|
| |
 |
DRUGI PI�U: IZ AMERICKE
STAMPE
SLOBODAN MILO�EVI� I ABRAHAM LINKOLN D�UD VANINSKI
(Otvoreno pismo senatoru Timu Ha�insonu. Tekst je preuzet sa poznatog americkog sajta "Carevo novo odelo" i integralno je objavljen u vise ameri�kih dnevnih listova). Bez obzira �to �e nekim ameri�kim politi�kim zvani�nicima �udno izgledati jugoslovenski lider Slobodan Milo�evi� se mora uporediti, ponajpre, sa na�im predsednikom Abrahamom Linkolnom. Videla sam vas, senatore Ha�inson, u emisiji Si-En-Ena kako se hrabro dr�ite ameri�ke izvorne politi�ke filozifije. Javno ste ukazali da nema opravdanja za bombardovanja koja smo preduzeli protiv Jugoslavije za ra�un albanskih separatista iz jugoslovenske provincije Kosovo. Setimo se da je Abraham Linkoln sa�uvao nasu demokratiju jer je onemogu�io separatiste da zapo�nu beskrajni lanac podela i razdvajanja. Celokupno Linkolno nasle�e je zasnovano na njegovoj odlu�nosti da se pora�enim separatistima nametne volja ve�ine ameri�kog naroda. Sa druge strane, na� drugi predsednik Vilson je zagovarao tezu da "svaki narod treba da izabere suverenitet pod kojim �e �iveti" Da su Vilson i njegovi sledbenci kojim slu�ajem �iveli u Linkolnovo vreme, Amerika danas ne bi ni postojala. Slobodan Milo�evi� je bio demokratski i legalno izabrani predsednik Jugoslavije kada su na�e bombe po�ele da padaju na njegovu zemlju. Ali, ne treba nikako zaboraviti da se na�i napadi na njega i njegovu zemlju trajali vi�e od jedne decenije. Ono �to smo tokom te decenije videli u Jugoslaviji predstavlja istu onu fragmentizaciju zemlje kojoj se Linkol tako �estoko suprostavio. Mar�al Tito za du�e vreme je okon�ao u proteklom periodu etni�ke, verske i kulturne podele u Jugoslaviji. A, kako su dana�nje podele po�ele? Nije te�ko zaklju�iti da su jugoslovensku krizu i fragmentizaciju izazvali pritisci i "reforme" Me�unarodnog monetarnog fonda (MMF). Ova institucija propisala je Jugoslaviji 1987. godine otrov koji je smrtonosno delovao na jugoslovensku ekonomiju. Zahtevala se devalvacija, zatim reforma poreskog sistema (povecanje poreza), zatim opet devalvacija... i tako u beskraj. Pre nego sto je MMF, sa svojom "�ok-terapijama" po�eo da uni�tava sovjetsku ekonomiju, zapadni kancer je po�eo da razjeda Jugoslaviju. Kada se sve to ima u vodu, ono sto je danas potpuno nejasno jeste kako se Slobodan Milo�evi� tako dugo uspeo da opstane uprkos udarcima snaga pakla koje je na njega poslao Zapad, pre svega Amerika koja svoj opstanak i danasnje postojanje duguje �injenici da su podele zaustavljene zbog vizije i odlu�nosti Abrahama Linkolna. Prvo se u secesiju otisnula Slovenija, kojoj nije bila vi�e po volji oslabljenja juznoslovenska federacija. Zatim je u separatizam krenula Hrvatska, pod izgovorom da ne �eli vise da pla�a savezne poreze, koji su stalno rasli zbog "terapija" MMF-a. Hrvatska je uspostavila, preko svojih nema�kih prijatelja, kontakte sa Amerikom i dobila je "zeleno svetlo" Bu�ove administracije za secesiju. Ovi delovi jugoslovenske federacije imali su osamdesetih godina autonomiju i kvazi-suverenitet i Milo�evi�u je bilo te�ko da doka�e da se tako ne�to ne sme nikako dozvoliti. Ali, kada su zapadni faktori po�eli da rade na secesiji Bosne i Hercegovine, koja nikada nije imala nezavisnost, Milo�evi� se dostojanstveno uzdigao. Morao je, zbog toga, da izdr�i stravicni pritisak Zapada, pre svega Amerike, koja je tada po�ela da pravi skoro neverovatne probleme vladi u Beogradu. Setite se samo koliko su Bu�ova administracija i Klintonov re�im, odnosno na� svemo�ni politi�ki establi�ment sa bilborda, punili na�e novine i elektronske medije jeftinom propagandom da je Milo�evi� kasapin, ubica, razbojnik, agresor, da nikada ne�e kompromise i da nikada ne dr�i re�. Milo�evi� je postao meta za americku administraciju. Milo�evi� je postao njihova opsesija, njihova fiksacija. Me�utim, ako posmatramo stvari iz ugla gledi�ta Jugoslavena, biv�i americki lider Bili Klinton bi, nema sumnje, zvu�ao krajnje orvelovski Jugoslovenima sa svojim objasnjenjem zbog �ega je Amerika po�ela da bombarduje Jugoslaviju. Setite se njegovih re�i kada se obratio naciji: "Slobodan Milo�evi� je 1989. godine oduzeo Kosovu ustavnu autonomiju, �to je onemogucilo Kosovare da govore sopstvenim jezikom, da idu u svoje �kole, da razmi�ljaju o tome kako ce �iveti. Godinama su se Kosovari mirno i dostojanstveno borili da bi povratili svoja prava. Kada je predsednik Milo�evi� poslao trupe da ih slome, sukobi su postali nasilni. A, Slobodan Milo�evi� je po�eo ratove u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, kao i protiv Slovenije". Naravno, verzija Bila Klintona ni najmanje ne odgovara �injenicama. Pored toga, iza Milo�evi�a su stajala ra�irena ube�enja u narodu da se mo�e spre�iti strana okupacija Kosova ukoliko se razbiju separatisti (koji su sara�ivali sa stranim faktorom). Na kraju krajeva, kakav bi Milo�evi� bio predsednik da je dozvolio separatistima koje je Amerika naoru�ala da zauzmu suverene jugoslovenske teritorije. Mnogi na Zapadu su bili ube�eni, kao na primer Toni Bler, da se srpski narod svrstava uz Milosevi�a zbog propagande dr�avnih medija u Jugoslaviji. Zaista mi je �ao sto moram da ka�em da je Milo�evi�eva drzavna i kontrolisana �tampa bila mnogo objektivnija i nepristrasnija od na�e i "slobodne" i (ne)kontrolisane stampe. Jer, na�a stampa je isklju�ivo opsednuta mi�lju kako da zadovolji interese naseg politi�kog establi�menta. Sa druge strane, na�i gra�ani nemaju ni mogucnosti, ni �anse da �uju drugu stranu ili da vide makar malo razli�itu interpretaciju informacija. Jasno je, naravno, da je OVK zapo�ela nasilje na Kosovu, kao i da je vlada u Beogradu bila prosto prinu�ena da odgovori na to nasilje. Ako bi sada po�eli sa nekim ozbiljnim istra�ivanjima, videli bi da su nasilje u BiH prvi po�inili Muslimani sa svojim zlo�inima protiv Srba. Ali, Muslimani su platiti propagandnu ma�ineriju "Ruder end Fin"da la�no prika�e da zlo�ine u BiH �ine samo Srbi. Upravo zbog takvih la�i se Henri Kisind�er otvoreno suprostavio ameri�kim bomba�kim akcijama protiv Jugoslavije i protiv Srba u BiH. A, Henri Kisind�er nije sledbenik ni Linkolna, ni Vilsona. Svako se, zaista, u Americi ose�a krajnje neprijatno ako se usudi da iznese gledi�te koje je razli�ito od gledi�ta na�eg politi�kog establi�menta. Naravno, ima dosta onih u Americi koji su podr�ali Slobodana Milo�evi�a u njegovoj borbi za nezavisnost i protiv seprataizma. Me�utim, njihovi glasovi dospevaju samo do rubrika "pisma citalaca". To, prakti�no, ima vrlo malo efekata kada cela na�a uniformisana �tampa ponavlja papagajski da je Milo�evi� diktator i slicno. Velike sile obi�no mogu da rade ono �to im je po volji. Supersile uvek mogu da rade ono sto im je po volji. Me�utim, i dalje �vrsto verujem da smo napravili veliku gresku kada smo bombardovali Jugoslaviju, kada smo bombama poceli da vaspitavamo Jugoslovene posebno zbog toga �to smo mi, Amerikanci, stvorili i izazvali sve probleme sa kojima se suo�ava Jugoslavija. Nikada se na Kosovu ne bi pojavila OVK da neki albanski separatisti nisu dobili podr�ku Zapada, koji je u njima video svoje agente. �ak su i neki po�teni ljudi koje poznajem podlegli ovoj propagandi i po�eli su da tra�e bombe. Da, ostali su bez razuma zbog propagande koju su na�a sredstva informisanja vodila protiv Milo�evi�a. Zaboravili su na istoriju, zaboravili su na demokratriju, zaboravili su na ideale slobode. To je normalno kada neko �ini strahote. Oni koji �ine strahote obi�no pretvaraju svoje �rtve u neprijatelje. Setite se samo Hitlera. Nas predsednik Bili Klinton je predstavio svoju �rtvu kao ameri�kog smrtnog neprijatelja. A, stari Abraham Linkoln je polako po�eo da se okre�e u grobu. |
|
| |
NSP Lista isprobava demokratiju u praksi
==^================================================================ EASY UNSUBSCRIBE click here: http://Topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email To: [EMAIL PROTECTED] This email was sent to: [email protected] T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================
