PRIMENA DOKTRINE O
UNIVERZALNOJ JURISDIKCIJI SVE ČEŠĆA U MEĐUNARODNOM SISTEMU
Sudovi protiv lidera
Rastući trend da se ljudi, posebno političari,
pozivaju na odgovornost za zločine bez obzira gde su oni počinjeni
Sudovi sve češće posežu van granica matične zemlje goneći osobe
optužene za ratne zločine, a kako se očekuje, taj trend će kulminirati
stvaranjem međunarodnog krivičnog suda ukoliko taj predlog za oko dve
godine ratifikuje 60 zemalja.
Belgijski sud je 8. juna osudio za genocid dve katoličke časne sestre,
kojima je izrečena kazna od 15 odnosno 12 godina zatvora zbog pomoći koju
su pružile pripadnicima Hutu naroda u masakru pripadnika Tutsi naroda u
Ruandi. Prošle godine je bivši čileanski predsednik Augusto Pinoče uhapšen
tokom posete Britaniji i samo zahvaljujući svom lošem zdravstvenom stanju
i poodmakloj starosti uspeo da izbegne krivični postupak pod optužbom za
kršenje ljudskih prava.
Ta dva slučaja dramatično ilustruju rastući trend da se ljudi, posebno
politički lideri, pozivaju na odgovornost za zločine bez obzira gde su oni
počinjeni.
Mnogi politički lideri moraće da odgovaraju pred sudom, kaže Dejvid
Šefer, bivši američki ambasador zadužen za pitanja ratnih zločina, a sada
analitičar u američkom Institutu za mir.
U izjavi za radio "Glas Amerike" Šefer ističe da je situacija u ovom
trenutku vrlo nejasna, jer se doktrina o univerzalnoj jurisdikciji tek
pojavila u međunarodnom sistemu.
"Tom doktrinom se predviđa da sudovi u bilo kojoj zemlji mogu, ukoliko
su ovlašćeni, da vode istragu ili krivični postupak u slučajevima koji se
definišu kao međunarodni zločin. To mogu da učine čak i ako je optuženi u
nekoj drugoj zemlji i ako je zločin počinjen u nekoj drugoj zemlji",
podseća Šefer.
Po mišljenju direktora Programa međunarodne pravde pri Odboru za
ljudska prava u Njujorku Brusa Brumhola sve učestaliji ratni zločini
konačno su naveli sudove da prihvate taj novi prilaz pravdi.
"Norme o kojima se ovde govori nisu ništa novo, ali nismo imali
institucije za njihovo sprovođenje. Danas se približavamo toj tački
formiranja međunarodnog krivičnog suda", kaže Brumhol.
Brumhol podseća da su sudovi u Čileu i Argentini zatražili od bivšeg
američkog državnog sekretara Henrija Kisindžera da odgovori na neka
pitanja o svojim aktivnostima dok je držao pomenuti položaj. Danski
ministar pravde je zapretio zakonskim akcijama protiv novoimenovanog
izraelskog ambasadora u Danskoj, jer je, kako ministar tvrdi, ambasador
odobravao mučenje zatvorenih Palestinaca.
Jedan belgijski sud je pokrenuo krivični postupak protiv izraelskog
premijera Arijela Šarona zbog njegove navodne umešanosti u masakr
Palestinaca tokom izraelske okupacije Libana.
Brumhol ukazuje na političke komplikacije u slučajevima kao što je ovaj
protiv Arijela Šarona:
"Problem je, naravno, u tome što mora da se uzme u obzir diplomatija.
Belgija je trenutno predsedavajuća zemlja EU i ljudi poput Šarona će možda
morati da je posete zbog diplomatskih aktivnosti. A to znači da je
belgijska vlada rastrzana između svojih diplomatskih obaveza i obaveza da
ne ometa rad svojih sudova.
Šefer smatra da se mora ostvariti ravnoteža između zakonskih i
političkih obzira, ali ističe da neki lideri, poput iračkog predsednika
Sadama Huseina ili bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića,
treba da budu izvedeni pred lice pravde.
HOLANDSKI PLANOVI UPRKOS PROTIVLJENJU
VAŠINGTONA
Hag, 6. avgusta (Tanjug)
Holanđani nameravaju da sagrade zgradu za Međunarodni sud za ratne
zločine sa ili bez Sjedinjenih Američkih Država, za šta su, kako javlja
Asošiejted pres, već unajmili arhitekte i izvođače kako bi otpočeli rad na
novom sudskom zdanju na mestu nekadašnjih starih konjičkih kasarni "Viljem
Aleksander".
