|
STAV INSTITUTA G 17 O ZAKONU O EKSTRAPROFITU
Privilegovani dižu prašinuOd podignute prašine ne vidi se prava ciljna grupa zakona, a to su preduzeća i pojedinci koji su ostvarili ekstraprofitZakon o ekstraprofitu je transparentan, jednostavan i operativan, te nema prepeka za njegovo sprovođenje, tim pre što je republička vlada obećala da će u najskorije vreme doneti podzakonske akte i time ga dodatno operacionalizovati - stav je Instituta G 17, koji je na jučerašnjoj konferenciji za novinare izneo izvršni direktor Milko Štimac. Po njegovim rečima, argumenti da društvena preduzeća nemaju odakle da plate ekstraprofit i da su pare dobijene od primarne ili sive emisije potrošili na plate i očuvanje socijalnog mira, uopšte nisu sporni jer Zakon uvažava tu činjenicu da se potencijalna poreska osnovica umanji za takve namenske svrhe. Ono što je, međutim, nenamenski korišćeno, za lična bogaćenja i za ekstraprofit, moralo bi da se oporezuje. Štimac je istakao da se od početka "prašina" digla upravo zbog velikih sistema koji su pred bankrotstvom i koji nemaju pare da plate ekstraprofit, ali da njihov težak položaj niko ne spori, kao ni onih firmi čiji su proizvodi imali limitirane cene. Direktor Instituta G 17 naglasio je da se od podignute prašine ne vidi prava ciljna grupa zakona, a to su preduzeća i pojedinci koji su zaista ostvarili ekstraprofit koristeći privilegovan položaj. On je dodao da svi do sada izneti argumenti protiv zakona nisu uspeli da dokažu da je štetan ili nesprovodiv. Na osnovu metodologije iznete u poslednjem "Biltenu" ovog instituta pravi se jasna razlika između takvih preduzeća, što omogućava da se vrlo lako umanji poreska osnovica, uz dokazivanje da su pare potrošene za ono što je bilo neophodno, plate, proizvodnju. Potencijalni poreski obveznici mogu tako dokazati da imaju poreske olakšice, ili pak da nemaju nikakve obaveze po tom osnovu. U makroekonomskom osvrtu, Branko Radulović je naveo da je prošlog meseca rast cena na malo iznosio 2,4 odsto, a za prvih šest meseci 26,6 procenata. Prava inflacija, merena indeksom troškova života, u prvoj polovini godine iznosila je 11,5 odsto i ako bi se taj procenat uporedio sa zvaničnom stopom uočava se značajna razlika koja praktično predstavlja, kako je pojasnio, prenesenu inflaciju iz prethodnih godina. Projektovana inflacija od 30 do 35 odsto, uz primenu takve metodologije, do kraja godine se, ipak, kreće na 45 do 50 procenata (ako se uračunaju sva poskupljenja koja se očekuju), dok bi se bazična inflacija svela na 20 do 25 procenata. Osvrćući se na proizvodnju, Radulović je rekao da je preduzeća podelio na tri grupe - preživela, posrnula i potonula. U prvoj su kao što je duvanska industrija, ona koja održavaju proizvodnju blizu nivoa sa početka devedesetih, u drugoj (prehrambena, industrija, prerada hemijskih proizvoda, građevinskog materijala) koja imaju prepolovljen obim poslovanja, ali se mogu lako prodati i tako učiniti veoma profitabilnim, dok su u trećoj industrije poput "Zastave", čija je proizvodnja samo pet odsto od onog što su proizvodili 1989. i čeka ih restrukturisanje. Govoreći o tome kako se koristila električna energija u Srbiji, on je naveo da je 1990. godine učešće industrije u ukupnoj potrošnji iznosilo 47,3 odsto, a domaćinstva 41,8 odsto, da bi od naredne godine učešće industrije intenzivno opalo tako da se 1999. svelo na samo 25 procenata. Trenutno se potrošnja domaćinstva kreće oko 60 procenata i trebalo bi da se taj odnos vrati na stari nivo, što podrazumeva, kako je rekao Radulović, bolno prilagođavanje. B. Dumić
NSP Lista isprobava demokratiju u praksi ==^================================================================ EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email To: [EMAIL PROTECTED] This email was sent to: [email protected] T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================ |
