Bud�et „ne jede“ donacije
BEOGRAD - Pomo� od 300 miliona evra su dodatna sredstva za nas, izvan donatorske konferencije. Nakon odluke EU da bespovratna pomo� bude u iznosu od 75 miliona evra, a krediti u iznosu od 225 miliona, na� cilj je da maksimiziramo svotu za bespovratnu pomo�. U tom smislu mislim da premijer �in�i� vr�i pritisak na pravi na�in, pa i njegovu izjavu o ka�njenju pomo�i vidim kao dozu pozitivne, odmerene agresivnosti sa rezonom, koja treba da donese dobar rezultat, a ne da nas zavadi s nekim - ka�e za „Blic“ ministar finansija u Vladi Srbije Bo�idar �eli�, napominju�i da ima osnova za uverenje premijera �in�i�a da �e EU promeniti odluku u na�u korist i prihvatiti predlog Evropske komisije da se 120 miliona evra da kao bespovratna pomo�, a 180 kao krediti, jer „ o�ekujemo najpovoljnije uslove zato �to je ova kriza rezultat sankcija i bombardovanja“.
�eli� obja�njava da je odluka o makroekonomskoj pomo�i SRJ, najbr�e �to je EU uradila za neku zemlju, podse�aju�i da je ta vrsta pomo�i izuzetno retka.
- Donatorska konferencija u vidu sakupljanja sredstava je bila uspeh. To je samo po�etak procesa i donatorsku konferenciju treba videti kao va�nu kapiju ispod koje smo pro�li, saznali okvirnu cifru i od koga sti�e, ali se sada naknadno utvr�uju konkretni iznosi i namena. Sada radimo na odre�ivanju raspodele sredstava i u kontaktu smo sa svim donatorima. Preciznije cifre i ta�nu namenu sredstava zna�emo za dve-tri nedelje - obja�njava �eli�, dodaju�i da se prva sredstva o�ekuju ve� u avgustu, i to 30 miliona dolara od Svetske banke, a „nadamo se i sredstvima iz Austrije“.
Na primedbe pojedinih ekonomista da sredstva od donatorske konferencije ne�e oti�i na reformske i razvojne projekte, jer �e sve oti�i u bud�et, koji se slabo puni, radi isplate plata i penzija, �eli� ka�e:
- Niti je po�eljno, niti �e se desiti da sva sredstva odu u bud�et. Bila bi lo�a ideja da plate i penzije ispla�ujemo od donacija, jer bi nas to dovelo u polo�aj zavisnosti, koji postoji u Crnoj Gori ili u BiH gde se sada smanjuju plate i penzije, jer sti�e manje donacija. Osim toga, strani donatori to ne vole, jer postoji nepisano pravilo da se ne pokrivaju redovni izdaci druge dr�ave. Mi smo u okviru donatorske konferencije ponudili nekoliko projekata koji su u bud�etu, ali se oni odnose samo na tranzicioni fond, odnosno finansiranje reformi i na pomo� socijalno ugro�enim kategorijama, ali nismo tra�ili pomo� za redovne bud�etske izdatke - obja�njava �eli�.
Prema njegovim re�ima, nije ta�no da se bud�et lo�e puni, jer „stru�njaci ocenjuju da je ovo u tom pogledu jedna od dobrih godina, pa je trenutni suficit u srpskom bud�etu 1, 4 milijardi dinara, �to se nije desilo decenijama“.
- Sada se u tre�em kvartalu godine, koji je uvek najslabiji jer predstoje rashodi za p�enicu, remonte EPS-a i drugo, o�ekuje zadu�ivanje bud�eta kod NBJ, �to je dogovoreno sa MMF i nije inflatorno zadu�ivanje, pa se ne o�ekuju problemi - isti�e �eli�.
K. Preradovi�
Vlada Srbije ju�e odlu�ila da nova vrsta beneficiranog hleba startuje u sredu
„Narodna“ vekna 13 dinara
BEOGRAD - Vlada Srbije donela je ju�e Uredbu o novoj vrsti „narodnog“ hleba. Vekna od 700 grama od bra�na tip 850 ko�ta�e 13 dinara. U odnosu na dosada�nju cenu najjeftinije vekne (vekna od 600 grama ko�tala je 10 dinara), ovo predstavlja poskupljenje od dva dinara po kilogramu. Proizvodnja i distribucija ovog hleba trebalo bi da po�ne sredinom slede�e nedelje.
- Ova vrsta“narodnog“ hleba trebalo bi da �ini 40 odsto ukupne proizvodnje hleba i kod privatnih i kod dru�tvenih pekara. U slu�aju da nema dovoljnog interesovanja kupaca, pekari �e mo�i, uz dokaz o dnevnom povra�aju ve�em od pet odsto, da smanje njegovu proizvodnju najvi�e za 20 odsto. Hleb �e se normalno distribuirati kroz trgova�ke i pekarske lance i na�a je procena da �e ove koli�ine od 40 odsto biti dovoljne da, pre svega, podmire najugro�enije slojeve stanovni�tva - izjavio je za „Blic“ Branisav Raki�, pomo�nik ministra trgovine.
Privatni pekari podr�avaju ovu uredbu Vlade o proizvodnji „narodnog“ hleba.
Prema re�ima predsednika Unije privatnih pekara �or�a Ili�a, privatnici jo� nisu upoznati sa detaljima odluke o proizvodnji i na�inu distribucije ove vekne. Ukoliko ostani isti uslovi proizvodnje koji koji sada va�e, pre svega cena bra�na od pet dinara po kilogramu, privatnici smatraju da je cena vekne od 13 dinara realna, „ne ba� za preterano zadovoljstvo, ali je bitno da ne�e biti nezadovoljnih“. �lanovi Unije se nadaju da �e nakon ove odluke Vlade sastoji u isporuci bra�na preko Direkcije za robne rezerve biti prevazi�eni, „kako bi se nastavilo sa normalnom proizvodnjom jeftinijeg hleba“.
G.K.
Kazne do 7.000 DEM
Vlada Srbije predvidela je i kazne za pravna i fizi�ka lica koja ne po�tuju odluke donete u uredbi. Tako �e se kaznom od 150.000 do 200.000 dinara kazniti preduze�e ili drugo pravno lice ukoliko tr�i�tu ne isporu�i koli�ine propisane uredbom, dok �e odgovorna lica za isti prekr�aj biti ka�njenja od 8.000 do 10.000 dinara. Privatnim pekarima za isti prekr�aj predvi�en je kazna od 80.000 do 100.000 dinara. Isti iznos kazni va�i�e i u slu�aju da se hleb proizveden od ovog bra�na prodaje po ceni ve�oj od one koja je propisana Uredbom.
Radnici prozvali Vladu
KRAGUJEVAC - Oko hiljadu radnika „Zastava automobila“ ju�e se na poziv Samostalnog sindikata, uprkos jakom pljusku, okupilo u krugu fabrike i zatra�ilo da predstavnici Republi�ke vlade i Ekspertskog tima za „Zastavu“ do�u sutra u Kragujevac i javno radnicima ka�u �ta su do sada uradili, kao i da predstave svoj plan za re�enje problema u ovoj industriji.
- Radnici „Zastave“ trpe deset godina i vi�e ne�emo da �ekamo. Krajem meseca isti�e rok koji je Vlada sebi dala da napravi program konsolidacije, a mi do danas ne znamo �ta nas �eka. Ho�emo da odgovorni ljudi iz Vlade do�u ovde u �etvrtak i da ispred radnika ka�u kakav su program napravili. Ukoliko to ne u�ine, svakoga dana �emo se okupljali ovde, i protestovati - rekla je predsednik Samostalnog sindikata fabrike automobila Zorica �ur�evi�. Sekretar samostalnog sindikata Zoran Mihajlovi� je izjavio za „Blic“ da je ovaj sindikat najmasovniji u fabrici automobila jer od 11.500 radnika ove fabrike u svom �lanstvu ima njih 10.300, i naglasio da �e se „u �etvrtak radnicima ‘Zastave automobila’ pridru�iti i zaposleni u ‘Zastava transportu’ u fabrici „21. oktobar“. On je najavio da �e, ukoliko budu ignorisani od predstavnika Vlade, radnici „Zastave“ kamionima oti�i pred Skup�tinu grada, blokirati grad pa se, na kraju, �ak zaputiti i za Beograd.
Samostalni sindikat „Zastava automobila“ je krajem juna odbio predlog Ekspertskog tima Vlade za rekonstrukciju svoje fabrike, oceniv�i ga kao „neozbiljan“ jer predvi�a da od sada�njeg broja radnika u fabrici ostane njih 3.100, ne obezbe�uje opstanak automobilske industrije i socijalnu politiku bazira samo na pretpostavkama.
�ef kancelarije Vlade Srbije za Ekonomski razvoj u Kragujevcu Miroslav Marinkovi� izjavio je ju�e za „Blic“ da je „cilj Vlade da po svaku cenu sa�uva srpsku automobilsku industriju u kojoj �e biti uposlen optimalni broj radnika“ i da se „nastoji da se dobije u vremenu do nala�enja stranog strate�kog partnera“. On upozorava da bi eventualni protesti i radni�ki nemiri „mogli od Kragujevca da oteraju potencijalne strane ulaga�e, koji ne �ele svoj novac da plasiraju u sredinu u kojoj vlada nezadovolsjtvo i gde nema radne atmosfere“.
- Deo fabrika iz sada�nje „Zastave“ �e nastaviti da posluje samostalno, na pravom tr�i�tu. To su „Namenska“, „Kova�nica“, „Tapacirnica“, „Zastava ma�ine“, „Procesna oprema“, „Alatnica“, „zastava partner“, „Zastava medika“ i „21. oktobar“. Ostali �e biti rekonstruisani, a najve�i je problem fabrika automobila - rekao je za „Blic“ Marinkovi�.http://blic.gates96.com/
NSP Lista isprobava demokratiju u praksi
==^================================================================ EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email To: [EMAIL PROTECTED] This email was sent to: [email protected] T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================
