. Radi ujedinjenja demokratske opozicije u Srbiji,
napustio je DS i sa svojom strankom DSS pristupio DEPOS-u, da bi,
uskoro, razbio DEPOS. Iako �lan koalicije "Zajedno", na tromese�nim
demonstracijama 96. i 97. nije u�estvovao ni minuta, nego se javno
distancirao od toga narodnog bunta.
"Dosledni Ravnogorac", kako je proturao u javnosti tu
"antikomunisti�ku" predstavu o sebi, nikada nije hteo da ni 13. maja
do�e na Ravnu goru. �ak se rugao i toj planini, onome �to ona
simbolizuje, i Srbiji koja se tamo okuplja.
Nije hteo da bude ni me�u onima koji su oktobra 1991. na
beogradskom aerodromu sa�ekali prestolonaslednika Aleksandra
Kara�or�evi�a i kraljevsku porodicu.
Bio je za Ravnu Goru, tako �to je prezirao Ravnu Goru . Bio je za
kraljevinu, tako �to bi brat pokojnog kralja postao predsednik
republike. Bio je za jedinstvo opozicije, tako �to je razbijao to
jedinstvo. Bio je za mir, tako �to je podr�avao rat. Bio je protiv
Milo�evi�evog re�ima, tako �to mu se nikada nije iskreno i sna�no
suprotstavljao i �to nikada, po sopstvenom priznanju, nije imao li�na
iskustva sa tim poretkom zla, osim ponekog kontakta sa saobra�ajnom
policijom.
Od osnivanja DSS, prekomerno je ponavljao: "Svaku Jugoslaviju u
mutnu Maricu!". Najdosledniji zagovornik suverene Srbije postao je
"najdosledniji" branilac Jugoslavije, i to u trenucima kada Jugoslavije,
prakti�no, vi�e i nema.
Naj�e��i protivnik Rezolucije 1244 o Kosovu sada je njen
"dosledni" pristalica...
ZA�TITNIK UBICE MARKOVI�A
U ime na�ela "legalizma", posle 5. oktobra pro�le godine uzeo je u
za�titu nikog drugog do Radomira Markovi�a, zloglasnog �efa
Milo�evi�evog "sekuritatea", i na funkciji �efa Resora Dr�avne
bezbednosti Srbije odr�avao ga prakti�no do Markovi�evog hap�enja zbog
zlo�ina �etvorostrukog ubistva na Ibarskoj magistrali.
Ko�tunica je to u�inio kr�e�i sve ustave i zakone, jer �efa Resora
DB Srbije, kao ni Crne Gore, niti postavlja niti razre�uje niti na
polo�aju zadr�ava predsednik Jugoslavije, nego je to, isklju�ivo,
nadle�nost republi�kih vlada. Povrh toga, on je znao da �titi ubicu i da
omogu�ava Markovi�u da ukloni tragove mnogih zlo�ina. To ne samo da nije
legalizam, nego predstavlja i krivi�no delo pomo�i po�iniocu mnogih
krivi�nih dela.
Takozvani "legalista", dakle onaj za koga je zakon crveno slovo,
napisao je molbu o ponovnom prijemu SR Jugoslavije u Ujedinjene nacije.
Nije problem u sadr�ini teksta, nego u �injenici da je to, po Ustavu,
isklju�iva nadle�nost Savezne vlade, a ne nikako predsednika dr�ave.
U Beograd, u dr�avne posete Ko�tunici, dolazili su i Havijer
Solana, i Vedrin, i Kuk, i Fi�er. Nije problem u posetama, nego u tome
da su ti ljudi presudom Okru�nog suda u Beogradu osu�eni na po 20 godina
zatvora, zbog agresije NATO pakta na Srbiju i Jugoslaviju, i da je,
posle 5. oktobra i Ko�tuni�inog progla�enja za �efa dr�ave, ova dr�ava
za njima raspisala poternice. I naloge za hap�enje! Kao "legalista",
Ko�tunica je bio obavezan da sa�eka ukidanje i presuda i poternica, jer
su pravni razlozi za suspenziju toga pozori�nog procesa vi�e nego
uverljivi, pa da tek tada pozove te ljude u Beograd. On to nije u�inio.
Primio ih je, uprkos va�e�im presudama suda dr�ave �iji je predsednik,
ni najmanje ne dr�e�i do tih presuda, i do suda i zakona. Tu nema ni "l"
od legalizma. Ne verujemo da u istoriji prava u Evropi, za poslednjih
dva veka, postoji slu�aj da je, na ovakav na�in, �ef jedne dr�ave pod
noge, �ak i bez ikakvog obja�njenja, bacio sud i zakone u sopstvenoj
zemlji.
Ne verujemo, tako�e, da mo�e biti dr�ave u svetu, osim ove i
ovakve, u kojoj, uprkos ovakvim bahato surovim i kao Himalaji o�iglednim
kr�enjima Ustava i zakona, gotovo svi pravnici, novinari, mediji ne�e da
to vide, dobrovoljno su slepi i ulizice, pa tragikomi�no govore, pi�u,
grak�u i anketama potvr�uju da Ko�tunici dugujemo divljenje zbog
njegovog "legalizma i doslednosti".
Ponet i uznet tim horskim lagarijama podanika, Predsednik je po�eo
da veruje da je ono �to nije, pa ne propu�ta priliku da nama svima,
Karli del Ponte, Evropljanima i Amerikancima nagla�eno dr�i propovedi o
svom "legalizmu" i "doslednosti", uz �este poruke inostranim dr�avnicima
da bi on, kad je re� o beskompromisnom po�tovanju prava i
principijelnosti u politi�kim stavovima, mogao da im bude uzor i
putokaz.
OD KARLE DO NAGRADE
Tu�iocu Tribunala u Hagu, Karli del Ponte, dr�ao je predavanje
du�e od jednog sata.
Ta za ve�inu Srba omra�ena pravnica, strpljivo je odslu�ala
"profesorovo" predavanje o doslednosti i legalizmu. Onda je, sa dozom
neskrivenog ukora i "profesoru" i ovda�njim slepcima koji ne priznaju
nikakve �injenice, sa nekoliko re�enica Ko�tuni�in traktat pretvorila u
maglu, u penu od sapunice.
Dao je javnu re� da je ne�e primiti, jer je Hag za njega "deveta
rupa na svirali". Re� je pogazio. Toliko o doslednosti i �vrstini stava.
Prekr�io je Ustav sopstvene dr�ave, kada je zatra�io prijem
Jugoslavije u svetsku organizaciju. Toliko o legalizmu.
Sud u Hagu nije sud dr�ave Holandije, nego sud koji je osnovala
Vlada sveta, odnosno Savet bezbednosti UN. Po�to je Ko�tunica li�no
tra�io i dobio prijem Jugoslavije u Ujedinjene nacije, on se, li�no, i
obavezao da �e po�tovati Sud Ujedinjenih nacija. Toliko o doslednosti i
o legalizmu.
Za�to u dr�avi gospodina Ko�tunice jo� nije podignuta nijedna
optu�nica za nesumnjivo po�injene ratne zlo�ine u biv�oj Jugoslaviji?
Toliko o moralnim i hri��anskim vrlinama.
Dosledni, legalisti�ki i hri��anski predsednik svih nas bio je
zbunjen i nem.
Pod utiskom prostih argumenata jedne strankinje, nije se usudio da
spre�i hap�enje vrhovnog zlo�inca Slobodana Milo�evi�a. Dodu�e, i Zoran
�in�i� mu je pomogao da za�muri, jer Milo�evi� nije hap�en ni zbog
ratnih zlo�ina, ni zbog Ibarske magistrale, ni zbog Ivana Stamboli�a, ni
zbog Slavka �uruvije, ni zbog sudije Simeunovi�a, ni zbog Branka
Vasiljevi�a, ni zbog jo� stotina gra�ana Srbije koje su poubijali
Milo�evi�evi, Markovi�evi i Legijini eskadroni smrti. Uhap�en je samo
zbog korupcije, �to je legalista Ko�tunica rado progutao.
Milo�evi� u zatvoru, a iz Va�ingtona javljaju da je na� Predsednik
od "East Njest" instituta progla�en za svetskog "dr�avnika godine". On,
smesta, zaboravlja svoje vi�egodi�nje i dosledne antiameri�ke stavove i
javlja Va�ingtonu da je sre�an i zahvalan. Dodatno i zbog toga �to su
tamo ve� dva puta, na veoma visokom nivou, primili Zorana �in�i�a. On je
iznad �in�i�a, i to �e, valjda, i da se poka�e.
Kupuje frak, leti u antisrpsku Ameriku, sve najlep�e i dirljivo
kazuje o Americi. Sledi nagrada. �in�i�a je primio samo Kolin Pauel, a
njega, za vreme boravka kod Pauela, pose�uje i predsednik SAD D�ord� Bu�
mla�i, li�no. Jo� ga mo�ni predsednik svemo�ne Amerike pita kakva je
posledica NATO agresije na ose�anja Srba prema Amerikancima, koji su u
20. veku, sve do pojave Milo�evi�a, uvek bili saveznici Srba, i �ta on,
predsednik SAD, mo�e da u�ini za Srbe? Na� predsednik je zate�en, nije
se pripremio. Na o�ito prijateljsku ponudu on ne zna odgovor. Ne ume da
tra�i povratak srpske vojske i policije na srpsko Kosovo. I ratnu
od�tetu za agresiju. Ponuda mu bila pred nosom, a on, mentalno i u
svakom pogledu udaljen od Amerike, ni�ta nije razumeo.
Verovatno razo�aran, predsednik Bu� oti�ao, a Kolin Pauel
aktivirao "devetu rupu na svirali" - bezuslovnu saradnju sa Tribunalom u
Hagu. Dosledni predsednik, odjednom, po�eo da izri�e pohvale tom
Tribunalu i obavezu na�e saradnje sa Tribunalom. Deveta rupa postala
jedina rupa. Dosledni predsednik ka�e Pauelu, dr�avnom sekretaru SAD, da
�e Milo�evi� biti isporu�en Ha�kom sudu, ali da, kao "legalista", on
smatra da je potrebno, prethodno, doneti savezni Zakon o saradnji,
odnosno izru�enju.
Pauel, iza nao�ara, odgovara da je ohrabren tim stavom.
Prakti�ni Miroljub Labus, �lan na�e delegacije, pita: Da li �e SAD
podr�ati Donatorsku konferenciju, ako pre 29. juna samo usvojimo Zakon o
svestranoj saradnji sa ha�kim sudom , uklju�uju�i i odredbe o
isporu�enju Milo�evi�a i ostalih optu�enih?
Pauel, na to, ka�e glasno i jasno: NE. Morate usvojiti Zakon,
odnosno morate pre tog datuma u Hag poslati neke od optu�enih i jasno
pokazati da ste pokrenuli va� pravni postupak za izru�enje Milo�evi�a.
Na� predsednik, "svetski �ampion u doslednosti i legalizmu", �uti.
Verovatno, razmi�lja: Va�no je da sam primljen na nivou iznad
�in�i�evog, a o svemu ostalom postara�e se, po povratku ku�i, Stojan
Cerovi� i sli�ni odopisci.
Kona�no, u Va�ingtonu se mo�e re�i jedno, a u Beogradu raditi
drugo.
�TA SA MASOVNIM GROBNICAMA
Neo�ekivano i �okantno po Predsednika, �ef MUP-a Srbije Du�an
Mihajlovi� otkriva masovne grobnice albanskih civila u Beogradu, u
Negotinskoj Krajini, ispod autoputeva.
Dokazi ratnih zlo�ina su tu. Legalista i dosledni je u mat
poziciji. Ali, opet ga iz klopke vade ba� �in�i� i Mihajlovi�. Svi
le�evi, koji su posle ratnih zlo�ina na Kosovu preme�tani i skrivani,
zatrpani su na poligonima srpske policije, i nema sumnje da su glavnu
re� i pri zlo�inima, kada su i deci od dve godine odsecane glave, i pri
zatrpavanju tragova ovih zlo�ina, vodili pripadnici Resora Dr�avne
bezbednosti Srbije, zapravo Jedinice za specijalne operacije (JSO),
pukovnika Milorada Lukovi�a-Legije.
�ta sad? Srpski premijer �in�i� i srpski ministar policije
Mihajlovi� kleli su se u Legiju i javno ga isticali kao svoj za�titni
znak. Zadu�io ih Legija 5. oktobra pro�le godine, jer nije pucao u narod
pred Saveznom skup�tinom. Ispada da je ubijanje Srba koji su protiv
Slobodana Milo�evi�a bila Legijina obaveza. Zato �to nije ubijao one
koje nije smeo da ubija dugujemo mu zahvalnost - kako se izrazio Du�an
Mihajlovi�. On je moj prijatelj, a moji prijatelji ne mogu da
odgovaraju, kako je javno rekao premijer Srbije Zoran �in�i�.
Da, ali kako odbraniti Legiju, a biti protiv zlo�ina? �in�i� i
Mihajlovi� dogovaraju odgovor: za zlo�ine je kriva Vojska Jugoslavije,
odnosno general Pavkovi�, odnosno sami Ko�tunica, ako ga bude �titio!
General Pavkovi�, kad je re� o ratnim zlo�inima i zlo�inima
dr�avnog terorizma u Srbiji, dosta uspe�no brani sebe i Vojsku, ali
neuspe�no i kukavi�ki �uti o imenima ljudi iz vrha policije koji su
zlo�ine naredili i po�inili.
Verujemo da na�a Vojska nije odsecala glave deci i le�eve
prevozila i zatrpavala na poligonima policije u Beogradu. Krivica Vojske
i njenog vrha nije u tome �to su branili Kosovo i Metohiju, Srbiju i
Jugoslaviju, od agresije, nego u tome �to skrivaju imena i prezimena
policijskih zlo�inaca, a sumnje nema da generali Vojske znaju ko su oni.
Ko�tunica je, mo�e biti, protiv zlo�ina koje otkriva Du�an
Mihajlovi� ali to ne�e da ka�e. Mo�e da �kodi njegovom rejtingu. Zbog
toga izjavljuje da je protiv javnog otkopavanja masovnih grobnica i
javnog zgra�avanja naroda. Po njemu, to se mora "raditi druga�ije".
Kao druk�ije: u potaji, valjda? Pa da se odu�imo i Karli del Ponte
i da zlo�in ni ljudski ni hri��anski ne �igo�emo i osudimo. To je taj
nakazni stav koji upu�uje na solidarnost sa Zlom, koje bismo rado
sakrili, samo da nije Karle del Ponte i njenih istra�itelja i �pijuna.
Taj cinizam i ljudsku bezose�ajnost ne mogu prikriti poziranja u
crkvama i paljenje sve�a. Prosto je neverovatno, ali je i tragi�no
istinito, da je Vojislav Ko�tunica, u maniru te svoje neosetljivosti za
ljudske nesre�e, Odboru koji traga za Ivanom Stamboli�em napisao i
potpisao da se on interesuje za rad Odbora, bez obzira �to je Stamboli�
bio komunista! U�asno. Ali, Bog i moral ubijeni su u ovoj zemlji. Niko u
javnosti nije podigao oluju zbog ovakvog stava �efa dr�ave. Ne smeju
zbog anketa i saznanja da narod voli Ko�tunicu. Ta�no. Ali ovaj isti
narod je jo� strasnije i pijanije klicao Milo�evi�u, ali tada mnogi nisu
�utali.
KO�TUNICA I PRAVNA LUDNICA
Dok se, dakle, ha�ko klatno ubrzano primi�e, sve vi�e postaje
o�igledno koliko smo i u pravnoj i u moralnoj i u hri��anskoj provaliji.
Da je Donatorska konferencija u novembru, masovne grobnice bile bi
otkrivene tek u oktobru. Dolari i krediti pokre�u srpsku vladu da
otkriva zlo�ine. Motivi nisu ljudski nego trgova�ki. Sramota.
Na drugoj strani, Vojislav Ko�tunica bi, tako�e zbog para, da
otvori letove prema Hagu, ali tako da osumnji�ene Srbe hapsi srpska
vlada. On je, ka�e, svoje obaveze preuzete u Va�ingtonu ispunio, jer je
Savezna vlada, glasovima njegove koalicije, usvojila tekst Zakona koji
predvi�a isporu�enje Tribunalu. Sad �e taj predlog u Savezni parlament,
jer je to "legalisti�ki put". A u parlamentu �e, prema dogovoru
Ko�tunice i SNP, Crnogorci podneti amandmane protiv izru�enja gra�ana
Jugoslavije sudu u Hagu, pa �e za te amandmane glasati i poslanici SPS,
JUL i SRS, te �e Zakon pasti.
Ovako mora, ka�e Ko�tunica. On je za isporu�enje, ali on po�tuje
parlament, Ustav i doma�e zakone?
Koliko po�tuje Ustav i doma�e zakone pokazuje �injenica da �e, sve
i da u Saveznom parlamentu Ha�ki zakon ne padne (mo�da je ruski
predsednik doneo pismo Crnogorcima), odluku o isporu�ivanju gra�ana
Srbije Tribunalu u Hagu donositi - Vlada Srbije. Zbog toga �to Ustav
Srbije izri�ito zabranjuje svaku vrstu isporu�ivanja gra�ana Srbije bilo
kojoj stranoj ustanovi, pa i sudu Ujedinjenih nacija, srpska vlada ne�e
mo�i ni smeti da donese odluku, koju joj je namenio "legalista"
Ko�tunica. Tu neprijatnu obavezu on nije hteo da preuzme na sebe, iako
savezni Ustav dozvoljava izru�enje sudu Ujedinjenih nacija i uprkos tome
�to je, po saveznom Ustavu, �ak i Statut ha�kog tribunala deo pravnog
sistema Jugoslavije.
Ne smemo dopustiti divlji lov na na�e gra�ane, tako �to bi oni
bili slati u Hag bez zakonite procedure, isti�e Ko�tunica.
Zakon koji je on smislio, upravo je za te divlje isporuke. Vlada
Srbije ne�e, zbog naredbe Ustava Srbije, smeti da donese odluku o
isporuci Hagu bilo koga, pa �e se isporuke, zbog Donatorske konferencije
i otpisa na�ih inostranih dugova, obavljati tajno. Optu�ene �e
kidnapovati i ala i vrana, sa �arapama navu�enim preko glave.
Predsednik "legalista" �e pri�ati da on ne podr�ava takve na�ine
hap�enja, ali da je najva�nije to �to na�a dr�ava ispunjava svoje
obaveze prema Ha�kom tribunalu. Najve�u pravnu sramotu, haos i totalno
bezakonje, on �e predstaviti kao novi trijumf svog legalizma i svoje
doslednosti.
Ko�tunice, Ko�tunice, gde je izlaz iz ove tvoje ludnice?!
http://www.srpska-rec.co.yu/arhiva/272/dajstranu.php?a=6
Miroslav Antic,
http://www.antic.org/
STOP NOVOM SVETSKOM PORETKU
==^================================================================
EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq
Or send an email To: [EMAIL PROTECTED]
This email was sent to: [email protected]
T O P I C A -- Register now to manage your mail!
http://www.topica.com/partner/tag02/register
==^================================================================
