Čak je i list zadužen za protokolarno predstavljanje novih ambasadora i
njihovih zemalja "Vašington diplomat" primetio da Milan St. Protić ne
robuje konvencionalnim normama. Jer kako je plastično opisao novinar ovog
lista u američkoj prestonici, Protić dočekuje goste, obučen u crne
farmerke i ogromne motociklističke čizme. Ovaj živopisni prizor, u
kontrastu sa uobičajeno formalnim imidžom diplomata, novinar je pripisao
Protićevoj rokerskoj prošlosti, ali je istvoremeno podsetio da se
44-godišnji Protić "nije penjao konvecionalnim diplomatskim stepenicama da
bi došao na mesto jugoslovenskog ambasadora". Priča teče dalje, posle ovog
neočekivanog početka, Protić podseća da je "Demokratska opozicija Srbije
odlučila" da on dođe u Vašington, samo dva meseca pošto je postao
gradonačelnik Beograda.
To je bilo u maju u Vašingtonu, a u međuvremenu Milan St. Protić uspeo
je da se posvađa ili da javno omalovaži sve institucije i ličnosti koje on
kao ambasador u Vašingtonu po definiciji predstavlja.
Ko soli pamet
Za ljude u Ministarstvu spoljnih poslova rekao je u "Blic njuzu" da
"niko ništa ne zna", da je "to školovano u titoizmu" da "to nije nikakva
diplomatija" već da je "to, nula"! Neće njemu niko da "soli pamet", on će
dok je u Vašingtonu da radi kako on hoće i kako on misli. Protić, po
obrazovanju istoričar, doktorirao u Americi, "gde mu se rodila ćerka i gde
se oseća kao kod svoje kuće" misli da je baš on diplomata "21. veka" i da
niko od njega neće praviti "visokog činovnika".
Još se salva protiv novih vlasti nije smirila, jer Protić je došavši u
Beograd, odlučio da ne gubi vreme, nego da objasni i široj javnosti "preko
medija" kakav je on ambasador, a već je usledila i prva tužba. Komnen
Seratlić, opunomoćeni ministar u SMIP-u, navodi u tužbi Okružnom sudu u
Beogradu da Protić vređa profesionalne diplomate, ruši ugled zemlje i
ljudi koji godinama rade u ovoj profesiji.
I Jovica Prodanović, prvi savetnik u SMIP-u, smatra da bi odgovorni u
jugoslovenskom vrhu morali u najkraćem roku da donesu odluku o opozivu
Protića sa dužnosti ambasadora SRJ u SAD. Stevan Nikšić, član Foruma za
međunarodne odnose i novinar podseća da ambasador nije slobodni umetnik
ili strelac, već da on, ma kako šarmantan bio, predstavlja jednu zemlju.
Ponašanje Milana St. Protića ocenjuje kao "neozbiljno i infantilno", jer
zemlju u kojoj je akreditovan ne interesuje šta on misli, već kakav je
stav njegove države.
U vreme "titoističke diplomatije", bez obzira na Protićev prezir,
zabeleženi su zvezdani trenuci u jugoslovensko-američkim odnosima. Jedan
iskusni diplomata podseća da su u Beogradu u periodu kada su se
diplomatijom, po Protiću, bavile "nule" u zvaničnim posetama boravili
Nikson, Ford, Karter i Buš kao potpredsednik SAD, a da su
jugoslovensko-američki susreti na vrhu bili češći i sadržajniji nego što
su time mogle da se pohvale najveće zapadnoevropske zemlje.
U Vašingtonu su, pre Miloševićeve ere, kada je bavljenje diplomatijom
postalo nemoguće, kao ambasadori boravili, između ostalih Leo Mates, Sava
Kosanović, Vladimir Popović, Veljko Mićunović, Dimče Belovski, Budimir
Lončar, ... Živorad Kovačević, koji je eto, bio i dugogodišnji
gradonačelnik Beograda, na funkciji na kojoj se Protić zadržao tek par
meseci.
Uzori ispod časti
Ali ako su Protiću bilo kakvi uzori iz naše diplomatije ispod časti,
morao bi bar da uvažava međunarodnu definiciju i praksu u diplomatiji.
Ambasador je i po definiciji (Enciklopedija Britanika, na primer), najviši
diplomatski predstavnik, koga jedna vlada šalje drugoj vladi. Sa druge
strane, ličnost i prestiž ambasadora, mogu značajno doprineti da se
"stavovi njegove vlade bolje shvate" u zemlji u kojoj je akreditovan, kaže
ova merodavna enciklopedija.
Američki ambasadori po svetu, koji sebi po mnogim analizama, dopuštaju
iskakanja, nikad nisu arogantni prema svom Stejt departmentu. Njihova
eventualna osionost iskazuje se ponekad prema politici zemlje u koju su
poslati. Ni slučajno prema onome u čije ime govore i koga predstavljaju.
Oslanjajući se na mnogobrojne Protićeve izjave prilikom ovog boravka u
Beogradu nekoliko iskusnih diplomata koji nisu želeli da im se ime pojavi
u novinama, ali svi pripadaju Forumu za međunarodne odnose, smatraju čak
da bi naš ambasador mogao, po onome šta govori i kako se ponaša, da uđe u
Ginisovu knjigu rekorda. On javno izjavljuje da ne želi i da nema vremena
da ide na prijeme, sem "kod najvažnijih ljudi kao što su Buš i Pauel", da
mu ne pada na pamet da bude trgovac i da se bavi trgovinom, ispoveda se o
tome šta misli o ličnostima sa kojima naši predstavnici razgovaraju, daje
ocene o razgovorima koje oni vode, omalovažava predstavnike drugih zemalja
u Vašingtonu.
U interesu je i jedne i druge države da se ovo stanje što pre okonča,
smatra Jovica Prodanović. Šta bi, na primer, uradio Buš, kad bi neko od
njegovih dvesta ambasadora izjavio da "niko ne može da mu soli pamet"?
Protić međutim tvrdi da njemu "nisu pretpostavljeni ni Koštunica, ni
Pešić, ni Svilanović, ni parlament..". Posle svega, vredi se možda
zapitati da li je SR Jugoslavija zaista uspostavila prekinute diplomatske
odnose sa jedinom svetskom supersilom, ili je to učinio lično i personalno
samo Milan St. Protić. A sve ostalo se odigrava na nezvaničnom ili
poluzvaničnom nivou, kao nekada dok je sadašnji ambasador bio u opoziciji.
Zorana Šuvaković
