U MOSKVI POTPISAN SPORAZUM O
PRIJATELJSTVU I SARADNJI RUSIJE I KINE
Putin i Đijang za višepolarni svet
Potvrđena odluka o strateškom partnerstvu dve
sile, uz formulaciju "večno prijatelji, nikad neprijatelji"
Moskva, 16. jula (Tanjug)
Predsednici Rusije i Kine Vladimir Putin i Đijang Cemin potpisali su
danas u Kremlju novi međudržavni sporazum o dobrosusedstvu, prijateljstvu
i saradnji. Taj dokument, kako se ističe, predstavlja početak nove etape u
razvoju dve zemlje.
Vladimir Putin je uoči potpisivanja rekao da će ovaj sporazum
predstavljati "ne samo značajan događaj u bilateralnim odnosima, već i
krupan događaj u međunarodnoj politici", javlja agencija RIA "Novosti".
Prethodni sporazum ovakve vrste potpisan je još davne 1950. godine
između bivšeg SSSR-a i Kine.
U sporazumu je u pravnoj formi fiksirana miroljubiva politika Rusije,
Kine i njihovih naroda, uz formulaciju: "Večno prijatelji, nikad
neprijatelji".
Dokumentom se, takođe, potvrđuje da prijateljski odnosi dve zemlje
predstavljaju "međudržavne odnose novog tipa, koji se grade na osnovu
nestupanja u savez, nekonfrontiranja i neusmeravanja protiv trećih
zemalja".
Potpisujući sporazum, dvojica lidera su izrazili uverenje da će na
trajnoj osnovi tog dokumenta rusko-kineski odnosi tokom ovog stoleća biti
uzdignuti na novi, viši nivo.
Predsednici Rusije i Kine potpisali su danas u Moskvi i zajedničku
izjavu u kojoj se ističe stav dve zemlje da se situacija na Bliskom
istoku, u Iraku, na Kosovu i u Avganistanu može rešiti jedino putem
mirovnih pregovora. To bi, kako se ističe u dokumentu, odgovaralo
interesima svih zainteresovanih strana.
"Sve veća ekspanzija terorizma, separatizma i ekstremizma predstavlja
ozbiljnu pretnju bezbednosti suverenih država, kao i miru i stabilnosti u
globalnim razmerama", ocenjuje se u izjavi u kojoj se ističe i da je
sprečavanje takvih pojava i rešavanje tih problema moguće jedino
zajedničkim naporima.
"Rusija i Kina odlučne su da u vezi sa tim preduzimaju konkretne korake
na bilateralnoj i multilateralnoj osnovi", naglašava se u dokumentu.
Rusija i Kina se zalažu za stvaranje višepolarnog sveta, pri čemu će
preduzimati zajedničke mere za učvršćivanje uloge Ujedinjenih nacija i
njihovog Saveta bezbednosti u svetskoj politici.
Dve zemlje će, takođe, zajednički delovati protiv pokušaja da se
podriju osnovne norme međunarodnog prava, uz korišćenje koncepcija kakve
su "humanitarna intervencija", i "ograničeni suverenitet", naglašava se u
dokumentu.
Rusija i Kina, kako se navodi, smatraju da postoji nasušna potreba da
se spreči iznošenje oružja u kosmos i da se zaključe međunarodni sporazumi
kojima se to zabranjuje. U tom cilju dve zemlje se zalažu za formiranje
Specijalnog komiteta za sprečavanje trke u naoružavanju u svemiru, koji bi
dobio pregovarački mandat.
POVODOM RUSKO-KINESKOG SAMITA U MOSKVI
Zajednički protiv "rata zvezda"
Predsednik Kine svestan da je američki
odbrambeni raketni sistem uperen upravo protiv njegove zemlje
Kineski predsednik stigao je u četvorodnevnu posetu ruskoj prestonici u
pravom trenutku. Odluka Međunarodnog olimpijskog komiteta, izglasana u
petak, da Peking bude domaćin najveće svetske sportske priredbe 2008.
godine, izbacila je najmnogoljudniju zemlju bukvalno u orbitu svetske
medijske pažnje. Ovoga su očigledno bili svesni kineski i ruski
protokolarci kada su planirali Đijangovu posetu upravo gradu u kojem je
ugled Kine kao svetske sile podignut za još jedan važan stepenik.
Odluka MOK-a je značajno doprinela i da atmosfera u kojoj je
organizovan susret Putin-Đijang bude opuštenija. Tako je i namera dvojice
državnika, da odnosima Rusije i Kine dodaju još izraženiju prijateljsku
komponentu, zaogrnuta sveopštim zadovoljstvom - sa strane Kine zbog
dobijanja Olimpijade, a sa strane Rusije zbog činjenice da se to odigralo
baš u Moskvi.
Ali od euforije sa sportskom pozadinom, svakako je mnogo važnija
činjenica da do moskovskog susreta dolazi svega nekoliko dana pred samit
grupe G-8 u Đenovi. Naime i Rusija i Kina žestoko se suprotstavljaju
nameri Sjedinjenih Američkih Država da izgradi, takozvani, nacionalni
odbrambeni raketni sistem (NPRO), a to pitanje sasvim sigurno će se naći
na dnevnom redu đenovskih razgovora.
Razlozi dve zemlje protiv vašingtonskih planova nisu sasvim podudarni.
Kineski predsednik svestan je da će američke rakete, pre svega, biti
usmerene ka njegovoj zemlji koja je u velikom ekonomskom i političkom
usponu i kao takva predstavlja ozbiljnu pretnju američkom globalnom
liderstvu.
Rusija, sa svoje strane, već ima adute u rukama, a to su, pre svega,
dogovori o smanjenju nuklearnog naoružanja START-1 i START-2 koji bi,
prema tumačenju Moskve, bili u potpunosti odbačeni ukoliko bi SAD
istrajale u nameri da izgrade NPRO i na taj način dezavuišu Dogovor o
antiraktenim balističkim sistemima iz 1972. Ovaj dogovor Rusija i dalje
smatra za osnovu ravnoteže sila u severnom svetu.
Sve ovo prema rečima predsednika Vladimira Putina potvrđuje ispravnost
odluke ruskog rukovodstva iz sredine devedesetih da se strateški veže
upravo za svog istočnog suseda.
Naravno, politika dobija pravu snagu tek kada je potkrepljena jakim
ekonomskim odnosima, a trgovinska razmena Rusije sa Kinom u stalnom je
porastu. Prema podacima kineske carinske uprave, od januara do maja 2001.
vrednost trgovinske razmene dve zemlje dostigla je 3,79 milijardi dolara,
što je 43,4 odsto više nego u istom periodu prošle godine.
Saradnja u oblasti naoružanja već prevazilazi puke odnose
kupac-prodavac i sve više se kreće ka tehnološko-naučnoj kooperaciji.
Pre početka moskovskih razgovora Putin i Đijang obavestili su novinare
i da više nema prepreka ni za rešavanje zaostalih pograničnih nesuglasica.
Prema rečima ruskog predsednika, ministarstva inostranih poslova dve
zemlje uspešno su okončala 90 odsto poslova iz ove sfere. Razrešenje
očekuju još svega dva preostala pitanja, naglasio je Putin, dodavši da su
i za njih postavljeni jasni rokovi koji će sigurno biti ispoštovani.
Napomenimo na kraju da su u pripremu aktuelnog rusko-kineskog susreta
na vrhu sasvim sigurno pažljivo utkani i rezultati nedavnog samita
Šangajske petorke i razgovora koje je Putin nakon toga vodio sa američkim
predsednikom Džordžom Bušom u bivšoj rezidenciji Karađoređvića na Brdu kod
Kranja.
S. Samardžija
