|
TAJNOST IZVORA (16. 08.
2001.) |
|
Pravo novinara da zastiti svoj izvor moze da bude nadjacano,
prema tumacenju Evropskog suda za ljudska prava, u izuzetnim prilikama.
Sudska praksa i politicko raspolozenje u pravnim drzavama razvili su se
tokom proteklih decenija sasvim jasno u korist privilegije novinara da
zastite svoje izvore, pise Dusan Reljic
|
| Vanesa
Leget (33) je trenutno jedan od tri novinara u zatvoru sirom zapadne
hemisfere - od Kanade do Cilea. Zatocena je 20.jula u Hjustonu, u
americkoj drzavi Teksas, zato sto je odbila da ispostavi sudu svoje
beleske o ubistvu koje istrazuje vec vise godina. Medjunarodni Institut za stampu u Becu i druge nevladine organizacije za zastitu medija sirom sveta uputile su povodom njenog slucaja otvoreno pismo americkom drzavnom tuziocu podsecajuci ga da je pravo novinara da zastiti svoje poverljive izvore i neobjavljene informacije jedan od temelja istrazivackog novinarstva. Kao i da je ugrozavanje tog prava neposredna pretnja slobodi stampe. Pred novinarkom je perspektiva da odsedi narednih osamnaest meseci u zatvoru, koliko najduze moze da bude zadrzana zbog nepostovanja sudske naredbe. Slucaj Leget je prvi te vrste u SAD posle vise od decenije. Zastita "izvora" novinarskih informacija zakonom je zagarantovana u vecini zapadnih drzava. U Svedskoj zastita ide najdalje. Zakon o slobodi stampe u toj zemlji ima status ustavnog dokumenta i dalekosezno stiti poverljivost novinarskih izvora. Novinar moze cak da bude kaznjen ukoliko otkrije svoj izvor bez prethodne saglasnosti tog sagovornika. Ustavna zastita vazi i za sluzbenike drzavnih i gradskih sluzbi koji bez straha od posledica mogu da daju poverljive podatke novinarima. Kaznjivo je ukoliko neko pokusa da udje u trag "davaocima" informacija u drzavnim sluzbama. Evropski sud za ljudska prava u Strazburu ojacao je prava novinara nizom presuda u vezi sa clanom deset Evropske konvencije o ljudskim pravima. Posebno presudom 1996. u korist novinara Bila Gudvina protiv Velike Britanije. Doduse, Gudvinu je trebalo 15 godina da doceka pravdu jer je jos davne 1981. bio kaznjen sa pet hiljada funti zbog odbijanja da kaze kako je dosao do tajnih podataka o finansijskim teskocama jedne kompanije. Postoji i niz rezolucija Saveta Evrope, Evropskog parlamenta, Organizacije za evropsku saradnju i bezbednost i drugih medjunarodnih tela u kojima se, u ime slobode stampe i potrebe da se podstakne demokratska javnost, osnazuje pravo novinara da cute pred policijom, sudovima i drugim vlastima kada ih pitaju odakle im informacije. To pravo, medjutim, nikako nije apsolutno. Moze da bude nadjacano, prema tumacenju Evropskog suda za ljudska prava, u izuzetnim prilikama kada su ugrozeni bitni javni ili pojedinacni interesi. Postoje nacelno cetiri situacije u kojima to novinarsko pravo moze da bude opovrgnuto. To su pravo optuzene osobe na potpunu odbranu, pravo strana u gradjanskom sporu da predoce sve dokaze, potreba da se spreci krivicna radnja kao i da se ocuvaju javni mir ili nacionalna bezbednost. Izuzetno su, medjutim, retki slucajevi da sudovi u drzavama clanica Saveta Evrope uvazavaju postojanje "izuzetnih prilika" i nalazu novinarima da obelodane svoje izvore. Sudska praksa i politicko raspolozenje u pravnim drzavama razvili su se tokom proteklih decenija sasvim jasno u korist privilegije novinara da zastite svoje izvore kako bi se obezbedila puna obavestenost javnosti i nesmetano ostvarila obaveza medija da u ime javnosti nadziru drzavu i politicare. Autor je naucni saradnik Evropskog instituta za medije u Diseldorfu |
NSP Lista isprobava demokratiju u praksi
==^================================================================ EASY UNSUBSCRIBE click here: http://Topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email To: [EMAIL PROTECTED] This email was sent to: [email protected] T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================
