** Vojvodina: veronauka u �kolama
*** S verom u Boga, na naciju razbrojs
** Pokrajina sa vi�e od 20 nacija i �ak 39 verskih zajednica, bez
jednonacionalnih enklava, ima sve �anse da najbolnije istrpi neustavnu i
nedovoljno promi�ljenu odluku vlasti, a �aci �e u odeljenjima biti
razdvajani po verskoj i nacionalnoj osnovi
AIM, Beograd, 31.7.2001.
Bez obzira na motiv Vlade Srbije da, na brzinu usred raspusta, odlu�i da
uvede veronauku, odnosno nauku o demokratiji, u �kole, na�i �e se pred
velikim problemima da tu odluku sprovede u Vojvodini, osim ako se ne
odlu�i za versku, a posledi�no i nacionalnu, segregaciju dece. A
druga�ije ne�e mo�i.
Pokrajina sa vi�e od 20 nacija i 34, a po nekim podacima �ak 39, verskih
zajednica, bez jednonacionalnih i (isto)verskih enklava, ima sve �anse
da najbolnije istrpi neustavnu, nedovoljno promi�ljenu i javno
osporavanu odluku vlasti. Te�ko da iko, uop�te, ima predstavu kako bi
to, prakti�no imalo izgledati. Jedno je sigurno: ve� ove jeseni
roditelji �e morati da prijave i veroispovest svog sedmogodi�njeg deteta
da bi bilo klasifikovano u "ispravan" razred. Podvajanje dece na verskoj
osnovi, u Vojvodini se mo�e pretvoriti i u razdvajanje po nacionalnoj
osnovi, s devizom: s verom u Boga, na naciju razbrojs'!
Kada je predsednik Vlade Srbije Zoran �in�i�, sa stepeni�ta
(pravoslavnog) hrama, objavio "urbi et orbi" da se veronauka ima uvesti
u dr�avne �kole, jugoslovenski predsednik Vojislav Ko�tunica nije
reklamirao povredu Ustava. Ako je " presecanje ma�em " zahuktale
polemike o verskoj nastavi u dr�avnim �kolama posledica kupovine
pravoslavne indulgencije za vidovdanski "veliki ha�ki transport" �in�i�
je opro�taj tog "greha" platio skupo i tu�im novcem. Obja�njavaju�i da
Milo�evi�a �alje u Hag zbog budu�nosti "na�e dece", nekoliko dana potom,
tu budu�nost je suzio na izbor: nauka o veri ili nauka o demokratiji.
Predsednik Skup�tine Vojvodine i lider Lige socijaldemokrata Nenad �anak
za AIM ka�e: "Ja tu odluku ne mogu druk�ije da prokomentari�em nego da
ne mo�' Srbin bez marksizma! Ne mo�e da se napravi po�tena �kola u
Srbiji, a da tu nema jo� i nekog koncipiranja na�ina mi�ljenja". Dodaje
da je supstitucija pravolinijska, do neukusa.
"To je strate�ki vrlo ozbiljno pitanje. Mislim da to, u svakom slu�aju,
treba izbe�i. Jer, pravo �oveka da veruje ili ne veruje, i u �ta �e da
veruju, je jedno od osnovnih ljudskih prava koje ne sme biti naru�avano.
U tom smislu, neka crkva pravi sebi �kole, a ne da se uvla�i u dr�avne.
Tu i jeste glavni nesporazum. Niko ne poku�ava da promeni sistem tako da
se pojave privatne �kole, a u privatnim �kolama neka se u�i ovako, ili
onako, na ovom, ili onom jeziku. Za�to crkva ne pravi sebi �kole, ako
ba� treba i uz pomo� lokalne samouprave, u koje bi i�la deca �iji
roditelji �ele da oni budu vaspitavani u odre�enom duhu? A ne terati
celu dr�avu da se pokr�tava, na ovaj ili onaj, na�in. To sa
pokr�tavanjem u Vojvodini nikad na dobro nije izlazilo, pa ne�e ni
sada", ka�e �anak.
Na pitanje - ho�emo li se, posle jo� jednog mogu�eg, oktroisanja ustava
probuditi u zemlji �iji �e vrhovni zakon propisivati da �ivimo u dr�avi
Srba �ija je religija pravoslavna, a ostale se dopu�taju , �anak za AIM
ka�e: "E, ja ne mislim da �e biti dopu�tene...Zato �to tendencija
talibana oko Ko�tunice i jeste da se napravi pravoslavna d�amahirija gde
bi se prakti�no i�lo za verskom, ne �ak ni nacionalnom, dr�avom. To je
potpuno vidljiv proces, kombinovan sa fa�izacijom dru�tva. To vi�e nije
instrumentalizovani fa�izam odra�ivan od strane dr�avnih represivnih
organa, nego je u pitanju fa�izam koji, sve vi�e, ulazi u svaku poru
dru�tva, i motivi�e i mobili�e ugro�ene psihosocijalne slojeve da, evo,
tuku prvo homoseksualce, pa sutra kogod se kupa pre�esto za lokalnu
tradiciju, do tu�enja svega i svakoga ko se iz nekakvog razloga izdvaja
iz op�teg miljea bezna�a i u�asa. I, nikakva ekonomska �uda tu ne mogu
ni�ta da u�ine bez jednog slo�enog procesa denacifikacije i prola�enje
kroz proces ekonomskog oporavka, uz stalno preispitivanje postignutih
rezultata".
Crkva i dr�ava, suptilno��u slona u parfimeriji, ume�ale su se u
privatnost gra�ana i pravo pretvorile u obavezu.Visoki funkcioner
Reformista Vojvodine (RV) �or�e Suboti�, poslanik pokrajinske Skup�tine,
tom parlamentu je postavio pitanje �ta �e u�initi organi APV da se
za�tite vojvo�anska deca od verske segregacije i �ta �e u�initi da se
taj protiustavni �in u Vojvodini ne primenjuje. �estok protivnik me�anja
dr�avnih i crkvenih poslova, Suboti� za AIM ka�e: "Na mala vrata, uvodi
se dr�avna religija". Vest da �e nauka o veri i nauka o demokratiji,
alternativno, biti obavezni predmet u prvim razredima, vremenski se
poklopila sa najvom potpredsednika pokrajinskog Izvr�nog ve�a Du�ka
Radosavljevi�a da �e Vojvodini biti vra�ene ingerencije u oblasti
kulture i obrazovanja. No, da li �e, kada �e, i �ta �e od toga stvarno
biti, i koliko su takva obe�anja samo vojvo�anski snovi, tek �e biti
vi�eno. �injenica je da sada Vojvdina nema ovla��enja da se me�a u
prosvetne poslove.
Pokrajinski ministar za obrazovanje Zoltan Bunjik ka�e: "Nas u
pokrajinskom sekretarijatu niko nije konsultovao o uvo�enju veronauke i
mi nemamo nikakve informacije da je ta odluka doneta". On smatra da za
takav poduhvat nema dovoljno vremena, jer kako je rekao, za uvo�enje
bilo kog novog predmeta u �kole treba oko godinu dana. "Mislim da
stru�ne odluke treba da se donose bar dva do tri meseca ranije i stoga
verujem da odluka o uvo�enju veronauke u �kole jo� nije utemeljena",
ka�e Bunjik.
Republi�ki ministar vera Vojislav Milovanovi� ka�e da �e se veronauka u
Srbiji u�iti sa konfesionalnim pristupom i pripadnici svake verske
zajednice ima�e ud�benike i verou�itelja iz te zajednice. Ocene �e biti
opisne, a prvi mesec verske nastave bi�e smatran pripremom u�enika za
novi predmet.
�ini se da su prosvetne vlasti, s izvesnom dozom nemo�i, prepustile
inicijativu agresivnim ministarstvima vere i da su i same za�u�uju�ene
odlukom. Zamenik republi�kog ministra prosvete Vigor Maji�, prvi koji se
odluci o uvo�enju veronauke u dr�avne �kole odupro ostavkom, svedo�i da
je odluka o uvo�enju veronauke u dr�avne �kole doneta jo� u aprilu: da
je telefonom pozvan na sastanak u ministarstvo vera gde su se nalazili i
predstavnici verskih zajednica ("jedna zavereni�ka grupa") da je na tom
sastanku zaklju�eno da se javnost ne sme obave�tavati, da je stvar ve�
re�ena i da mu je bila oduzeta re� kad je hteo da upozori na tehni�ke
te�ko�e.
Me�u vojvo�anskim politi�kim strankama, prvi su i veoma o�tro, reagovali
Reformisti Vojvodine (RV) izri�itim protivljenjem da veronauke u�e u
�kole kao obavezni i kao izborni predmet upozoravaju�i da �e svega �est
verskih zajednica, "od 39 registrovanih u pokrajini", mo�i da ima
verou�itelje u �kolama uz napomenu da nacija nije isto �to i pripadnost
veri i pitaju se �ta �e biti sa Rumunima, Rusinima, pa i Srbima koji
nisu pravoslavni? Kritika Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) ga�a u,
jedan prosvetni i jedan dr�avni, problem: "Vlada Srbije je i ovog puta
ostala slepa za probleme Vojvodine i za prosvetu uop�te. Krajnje je
vreme da se uradi decentralizacija �kolstva". Ovakvi projekti zahtevaju
zna�ajna sredstva i logi�no da �e biti potrebno vi�e para, a �kole su u
veoma lo�em stanju i rade u veoma lo�im uslovima, plate prosvetara su
ispod proseka pa, pitaju liga�i, zar taj novac ne bi mogao da se
upotrebi za unapre�enje nastave i polo�aja prosvetnih radnika?
Za�u�uju�a je, ipak, mlaka reakcija vojvo�anske javnosti, posebno
prosvetne i pedago�ke. Nema polemike o tome mo�e li se demokratija i
tolerancija nau�iti kroz jedan predmet, jedan �as nedeljno. Nema javnog
propitivanja kako �e, u istom razredu, deca sa znanjem veronauke i deca
sa znanjem demokratologije, komunicirati me�u sobom...
Majka dvojice osnovaca, besno ka�e da �e, ako treba i jedina,
demonstrirati protiv uvo�enja veronauke u �kole. Kr�tena katolkinja,
poha�ala je veronauku ("ba� zato ne�u dozvoliti deci"), deca su joj
kr�tena u pravoslavnoj veri oca, ali da on, kojim slu�ajem nije kr�ten,
deca bi joj, ka�e, bili katolici, ali ni tada ne bi dozvolila da u�e
veronauku. Vojvodinu, mo�da, �eka jesen vrelija od leta. Jer, pri�a ove
majke je samo jedan primer od beskrajnog broja varijacija.
Te�ko �e se, kroz sve to, probiti miris tolerancije i ekumenstva; i
obratno. Uostalom, nije nadomet podsetiti da je vladika ba�ki Irinej
(Bulovi�), pre nekoliko godina, zabranio odr�avanje "Zmajevih de�jih
igara" tradicionalno igrane na kraju Zmaj Jovine ulice, ispred spomenika
Jovanu Jovanovi�u Zmaju i vladi�anskog dvora u Novom Sadu. Smetala mu je
de�ja graja pri kontemplaciji i zapretio je da �e, dok igre traju,
zvoniti crkvena zvona. Pobedio je. Zvona ne zvone, a deca graje na
drugom mestu.
# Milena Putnik (AIM)
NSP Lista isprobava demokratiju u praksi
==^================================================================
EASY UNSUBSCRIBE click here: http://Topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq
Or send an email To: [EMAIL PROTECTED]
This email was sent to: [email protected]
T O P I C A -- Register now to manage your mail!
http://www.topica.com/partner/tag02/register
==^================================================================
