|
Kriza tek predstoji- upozoravaju u Skoplju, uz tvrdnju da je Okvirni dogovor, potpisan pod pritiskom Zapada, veoma teško sprovesti(Od našeg stalnog dopisnika) Skoplje, 14. avgusta Juče potpisani dogovor u Skoplju o mirnom razrešenju makedonske krize sa
mirisom baruta, koji bi trebalo da bude sproveden pod budnim okom vojnika NATO,
po mnogima će biti samo prva, neizvesna etapa ka uspostavljanju trajnog mira i
međuetničkog poverenja u ovoj balkanskoj državi. Jer, sadržaj "Okvirnog
dogovora" sa tri aneksa, koji su zasad prihvatila četvorica partijskih lidera iz
makedonskog i albanskog bloka i šef države Boris Trajkovski, pre početka
sprovođenja treba "u paketu" da bude izglasan u makedonskom parlamentu. Imajući
u vidu raspoloženje većinskog naroda, Makedonaca, posebno dela poslanika,
uslovljeni put ka miru "neće biti posut ružama..". Pogotovo što će za
implementaciju dogovora biti neophodno da se prethodno ispune i određeni uslovi,
na čemu insistiraju NATO i EU.
Sa takvom, prilično uzdržanom ocenom o sprovođenju "Okvirnog dogovora", pojavili su se i prvi komentari u jutarnjim skopskim dnevnicima, mada gotovo svi ističu da je "učinjen prvi korak, bar na papiru, ka neophodnom miru". Naredni dani u sprovođenju zasad još uvek političkog dogovora između četvorice partijskih lidera iz makedonske i albanske etničke zajednice bez sumnje će biti kritični i neizvesni. Niko nije u stanju da prognozira kako će se ponašati komandanti tzv. ONA ali i lideri makedonskog većinskog naroda u zemlji, upravo oni koji su bili, u gotovo dvomesečnim pregovorima, "izbačeni iz igre". Pravila koja su unapred postavili NATO i EU radi uspostavljanja trajnog mira u Makedoniji su, bez sumnje, prilično složena, u ovim uslovima, takoreći, neizvodljiva. Da bi snage NATO (3.500 vojnika) prema ovom dogovoru ušle u Makedoniju radi sprovođenja akcije prikupljanja oružja i oruđa pod nazivom "Neophodna žetva", moraće, prethodno, da se ispune sledeći uslovi: makedonski Parlament treba hitno da izglasa "Okvirni dogovor", uz proglašenje opšte amnestije za sve albanske teroriste na ovom tlu. Naravno, sem onih koji su učinili krivična dela koja podležu međunarodnom Haškom tribunalu... Ustavne promene u ovoj zemlji, koje treba u toku narednih mesec i po dana da uslede, iskreno rečeno, idu nauštrb stečenih prava većinskog makedonskog naroda. Prema zahtevu Zapada, posebno SAD, zamisao o stvaranju građanske države po "standardima Evrope", svodi se na to da se jezik jedne albanske manjine u ovoj državi (čiji broj ne prelazi 23 odsto ukupne populacije u zemlji), praktično proglasi za drugi zvanični, uz obavezno primenjivanje u Sobranju, u opštinama gde živi samo 20 odsto albanskog stanovništva ali i u zvaničnoj komunikaciji u državnim organima. Na "mala vrata" najavljene su i neke druge promene Ustava RM, nauštrb većinskog makedonskog stanovništva kao, na primer, uvođenjem "konsenzusne demokratije", kako ne bi došlo do majorizacije u odlučivanju većine u makedonskom parlamentu, najavljenim osnivanjem posebnog "Komiteta za odnose sa zajednicama". Pomenuti Komitet bi "korigovao" odluke u Skupštini, a u njemu bi bili istim brojem zastupljeni i predstavnici albanske zajednice kao i Makedonci, uz znatno manji broj predstavnika ostalih brojnih nacionalnih manjina u ovoj zemlji. Ne manje promene, uslovljenom promenom važećeg Ustava RM, treba da uslede u lokalnoj samoupravi i prekrajanjem, na etničkoj osnovi, "granice" postojeće 124 opštine u Makedoniji. Ovo, najavljeno "prekrajanje granica" opština treba da obeleži "etničke enklave" Albanaca pretežno u zapadnom delu zemlje, gde predstavljaju većinsko stanovništvo, uslovljenim donošenjem Zakona o novoj lokalnoj samoupravi, po "receptu" međunarodnih posrednika SAD i EU Perdjua i Leotara, ove makedonske opštine bi dobile znatno veću, gotovo neograničenu samostalnost nasuprot centralnoj vlasti, poput, recimo, švajcarskih kantona, možda i više. Generalni sekretar NATO Džordž Robertson je sinoć u Skoplju, na konferenciji za novinare, uglavnom iz zapadnih zemalja, pored ostalog, izjavio da severozapadna vojna alijansa neće odstupiti od svojih principa, kada je reč o uspostavljanju mira u ovoj balkanskoj državici. Ukoliko makedonski parlament, na koje je sada "prebačena lopta", prihvati i sprovede "Okvirni dogovor" za razrešavanje krize, Brisel će za samo 48 časova uputiti svoje elitne jedinice, uglavnom sastavljene od vojnika britanske armije da bi, na licu mesta, sprovodili sporazum. Robertson je sa konferencije uputio apel "albanskim ekstremistima da se povuku na teritorije koje su kontrolisali pre 5. jula ove godine nakon separatnog prekida vatre u zemlji, ostvarnog uz pomoć američkog specijalnog pregovarača Pitera Fejta sa liderom "ONA" Ali Ahmetijem i, posebno, sa makedonskim predstavnicima bezbednosnih snaga. I dok je u Skoplju juče potpisivan "Okvirni dogovor", nadomak glavnog grada Makedonije vodile su se dosad najžešće bitke između makedonskih vladinih snaga sa albanskim naoružanim teroristima ubačenim sa Kosova, u uniformama Kosovskog zaštitnog korpusa. Makedonski ministar policije Ljube Boškovski je noćas preko državne televizije izjavio da su jučerašnji napadi albanskih paravojnih formacija sa Kosova za poslednjih šest meseci bili "najžešći i najokrutniji". Nasuprot ovoj izjavi makedonskog ministra policije, skopska glasila prenose i izjave "komandanata" terorista izvesnog Hodže i Špatija, koji se još uvek nalaze u podšarplaninskim selima i na području Raduše da "oni neće dobrovoljno predati oružje vojnicima NATO, kako pledira Robertson, sve dok se u makedonskom parlamentu ne promeni Ustav RM po albanskim zahtevima". Makedonski politički lideri partija, koji nisu učestvovali u, kako kažu, "tajnom dogovoru" u Ohridu i Skoplju sa Perdjuom i Leotarom, o promeni makedonskog Ustava, upozoravaju da njihovi poslanici "neće pristati da na jedan ovakav, podmukli način, izdaju svoju državu". Milisav Krstić Ahmeti pristao na razoružanje, ANA protiv Skoplje, 14. avgusta (Tanjug) Predstavnik NATO-a Piter Fejt i politički vođa terorista Ali Ahmeti dogovorili su se danas u Prizrenu da pripadnici paraformacija ONA predaju oružje, saznaje se večeras u Skoplju. Ahmeti je pristao, posle dugih pregovora, da teroristi predaju teško naoružanje NATO vojnicima posle odluke predsednika države Borisa Trajkovskog da amnestira pripadnike paraformacije ONA. Međutim, tvrdi se da Albanska nacionalna armija (ANA), koja je preuzela
odgovornost za nedavne terorističke napade u kojima je ubijeno 20 pripadnika
makedonskih snaga bezbednosti, ne želi ni pod kakvim uslovima da vrati oružje.
Trajkovski i Buš razgovarali o sprovođenju sporazuma Skoplje, 14. avgusta (Beta) Predsednik Makedonije Boris Trajkovski preneo je danas američkom predsedniku Džordžu Bušu očekivanje da će SAD, u procesu sprovođenja mirovnog sporazuma, "stati na stranu pravde, demokratije i vladavine prava, i razgraničiti branioce demokratije od agresora". Američki predsednik je "naglasio da SAD u celosti podržavaju teritorijalni integritet i političko jedinstvo Makedonije, dodajući da je njegova vlada protiv bilo kakve velike države na Balkanu". "Predsednik Buš je pozdravio jučerašnje potpisivanje Okvirnog dogovora i
podvukao važnost njegove implementacije i procesa razoružavanja, izražavajući
svoje očekivanje da će to doneti mir i stabilnost u Makedoniji", navodi se u
saopštenju iz kabineta predsednika Makedonije. PREDSEDNIK MAKEDONSKOG PARLAMENTA NE POPUŠTA Procedura promene Ustava tek kada prestanu napadi Skupštinska debata ne može da otpočne dok u zemlji traje rat, jer bi to značilo da je rešenje iznuđeno oružjem, kaže predsednik Sobranja Stojan Andov Skoplje, 14. avgusta (Tanjug) Predsednik makedonskog parlamenta Stojan Andov sazvaće poslanike i početi proceduru promene Ustava tek kad albanski teroristi prestanu da napadaju vojsku i policiju, kad vrate oružje i napuste okupirane teritorije, saznaje se u Skoplju. Andov nije odustao od takve odluke ni posle jučerašnjeg razgovora sa predstavnicima evropskih institucija Džordžom Robertsonom, Havijerom Solanom, Lujem Mišelom i Mirčea Đoanom. Predstavnici NATO-a Hans Jork Ajf i Piter Fejt dugo su ubeđivali Andova da počne proceduru ustavnih promena, ali ni to nije pomoglo. Andov naglašava da skupštinsku debatu o promenama Ustava ne može da zakaže dok se u zemlji vodi rat, jer bi u tom slučaju svako rešenje bilo iznuđeno pod pritiskom oružja, bez obzira na to što su lideri vodećih makedonskih i albanskih partija usaglasili stavove i juče potpisali dokument o tome. Predsedavajući Evropske unije, šef belgijske diplomatije Luj Mišel izjavio je posle razgovora sa Andovom da "prvi parlamentarac nije mnogo kooperativan" i da "traži garancije o razoružavanju terorista koje mu u ovom trenutku niko ne može dati". Jedan od zahteva Andova, kojim uslovljava otvaranje procedure o promenama Ustava, odnosi se i na obaveze Kfora da zaustavi prelivanje nasilja sa Kosmeta u Makedoniju. Veći broj poslanika makedonskih partija podržava Andova, najavljući da ako procedura i počne, neće glasati za promene Ustava dok teroristi ne polože oružje i ne napuste okupirane teritorije. Skupštinska procedura o promenama Ustava trebalo bi da teče istovremeno sa
akcijom oduzimanja oružja i da traje 45 dana. UPOZORENJE VISOKOG KOMESARIJATA UN ZA IZBEGLICE UNHCR: Bezbednosna situacija i dalje loša Ženeva, 14. avgusta Visoki komesarijat UN za izbeglice pozdravio je danas potpisivanje mirovnog sporazuma između makedonskih vlasti i albanskih lidera, ali je istovremeno upozorio da je bezbednosna situacija još uvek nezadovoljavajuća da bi bio moguć povratak raseljenih lica, izjavio je danas predstavnik za štampu UNHCR Kris Janovski, javlja AP. On je pozdravio postizanje sporazuma, ali je apelovao na obe strane da je neophodno da ga se svi pridržavaju. Janovski je izrazio nadu da će "ovaj sporazum konačno utrti put za povratak više od 125.000 raseljenih lica, koliko ih je napustilo domove od februara kada su sukobi počeli". Prema rečima Krisa Janovskog, ne može se očekivati da izbeglice počnu da se vraćaju svojim kućama sve dok se sukobi potpuno ne obustave. Za tako nešto neophodni su mnogo bolji bezbednosni uslovi, što u ovom trenutku nije slučaj, kaže on. Janovski smatra da će dolazak NATO znatno poboljšati situaciju. (Tanjug) NSP Lista isprobava demokratiju u praksi ==^================================================================ EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email To: [EMAIL PROTECTED] This email was sent to: [email protected] T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================ |
