|
Srpska šljivovica na popravnomSrbija, koja je kvalitetom svoje rakije od šljiva proslavila ime "šljivovica", nema pravo da to bude njeno međunarodno priznato nacionalno pićeSrbija je kvalitetom svoje rakije od šljiva proslavila ime "šljivovica", ali nema pravo da ovo žestoko piće bude sinonim za našu zemlju, tačnije da bude prepoznatljivo kao samo naše nacionalno piće. Šljivovicu sada proizvode mnoge evropske zemlje, a nama je preostalo da nanetu štetu pokušamo da nadoknadimo tako što ćemo još jednom stati i red pred međunarodnim institucijama za zaštitu robne marke, ali ovog puta sa zahtevom da se naša rakija od šljiva zaštiti kao "srpska šljivovica". Šljivovica bez šljiva Na ovoj zamisli intenzivno se radi, a o tome će biti reči i na privredno- turističkoj manifestaciji "Dani šljiva 2001" u Koštunićima 8. i 9. septembra, gde bi trebalo da se donesu i konkretni zaključci. - Neophodno je da se donese novi zakon o rakiji, koji je, inače, u pripremi, a koji bi trebalo da da sve osnove za donošenje rešenja o zaštiti geografskog porekla našeg nacionalnog pića - objašnjava Radoslav Paunović, dugogodišnji profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu za tehnologiju jakih alkoholnih pića i jedan od inicijatora za zaštitu šljivovice. - Propisom se mora odrediti da se ona može proizvoditi samo u šljivarskim rejonima od određenih sorti šljive koje mogu dati visoki kvalitet i po postupku koji će doprineti da to piće bude "visoko kvalitetno". Posle toga naš Savezni zavod za patente biće zadužen da zaštiti naše nacionalno piće šljivovicu u međunarodnim razmerama. Sve zemlje u svetu su zaštitile svoje nacionalno piće. Kada se kaže konjak, tačno se zna da je to jako piće proizvedeno od vina samo u Francuskoj, i to u okrugu Šarent. Kada se kaže kalvados, zna se da je to rakija od jabuka proizvedena u određenom rejonu u Normandiji na severu Francuske. Slično je i sa viskijem, votkom i drugim. - Ovakve stvari mora da vodi država a ona do sada nikada nije imala sluha. Jer, to je u interesu države, odnosno privrede. Kada je jedan proizvod zaštićen kao nacionalni, to pokazuje da država ceni sebe i svoje proizvode. On dobija na rejtingu zato što iza te zaštite svoji država koja propisuje norme kvaliteta i kontroliše proizvodnju i promet. Potrošači ovakve proizvode kupuju sa većim poverenjem. Kod nas je problem i besparica jer ovaj posao, pre svega elaborat o tome, neko treba da finansira ali su svi ovi troškovi mali u odnosu na to šta se dobija - kaže dalje profesor Paunović. Mnoge zemlje nastoje da svoju rakiju od šljiva zaštite pod imenom šljivovica iako za šljivu u svom jeziku imaju drugi naziv. Šljivovicu sada proizvode Nemci, Italijani, Mađari, Česi iako se šljiva na njihovom jeziku drugačije kaže. Bugari kažu sliva, odnosno slivova rakija, dok istina Hrvati kažu šljiva, ali nemaju sirovinu koja bi opravdala taj naziv rakije. Naša zemlja bi upravo trebalo da traži da niko nema pravo da zaštiti ime šljivovica ukoliko u svom jeziku nema ovaj naziv za to voće. Bezuspešni pokušaji zaštite - U Srbiji šljiva izvanredno uspeva, a šljivovica je visokokvalitetna i bogata aromom, što nije slučaj sličnog proizvoda u drugim zemljama. Naša šljivovica je najpoznatija i najkvalitetnija, a imitirajući je, odnosno koristeći ovo ime posredno se uvažava da je i rakija od šljiva sa nekog drugog podneblja isto tako kvalitetna. Drugim rečima, podrazumeva se da tako nazvan proizvod ima svojstvo originala što privlači kupce. Naša šteta zbog nedostatka ovog ekskluzivnog prava je nemerljiva. Profesor Paunović kaže da je pokušavano u više navrata da se šljivovica zaštiti kao nacionalno piće, ali se iz raznih razloga nije uspelo. - Sredinom sedamdesetih godina tadašnji EEZ i GAT nisu prihvatili naš zahtev da se rakija od šljiva može zvati šljivovica samo ukoliko potiče iz Jugoslavije sa obrazloženjem da je naziv šljivovica toliko u upotrebi da je postao opšti. Tada je između ostalog, predsednik Udruženja vinara i vinogradara za područje Frulijana u Italiji gospodin Domenis podneo dokument da je njegov deda 1910. godine u svom asortimanu imao i šljivovicu što je EEZ uvažila i nama uskratila pravo da naziv bude ekskluzivno naš. Drugi put se pokušalo 1990. godine pred raspad zemlje i to da se zaštite sva naša visokokvalitetna jaka alkoholna pića kao što su šljivovica, vinjak i lozovača ali se zbog okolnosti ništa nije postiglo. Jovana Rabrenović Čija je lozovača Italijani su pokušali da zaštite kao svoje i naš naziv lozovača kao i sinonime rakija loza i lozova rakija, jer su nastojali da dokažu da su je oni izmislili. Međutim, u tome nisu uspeli, jer im je predočeno da se ova rakija od grožđa u Crnoj Gori proizvodi duže od vek i po pod nazivom "loza" i da je naše podneblje domaćin tog pića. Italijani su, inače, rakiju od grožđa počeli da prave tek 1986. godine. NSP Lista isprobava demokratiju u praksi ==^================================================================ EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email To: [EMAIL PROTECTED] This email was sent to: archive@jab.org T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================ |
