| OPERACIJA NA BALKANU – IMITACIJA
AKTIVNOSTI Pavel KANDELJ, sef sektora za etnopoliticke konflikte
Instituta za Evropu Ruske akademije nauka Zapoceta u Makedoniji operacija snaga
NATO “Neophodna zetva” na prikupljanju oruzja od albanskih ekstremista nije
nista drugo do pokusaj da se umiri svetsko javno mnenje imitacijom aktivnosti i
ispoljene odlucnosti da se razoruzaju bojovnici. U sustini, ova siroko
reklamirana natovska operacija ima formalni karakter, jer NATO ne namerava da
preduzme nikakve zaista ostre i efikasne mere. O tome govori i izjava komandanta
snaga NATO u Makedoniji generala Gunara Langea, iz koje sledi da kontingent
natovskih mirotvoraca, u cijem se sastavu nalazi tri hiljade vojnika, planira da
u toku meseca od terorista takozvane ONA prikupi svega 3 hiljade 300 jedinica
oruzja. Drugim recima, na svakog mirotvorca dolazi po jedno lako oruzje. Zato i
ne cudi sto je premijer Makedonije Ljupco Georgijevski nazvao takvu “zetvu”
smesnom i uvredljivom za njegovu zemlju. Po recima premijera, na raspolaganju
ONA postoji oko 60 hiljada jedinica razlicitog oruzja. Razume se da ce biti
predato nikom potrebna “starudija”, dok ce najsavremenije
oruzje bojovnici delom sakriti, a delom prebaciti na Kosovo tamosnjim albanskim
ekstremistima, koji ce u slucaju potrebe sve to ponovo vratiti svojoj sabraci po
oruzju. Moze se sa velikom dozom verovatnoce pretpostaviti, da ce sa dolaskom
natovskih mirovnjaka u Makedoniji nastupite tek kratkovremensko zatisje. Kao
prvo, natovci ne nameravaju da odugovlace sa svojim boravkom u Makedoniji i
nameravaju da napuste zemlju istog trenutka kada obave operaciju “Neophodna
zetva”. Drugo, komanda kontingenta vec je izjavila, da svoju misiju vidi samo u
prikupljanju oruzja i ne planira borbene operacije, a u slucaju obnavljanja
vojnih dejstava izmedju vladinih snaga i snaga ONA ona namerava da povuce
mirotvorce iz Makedonije. To znaci da albanski bojovnici i ne treba da se zalazu
za odlazak natovskog kontingenta. Da bi se to i desilo, njima je dovoljno samo
da naprave novu provokaciju I, prekrsivsi postignuti sporazum o miru, ponovo
zapocnu borbene operacije. Tesko da ce se to desiti u skorije vreme, jer je
umornim odredima ekstremistra potreban predah i npregrupisavanje. Medjutim,
mesec-dva kasnije oni ce biti spremni za novi rat, a kao signal za to mogu
posluziti predstojeci na jesen predsednicki i parlamentarni izbori na Kosovu.
Cim kosovski albanci proglase svoju nezavisnost ili nacine novi korak na putu ka
njoj, bojovniic ONA u Makedoniji ce pristupiti novoj etapi borbe protiv vladinih
snaga. Sve sto je receno omogucava da se izvede zakljucak: situacija u
Makedoniji i odnos snaga konfrontiranih strana posle uvodjenja mirotvoraca nisu
kardinalno promenjeni i nema ozbiljnijih osnova da se ocekuju pozitivne promene.
One bi mogle nastati ako to pozeli NATO. Medjutim, sve govori o tome da
rukovodstvo Severnoatlantske alijanse nije spremno na odlucnije delovanje. Nije
tesko ni shvatiti zasto. Rukovodstvo NATO u startu racuna upravo na podrsku
albanskog separatizma i ekstremizma, nadajuci se da ce uz njegovu pomoc
realizovati svoje geopoliticke ciljeve na Balkanu i celo Balkansko poluostrvo
pretvoriti u natovski mostobran. Pogubnost te strategije, koja je dovela do
razaranja Jugoslavije bombama NATO i do divljanja albanskog ekstremizma u
jugoslovenskoj provinciji Kosovo, a takodje u Makedoniji, do potencijalne
opasnosti da prodre u druge balkanske zemlje, sada je ocigledna. Medjutim, NATO
uporno nece to da prizna, jer bi priznanje nanelo snazan udarac po reputaciji
mnogih evropskih rukovodilaca koji su odgovorni za odluke koje alijansa donosi.
Postoji jos jedan razlog zbog koga alijansa ne zeli da se aktivno mesa u
makedonski konflikt. Natovci nikada nisu ucestvovali
u kopnenim vojnim operacijama. Oni vise vole da ratuju sa daljine, pomocu
avijacije i raketa, sa protivnikom koji ne moze da uzvrati.
Nasilne mere protiv albanskih bojovnika, koji bi, naravno, pruzili otpor,
neizbezno bi dovele do znacajnih gubitaka natovskom kontingentu, a za alijansu
to nije prihvatljivo. NATO je samostalno i prema svojim interesima preuzeo na
sebe ulogu medjunarodnog policajca na Balkanu. Sa tom ulogom alijansa se
ocigledno ne snalazi. I operacija koju je zapoceo na Balkanu predstavlja farsu,
koja to potvrdjuje. Balkanska kriza ne moze se resavati deklaracijama ili
imitacijom delovanja. Na to je sasvim odredjeno ukazao predsednik Rusije
Vladimir Putin u intervjuu datom nakon njegovog nedavnog susreta u Kijevu sa
predsednikom Makedonije Borisom Trajkovskim. “Ljudi
koji pokusavaju da resavaju politicke probleme pomocu oruzja, moraju shvatiti,
osetiti i biti svesni da se nece suociti sa imitacijom sile, vec sa realnim
dejstvima”, podvukao je Putin, koji je izrazio bezuslovnu podrsku Rusije
naporima predsednika Makedonije u borbi protiv terorizma.
Moskva, 27. avgusta RIA
“Novosti” |
