http://www.nin.co.yu/2001-08/30/19531.html Desant na Hag Zasto americki Kongres razmislja o invaziji na holandsku prestonicu, kakve veze Slobodan Milosevic ima sa tim i koliko divizija ima Karla del Ponte? (Hag, avgusta) Sudija Patrik Robinson opet je priredio malo iznenadenje posmatracima Haskog suda. Kada je ovog utorka troclano sudsko vece u Hagu sasvim ocekivano odbilo molbu Momcila Krajisnika da se na 48 sati vrati u Srpsko Sarajevo da sahrani oca, ostalo je zabelezeno da je Robinson glasao suprotno vecini. A kada je sve bilo gotovo i Krajisnik vracen u zatvorsku jedinicu u Seveningen, u vazduhu je ostala da visi Robinsonova replika tuziocu. Mark Harmon utrosio je deo vremena koji je imao na raspolaganju u toku pretresa da dokaze da Krajisnik nije naklonjen Haskom tribunalu niti privrzen ideji njegove opravdanosti i nezavisnosti. Je li vam to pravni argument, upitao je sudija Robinson, jedini haski sudija koji je do sada pokazao spremnost da pred sud izvede celnike NATO-a, pa makar i kao svedoke. (Americki general Sinseki ipak nije zavrsio na stolici za svedoke na kojoj bi morao da objasnjava ulogu SFOR-a u kidnapovanju Stevana Todorovica, jer je tuzilac brze bolje potonjem ponudio veoma povoljnu nagodbu.) Robinson se posluzio ironijom da podvuce kako "omalovazavanje suda" ne lisava nikoga unapred prava pred sudom. Bilo bi zanimljivo cuti kakav bi stav tuzilac Harmon zauzeo prema molbi coveka koji kaze sledece: "Sud u Hagu uvreda je inteligencije svih Amerikanaca... Milosevicu se nece suditi pred porotom njemu jednakih, vec pred panelom politicki naimenovanih sudija ciji izbor su potvrdile drzave NATO-a, one iste drzave koje su dva i po meseca nezakonito bombardovale Jugoslaviju... Dok se ignorisu napadi Oslobodilacke vojske Kosova na Srbe, dotle proces novog milenijuma, sudenje Slobodanu Milosevicu, dnevno uziva podrsku NATO-a i americke propagandne masine." Kongresmen Pol Ove reci izgovorio je kongresmen Ron Pol, republikanac iz Teksasa, pred Predstavnickim domom americkog Kongresa 17.jula ove godine. Ni on ni bilo koji njegov sunarodnik nemaju, razume se, ni najmanje sansi da bilo kada potpadnu pod nadleznost bilo kog haskog sudije ili tuzioca. Hag je za one druge, i to u najdoslovnijem znacenju reci. Kongresmen Pol, dabome, ne pripada vecinskoj struji misljenja u americkom Kongresu kad je rec o bombardovanju Jugoslavije ili o Haskom sudu. I u Sjedinjenim Drzavama i u Kongresu, medutim, pripada jednoj veoma cvrstoj i glasnoj vecini koja nece ni da cuje za to da bilo koji Amerikanac ikad bude izveden pred slican sud, ma sta ucinio i za ma sta bio optuzen. U tome je sustina sadasnje americke prepirke sa ostatkom sveta oko osnivanja stalnog Medunarodnog krivicnog suda, ciji je statut ugovoren u Rimu 1998. godine. Ideja je da ovaj sud sudi ratnim zlocincima svih zemalja na isti nacin i po istim kriterijumima, po principima medunarodnog prava cija se primena nece razlikovati od slucaja do slucaja, zavisno od politickih prilika i ravnoteze snaga u svetu. U Rimu je statut MKS (ili ICC, International Criminal Court) potpisalo 120 zemalja, a u meduvremenu je to ucinilo njih jos 17. Tridesetak zemalja, medu kojim i Savezna Republika Jugoslavija, do sada je ratifikovalo sud u nacionalnim parlamentima, a ICC ce biti osnovan kada ga ratifikuje 60 drzava. Ocekuje se da ce se to desiti do kraja iduce godine, i da ce ICC biti stvarnost u prolece 2003. Oslobadanje U strahu od tog datuma, americki kongresmeni su u zakonsku proceduru stavili akt koji, ako se usvoji, daje americkoj vojsci pravo da izvrsi desant na bilo koje mesto u svetu gde je zatocen bilo koji americki vojnik optuzen za ratni zlocin mimo volje americkog pravosuda, i da ga oslobodi. To teorijski znaci da bi Amerikanci mogli da se spuste u Hag (gde ce se graditi zgrada za Medunarodni krivicni sud) i silom otmu svoje gradane iz ruku saveznika NATO-a. Kako su stvari dosle dotle? Amerikanci su pod Bilom Klintonom ucestvovali u svakom koraku pravljenja suda, ostavljajuci utisak da su njegove odusevljene pristalice i da ce revnosno ucestvovati u njegovom radu cim se u temelje suda ugrade njihove opravdane primedbe. Treba bez trunke ironije reci da je korist od njihovog angazmana bila ogromna, i da ce Rimski sud biti bolja i pravednija ustanova zahvaljujuci njima. Cini se da su se tokom petogodisnjeg rada na podizanju suda na noge sasvim iskreno rukovodili zeljom da sklope pravnu ustanovu pred kojom bi se sudilo i njihovim gradanima. To znaci da su se trudili da optuzeni pred Rimskim sudom uzivaju slicnu pravnu zastitu kao u americkom pravosudu, a to je po svoj prilici medu najvisim nivoima zastite koji u svetu postoje. U tu svrhu je Rimski sud u startu ispravio najgrublje greske uocene u radu eksperimentalnih sudova kakvi su ad hoc haski sudovi za bivsu Jugoslaviju i Ruandu. Pred Rimskim sudom, tvrde strucnjaci, bice drasticno suzena mogucnost pojave laznih ocevidaca poput "svedoka L" iz slucaja Duska Tadica, prvog haskog zatvorenika ciji su advokati pukim slucajem otkrili da je "svedok L" ciji je identitet pred odbranom skrivan, zapravo bosanski Srbin ucenjen i mucen u sarajevskom zatvoru kako bi lazno svedocio protiv Duska Tadica. Preduzete su i mere kako se pred ovim sudom ne bi, kao u slucaju Tribunala za bivsu Jugoslaviju, narusavalo pravo optuzenih na brzo i fer sudenje (u Haskom tribunalu optuzeni cekaju i po dve godine na pocetak sudenja, sto je u Americi nezamislivo i po pravilu bi se smatralo krsenjem prava optuzenika), kao i pravo na javno sudenje (u Haskom tribunalu se sudenja svako malo zatvaraju za javnost radi zastite svedoka). Komentator britanskog casopisa "Spektejtor" Grejem Stjuart je, nabrajujuci sve sto je sporno u praksi Haskog suda za bivsu Jugoslaviju, pocetkom avgusta ove godine zakljucio: "Neki od tih postupaka se retko primenjuju, ali ostaje cinjenica da se bivsim jugoslovenskim liderima sudi po metodima koji bi bili apsolutno neprihvatljivi u bilo kom britanskom ili americkom sudu." Ovakvi kriticki sudovi na racun Haskog suda u poslednjih nekoliko meseci postali su pre pravilo nego izuzetak. Za to postoje dva razloga. Jedan je izrucenje Slobodana Milosevica, kom su se ljudi na platnom spisku Tribunala neizmerno obradovali i kao garanciji dugovecnosti suda i stabilnosti izvora finansiranja, a drugi je postepeno priblizavanje trenutka osnivanja stalnog medunarodnog suda za ratne zlocine. (Mozda se naknadno pokaze da izrucenje Slobodana Milosevica i nije bilo takav blagoslov za Haski sud kako se u prvom trenutku ucinilo, jer je u zapadnoj javnosti od tog casa porastao interes za sud, a uporedo s njim i doza kriticnosti prema sudu.) Cinizam Britanaca Sto se Amerikanaca tice, stvar sa Rimskim sudom je zaribala cim se videlo da ostale zemlje nece pristati na to da se Amerikancima garantuje da nijedan njihov gradanin nikad nece protiv njihove volje biti izveden pred sud za ratne zlocine. Amerikanci, koji imaju 200 000 vojnika angazovanih u raznim vojnim akcijama sirom sveta, van americkih granica, najbolje znaju da je svaka vojnicka akcija po pravilu pracena optuzbama za ratne zlocine i krsenje Zenevske konvencije. Isto to znaju i Britanci, koji su ipak ratifikovali Rimski sud: njihovu javnost umirila je izjava ministra spoljnih poslova da se ovaj sud "ne osniva kako bi se pred njega izvodili americki predsednici i britanski premijeri". Ta izjava izrice besumnje tacnu cinjenicu, ali ne zadovoljava americki Senat, ciji je doskorasnji predsednik Spoljnopolitickog odbora DZesi Helms jos pre dve godine izjavio da ce Rimski sud biti "dead on arrival" (odnosno DOA, "mrtav po dolasku", kako glasi formulacija poznata iz americkih kriminalistickih filmova) cim dode u Senat po ratifikaciju. Amerikanci su trazili da Savet bezbednosti ima pravo veta u tom sudu, sto bi znacilo da sud i nije potreban i da medunarodno pravo i ne postoji, vec samo pravo jacega, sto se nije dopalo zemljama koje su usle u celi posao kako bi pomerile hladnoratovsku sliku sveta zamrznutu u Savetu bezbednosti u odnosu snaga kakav je bio posle Drugog svetskog rata. Amerikanci su besni i zbog toga sto ce Rimski sud da "vazi" i za one zemlje koje ga ne ratifikuju, sto znaci da postoji teoretska mogucnost da neko nekog Amerikanca izvede pred sud. Otuda i zakonska odredba o vojnickom izbavljenju optuzenih Amerikanaca, zbog koje je celi zakon u Vasingtonu dobio posprdni nadimak "Zakon o invaziji Haga". Holandanima je sve ovo nesto manje smesno nego Amerikancima, bez obzira sto se ne uzima narocito ozbiljno. Americki suverenitet Grupa uticajnih americkih kongresmena, medu kojima je i spiker (NAPOMENA ZA UREDNIKA: to znaci PREDSEDNIK) Predstavnickog doma Denis Hastert, predlozila je Kongresu da uceni Ujedinjene nacije kako bi sprecila osnivanje medunarodnog suda za ratne zlocine. Ucena je u tome sto Kongres preti da Ujedinjenim nacijama nece isplatiti preostali americki dug za finansiranje UN od oko pola milijarde dolara ukoliko se ne spreci osnivanje suda. Hastertov zakon nije jedini: u proceduri je nekoliko razlicitih akata koji smisljaju kazne za zemlje koje pristupe Rimskom sudu. Tako se Saveznoj Republici Jugoslaviji koja je, ironijom slucaja, 27.juna ove godine ratifikovala Rimski sud (da bi samo dan kasnije isporucila Slobodana Milosevica Hagu kako bi se kvalifikovala za paket pomoci od milijardu dolara), moze desiti da izgubi pravo na i jedan dolar americke pomoci zato sto je pristala da saraduje sa medunarodnim sudom za ratne zlocine. Hastertov zakon preti da ce uskratiti svaku vojnu pomoc svakoj drzavi koja ratifikuje Rimski sud, a zahteva i zabranu ucesca americkih trupa u bilo kojoj mirovnoj operaciji na svetu, ukoliko se Amerikancima prethodno ne garantuje da njihovi gradani ni u kom slucaju ne mogu potpasti pod nadleznost Suda. To je komentatora "Spektejtora" navelo da parafrazira Staljina o rimskom papi: "Koliko divizija ima Karla del Ponte?" U "Vasington postu" krajem avgusta objavljen je clanak republikanskog senatora iz Ajdaha Larija Krejga, koji kaze: "Umesto sto pokusavaju da 'doteraju' Rimski sporazum, Sjedinjene Drzave moraju da priznaju da je taj sporazum fundamentalna pretnja americkom suverenitetu. Ucesce Stejt departmenta u tom poslu je kontraproduktivno. Mi moramo jasno dati do znanja da Sud smatramo nezakonitim telom i da mu se Amerika nikad nece pridruziti i da nikad necemo prihvatiti njegovu "nadleznost" nad bilo kojim americkim gradaninom, niti cemo pomoci da se ta nadleznost uvede nad drugim zemljama." Ako vam ova parola o nezakonitom organu zvuci poznato, to je zato sto ste je ko zna koliko puta culi, a poslednji put verovatno kao argument Slobodana Milosevica pred Haskim sudom. Bivsi jugoslovenski predsednik je opet, kao toliko puta do sada, nasao saveznike i istomisljenike u Americi. Gorespomenuti kongresmen Pol zapoceo je svoj istup u Predstavnickom domu 17.jula recima: "Gospodine predsednice, sudenje Slobodanu Milosevicu ugrozava americki suverenitet." LJILJANA SMAJLOVIC NSP Lista isprobava demokratiju u praksi ==^================================================================ EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email To: [EMAIL PROTECTED] This email was sent to: archive@jab.org T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================
