Miroslave,
Ovakve besne nikogovice ne bi trebalo pustati s lanca
da laju, reze i ujedaju prolaznike i putnike namernike.
Krade nam dragoceno vreme svojim bljuvotinama,
mozgovskim splacinama.
Tika Jankovic
> -----Original Message-----
> From: Miroslav Antic [SMTP:[EMAIL PROTECTED]]
> Sent: Wednesday, August 01, 2001 4:33 PM
> To: SIM-Egroups; SIM; BALKAN
> Cc: NSP
> Subject: [NSP] :Vidosav Stevanovic (fwd)
>
>
>
> Da cujete malo sto smatra srpska Internacionala:
>
>
> ---------- Forwarded message ----------
> Date: Wed, 1 Aug 2001 15:51:13 +0200
> Subject: Re: Vidosav Stevanovic (fwd)
>
>
> Evo teksta iz file-a. Vidosav Stevanovic bese knjizevnik iz Kragujevca,
> tokom osamdesetih godina direktor "Prosvete" i clan CK SKS. "Postradao"
> je na glasovitoj Osmoj sednici kad je Sloba oborio s vlasti Bucu
> Pavlovica, inace Stevanovicevog kuma. Otada traje njegova pizma prema
> "nacionalistima" i sire. U devedesetim godinama, otisao u Pariz gde je
> sa Ivanom Djuricem organizovao nekakav demokratski pokret, upiruci se da
> sebe predstavi kao "srpskog Tomasa Mana". Posto njegova romaneska
> trilogija, bucno objavljivanja i slavljena u Francuskoj, nije skrenula
> ni minornim tirazem niti prizemnom satirom bilo kakvu paznju u Srbiji,
> on je onda tvrdio da je "zabranjen pisac" cije su knjige na indexu
> zabranjenih socinjenija i da je zbog toga morao otici u egzil. Posle
> pobede opozicije u Kragujevcu 1996. godine, nekoliko meseci je bio
> direktor lokalne TV a onda se opet vratio u Pariz.
>
> ----------------------------------------------------------------
>
> Zasto je Vojislav Kostunica danas vise predsednik svoje stranke koja
> postoji, nego SRJ koja jedva da postoji Kad "veliki Srbin" potisne
> "velikog demokratu"
>
> Da sam proslog septembra bio u Beogradu, glasao bih za Kostunicu. Ne
> zbog njegovih politickih ubedjenja, to ne: moja su sasvim drukcija. On
> sebe smatra "velikim demokratom i velikim Srbinom", ja sam prosto
> demokrata i
> Srbin: razlika je sustinska. Glasao bih za njega iz istih razloga zbog
> kojih su glasali milioni gradjana Srbije, medju njima i moji sinovi. Da
> Milosevic ode sa vlasti. Da se osudi i promeni njegova politika. Da se
> njegov rezim demontira i pretvori u demokratiju. Ove mogucnosti mogle su
> se ostvariti jedino preko koalicije koju je predvodio Vojislav
> Kostunica. Tako je nastala najznacajnija politicka pobeda u istoriji
> Srbije.
> Licnost Kostunice i njegova politicka ubedjenja u tome nisu igrali
> gotovo nikakvu ulogu. Pre pocetka izborne kampanje imao je onoliko
> sledbenika koliko i clanova stranke DSS, nekoliko stotina. Bilo koji
> predstavnik demokratske Srbije dobio bi tu bitku protiv starog vremena i
> za otvorenu buducnost. Demokratska opozicija Srbije imenovala je
> Kostunicu da bude nosilac opsteg interesa. On je to prihvatio i obecao
> da ce tako i postupati. U ovog neharizmaticnog coveka ulozena je velika
> nada, nastala iz kolektivnog i pojedinacnog ocajanja. U njega su ulozena
> ogromna ocekivanja. Cak i skeptici poput mene odlucili su da cute i da
> mu pruze priliku da radi ono sto je obecao.
> Kostunica je preko noci postao omiljen, slavan i postovan.
> Frustrirane srpske mase - koje je njihov prethodni vodja odveo izvan
> civilizacije - odjednom su u njemu videle spasioca. Pridruzile su im se
> i srpske elite, politicka i kulturna, koje su stvorile njegovog
> prethodnika i odrzavale ga na vlasti. Tako su pokusale da se oslobode
> istorijske odgovornosti pred sopstvenim narodom. Zapadne administracije,
> iskupljujuci se za niz ozbiljnih gresaka u proslosti, otvoreno su ga
> podrzale i otvorile su mu sva vrata. Srbija je ponovo postala deo Evrope
> i civilizovanog sveta iz kojih se sama iskljucila. Proslo je deset
> meseci. Nada je izneverena, ocekivanja nisu ispunjena. Kostunica nije
> uradio stvari zbog kojih su gradjani Srbije glasali za njega. Skrivajuci
> se iza legalizma, stitio je Slobodana Milosevica, politicara koji je
> prekrsio sve zakone osim Njutnovih.
>
> Nije osudio Milosevicevu politiku, nije pozvao na odgovornost njene
> stvaraoce, a neki od njih su se odjednom nasli u njegovoj okolini.
> Umesto svojim, progovorio je glasom Dobrice Cosica. Umesto da demontira
> prethodni rezim kao sto je to od njega trazio oktobarski krik beznadja,
> odlucio se za njegovo konzerviranje ili preuzimanje. Njegova stranka je
> visestruko porasla. U DSS-u su nasli utociste mnogi slobodanovci,
> julovci i seseljevci, da ne pominjem sljam koji se na Balkanu
> tradicionalno okuplja oko vlasti. Kostunica je danas vise predsednik
> svoje stranke koja postoji nego SR Jugoslavije koja jedva da postoji. U
> unutrasnjoj politici Kostunica nista nije uradio kako treba. Njegova
> "Komisija za istinu i pomirenje" trazi izgovore i opravdanja za ono sto
> niko ne moze ni prevideti ni oprostiti. U spoljnoj politici pocinio je
> niz gresaka.
> Mrzovoljno je primao izraze evropske i svetske dobre volje i
> pogledavao prema Rusiji, opasnoj srpskoj zastitnici. Zamerao je zapadnim
> administracijama sto su bombardovale Srbiju - i ja im to gorko zameram -
> ali te zamerke nije uputio svom prethodniku: Miloseviceva politika
> nasilja i etnickog ciscenja dovela je do tog rata civilizovanog sveta
> protiv svog nekadasnjeg saveznika. Umesto da susedima ponudi ruku
> pomirenja - i izvinjenje, zasto da ne? - probudio je nade srpskih
> nacionalista izvan
> Srbije: iskazali su ih prilikom nemira u Banjaluci i Trebinju. Neznatno
> izmenivsi metode i retoriku, prema Crnoj Gori je nastavio tamo gde je
> stao njegov prethodnik, na isti nacin i preko istog militantnog vladike
> Amfilohija Radovica. Na saveznom nivou udruzio se sa Milosevicevom
> bivsom strankom SNP: taj brak iz nuzde ispunjen je svadjama oko predmeta
> potajnog postovanja, Milosevica.
> U govoru posle pobede Kostunica je rekao kako je srecan sto je
> "gradjanin Srbije". Koliko gradjana u Srbiji deli tu njegovu srecu deset
> meseci kasnije? Ista ona manjina koja je srecu delila i sa Milosevicem.
> Predsednik SR Jugoslavije svakako ne upravlja ekonomijom ali pogorsava
> stanje time sto ne ispunjava svoje medjunarodne obaveze i obecanja.
> Zahvaljujuci cestim promenama stava (samo povodom Haskog suda promenio
> je stavove sedam puta), njegov ugled je znatno opao u inostranstvu, a sa
> njim i prilike SR Jugoslavije da lakse dobije pomoc i donacije. U istom
> govoru Kostunica je rekao da je srecan "sto pripada nasoj crkvi". Ta
> crkva je Srpska pravoslavna, no Kostunica ne kaze "moja" - njegovo je
> pravo da bira svoju crkvu - vec "nasa". Sta ce svi oni gradjani Srbije
> koji ne pripadaju "nasoj crkvi", vernici drugih veroispovesti i ateisti?
> Da sledeci put glasaju protiv Kostunice ili da se upisu u "nasu
> crkvu"? Kostunica podrzava - i tim procesom iz pozadine upravlja -
> uvodjenje veronauke u skole, bolnice i vojsku. To je materija koja se
> regulise ustavno. Legalista Kostunica time narusava postojeci Ustav i
> namece bar jednu tacku sledeceg. Slobodu savesti dopusta sebi, ali je
> porice drugima. Kostunica se opirao Milosevicevom izrucenju Haskom sudu.
> U stvari, novi predsednik je pruzio zastitu nekadasnjem vodji naroda i
> sadasnjem optuzenom za ratne zlocine i zlocine protiv covecnosti. Jedan
> od retkih dobrih poteza republicke vlade i premijera Djindjica - makar
> da je nastao iz nuzde i bez moralnog stava prema zlocinima - proglasio
> je nelegalnim i protivustavnim. Zasto nije promenio Miloseviceve ustave?
> Koliko bi gladnih bilo ove zime u Srbiji, koliko bolesnih bez
> lekova, koliko dece bez nege da su Kostunicu svi sledili na tom putu
> legalizma poput milosevicevskog Saveznog ustavnog suda? I koliko bi
> mladih i sposobnih, onih koji su glasali za njega, zauvek napustilo
> drzavu? Predsednik Kostunica se nimalo ne brine o svakodnevnim
> pitanjima. On sanja o svom mestu u cosicevskoj srpskoj istoriji, stvarnu
> ne razume ili ga ne zanima. On se menja nagore, stanje oko njega se
> pogorsava. "Veliki Srbin" je sasvim potisnuo "velikog demokratu".
> Kostunica je pobedio Milosevica podrzan energijom opsteg
> nezadovoljstva. Zaboravivsi ono sto ga je stvorilo, pokusava sacuvati
> Milosevicev duh i mracne sile koje je "srpski Drakula" pustio na
> politicku scenu: seseljevce, ekstremne levicare, nove fasiste. Milosevic
> je sada tamo gde mu je mesto. Ali ostala dva razloga zbog kojih je
> Kostunica izabran - promena Miloseviceve politike i demontiranje rezima
> - nisu ispunjeni. Posto nije promenio Milosevicevu politiku, Kostunica
> cuva i njegov rezim koji svojim vampirskim rukama jos uvek drzi Srbiju
> za grlo.
>
> NSP Lista isprobava demokratiju u praksi
>
>
>
NSP Lista isprobava demokratiju u praksi
==^================================================================
EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq
Or send an email To: [EMAIL PROTECTED]
This email was sent to: [email protected]
T O P I C A -- Register now to manage your mail!
http://www.topica.com/partner/tag02/register
==^================================================================
