VAŠINGTON O ODNOSIMA S
BEOGRADOM
Uslovi SAD za razvoj vojne saradnje sa
SRJ
Zahtevi Beogradu za transformaciju VJ,
obustavu pomoći oružanim snagama RS, obustavu saradnje sa Irakom i Libijom
i neodložno izručenje Hagu optuženih pripadnika VJ
Vašington, 17. avgusta (SENSE)
Obnova odnosa između SAD i SR Jugoslavije ne ide baš nekom prevelikom
brzinom - ali obuhvata, postepeno, sve šire područje. U pitanju je
obostrani interes: SRJ da se izvuče iz višegodišnje međunarodne izolacije
i krene putem demokratske obnove, a Amerike da se stabilizovanjem
preostale Jugoslavije obezbedi željena stabilnost Balkana i time otvori
proces američkog vojnog dezangažovanja u tom regionu.
Što se tiče vojne saradnje između SAD i SRJ, oružanu konfrontaciju od
pre dve godine, zamenili su proteklih meseci prvo uzdržani kontakti, a
potom i (veoma uspešno) sadejstvo u rešavanju krize koja je doskora
pretila eskalacijom u području južne Srbije. Na nivou NATO, razgovori o
unapređenju saradnje sa Jugoslavijom vođeni su u Briselu, a zatim prošlog
meseca, prilikom boravka Svilanovića, Čovića i generala Krstića u sedištu
komande u Rajnhajmu, s tim što je ta tema pominjana i tokom nedavne posete
Labusa i Svilanovića Vašingtonu.
Za početak, SAD su na tom terenu i dalje veoma zainteresovane za
redefinisanje odnosa između Srbije i Crne Gore i, shodno tome, za
održavanje SRJ u formi demokratske i potpuno ravnopravne dvočlane
federacije. A, tek posle rešavanja tog osnovnog problema - kako je u
razgovoru za SENSE rekao jedan predstavnik administracije - moguće je
razgovarati o nekim konkretnim aspektima moguće dvosmerne američke vojne
saradnje sa Jugoslavijom - bilateralne, koja bi išla prema Pentagonu, i
multilateralne, sa NATO.
U međuvremenu, dok između Srbije i Crne Gore ne dođe do obostrano
prihvatljivog rešenja za to ključno pitanje budućeg državnog ustrojstva,
od vlasti u Beogradu očekuje se ispunjavanje nekoliko "neophodnih
preduslova" za izvođenje vojne saradnje sa SAD na kolosek kojim su već
polako krenuli odnosi između dve zemlje u ostalim oblastima. Prema rečima
našeg sagovornika, na tom terenu prisutno je i dalje nekoliko ozbiljnih -
ali savladivih prepreka.
PAVKOVIĆ I LAZAREVIĆ: SAD su, marta 1999, povele intervenciju NATO
protiv SRJ zbog Miloševićeve vojne akcije na Kosovu i za SAD je
neprihvatljiva obnova odnosa sa Vojskom Jugoslavije u kojoj pozicije
načelnika Generalštaba i komandanta Treće armije i dalje drže vodeći
generali iz tog kosovskog perioda - Nebojša Pavković i Vladimir Lazarević.
Labus i Svilanović su, početkom avgusta, najavili u Vašingtonu da je samo
"pitanje nedelja" kad će Pavković i Lazarević otići sa najviših funkcija u
Generalštabu VJ, što je sa američke strane primljeno kao "značajan
ohrabrujući pomak" na tom terenu.
KONTROLA NAD VJ: Smena vodećih Miloševićevih generala, kako se očekuje
u Vašingtonu, omogućiće istovremeno i neophodnu transformaciju VJ i njeno
svođenje u odbrambeni okvir - primeren novoj stvarnosti u jugoistočnoj
Evropi. Pomenuta transformacija podrazumeva, pre svega, smanjenje brojnog
sastava i stavljanje VJ pod apsolutnu civilnu kontrolu državnog vrha i
Skupštine Jugoslavije.
REPUBLIKA SRPSKA: Bez obzira na suprotna uveravanja iz Beograda, u
Vašingtonu se ukazuje na dalje postojanje "određenih veza" između VJ i
komande oružanih snaga RS (pomoć u isplati oficirskih plata i penzija,
servisiranje opreme, obaveštajna delatnost, itd). SAD očekuju potpuni
prekid tih veza Beograda sa Banjalukom.
IRAK I LIBIJA: Intenzivna vojna saradnja SRJ sa zemljama koje su SAD
stavile na listu "međunarodnih otpadnika" - pre svega sa Irakom i Libijom
- predstavlja za administraciju i Kongres jednu od glavnih prepreka na
putu normalizovanja odnosa sa Beogradom. Za Vašington je to veoma ozbiljno
pitanje, pri čemu se u poslednje vreme u Pentagonu čuju ozbiljna
upozorenja da su jugoslovenski vojni eksperti (pored Kineza) "glavni
saradnici" Sadama Huseina u unapređenju protivvazdušne odbrane koja se
koristi protiv američke i britanske avijacije u njihovim misijama kontrole
"zone zabranjenog leta" na jugu i severu Iraka.
HAG: Rešavanje "slučaja Milošević" SAD su toplo pozdravile, ali se
ispunjavanje preostalih obaveza SRJ prema Međunarodnom tribunalu za ratne
zločine uveliko postavlja kao preduslov za normalizovanje odnosa između
dve zemlje. U ovom konkretnom slučaju - na planu eventualne međuarmijske
saradnje - Vašington sa posebnom zabrinutošću ukazuje da se u aktivnom
sastavu VJ i dalje nalazi jedan od oficira nekadašnje JNA (Šljivančanin)
koji je optužen za ratne zločine u Vukovaru, 1991.
Slobodan Pavlović
