Marko Lopušina: LOV NA MILOŠEVIĆA (4)
Na Slobinom kanabeu
Fanatik sa licem
bucmastog dečačića - Holbruk nije verovao da će biti poternice iz Haga - Madlen
Olbrajt: Istorija nas uči da Srbi razumeju jedino jezik sile
Ričard Holbruk u
svojim memoarima ovako opisuje i taj susret i predsednika Srbije, ali i njegove
veze sa Srbima iz Republike Srpske:
- Naš prvi susret sa srpskim vođom, 17.
avgusta, trajao je pet časova i ničim nije ukazivao da je Milošević u bilo čemu
promenio svoje pozicije. Bio je inteligentan, prepreden i neodređen. Mislili smo
da igra igru - verbalno nadigravanje bez ikakvog ozbiljnog sadržaja. Bio sam
razočaran zbog tog susreta i mislio da možda nisam bio dovoljno otvoren te sam
zatražio za još jedan sastanak. Rano ujutru, Frejzera, Nelsona Drua iz Saveta za
nacionalnu bezbednost, i mene uveli su po drugi put u prostranu salu za sastanke
u predsedničkoj palati u Beogradu. Milošević je seo u fotelju par koraka od mog
mesta na kraju sofe, na kojoj su sedeli i Bob i Nelson. NJegov ministar spoljnih
poslova, Milan Milutinović, sedeo je nasuprot nama, u drugoj fotelji, a Goran
Milinović, Miloševićev verni pomoćnik, sedeo je u blizini i hvatao beleške.
Svaki detalj te sobe dobro sam upoznao tokom sledećih sedam meseci.
Milošević je imao prodoran pogled. Sitnim očima fiksirao je sagovornike, a
njegovom licu, koje je na neki čudan način podsećalo na lice bucmastog dečačića,
nije se mogla poreći izvesna sirova privlačnost. NJegovo prisustvo snažno se
osećalo. Bio je oštrouman i lako pamtio činjenice. Zbog uspeha u raspirivanju
srpskog fanatizma, mnogi su ga smatrali ekstremnim nacionalistom, ali on zapravo
nije bio duboko opredeljen za nacionalizam: samo ga je koristio da bi stekao
vlast. To je toliko odudaralo od motiva njegovih pređašnjih saveznika - istinski
rasističkih vođa bosanskih Srba, koji su Sarajevo zasipali minobacačkim i
artiljerijskim granatama. Ipak smo Miloševića smatrali odgovornim za agresiju.
Kao najmoćniji Srbin u bivšoj Jugoslaviji, koristio je vlast da bi podsticao rat
protiv Hrvata i Muslimana u nadi da će ujediniti Srbe u svim delovima ovoga
regiona pod jednom zastavom.
Miran, fatalista, čvrst...
Šta je Holbruk
mislio o Miloševiću, govori mr Obrad Kesić:
- Holbruk se javno držao principa
- Amerika se ne meša direktno u unutrašnje stvari "jugoslovenskih" država, ali
će, to je sasvim sigurno, podržavati one ljude koji su potpisali Dejtonski
sporazum i dali reč da će da ga sprovode. To se jasno vidi i u promeni javnog
stava američke administracije prema gospodinu Miloševiću. Pre svega nekoliko
meseci optuživan je za ratne zločine, kao uzrok svega što se desilo na ovim
prostorima. Sad gospodin Holbruk izjavljuje, ne slučajno, da je uveren da iz
Haga neće biti poternice za gospodinom Miloševićem.
Jedne martovske večeri
1999. godine u Beogradu, u palati jugoslovenskog predsednika Belom dvoru, gde je
boravio Maršal Tito, američki diplomata Ričard Holbruk stisnuo je poslednji put
ruku Slobodana Miloševića:
- Vi znate, predsedniče, šta će se dogoditi kada
ja izađem iz ove sobe?
- Počećete da nas bombardujete - odgovorio je
Milošević.
- Bio je miran, rekao bih fatalista, čvrst. Govorio je nadugo,
emotivno, o srpskoj istoriji. Otišli smo iz Beograda potpuno, stoprocentno
sigurni da Milošević nije sumnjao da blefiramo. Iznenadilo bi me da se još
jednom vidimo, bile su poslednje Miloševićeve reči - piše u knjizi Masima Nave
"Milošević, tragedija jednog naroda".
Nakon Holbrukove, dolaze i slične
izjave i iz Stejt dipartmenta, po čemu je sasvim jasno i definitivno da je
Amerika odustala od ranije retorike.
Ja
volim Srbe, bombardujte ih
Već 1. juna 1997. u
Beograd je na noge Miloševiću stigla američki državni sekretar Madlen Olbrajt,
još jednom potvrdivši da Amerika partnera vidi samo u onom ko poseduje moć, bez
obzira na to kako je do nje došao.
Malo je uticajnih svetskih diplomata koji
su, od krvavog raspada Jugoslavije do sada, uputili toliko optužbi i pretnji
Srbima kao što je to učinila Madlen K. Olbrajt. Takvo njeno ponašanje je
iznenađujuće i zbog toga što državni sekretar SAD jako dobro poznaje Beograd,
Srbiju i Srbe. Studirala je sa Draganom Živanovićem, srpskim lobistom koji je
poznatiji u svetu kao Danijel Bojer. Živela je u Beogradu. Kada je bila
ambasador SAD u OUN imala je običaj da se susreće sa jugoslovenskim novinarima i
ćaska na srpskom. Tereza Elmaš - Guld, dopisnik Tanjuga mi je pričala da bi joj
Olbrajt u ženskom toaletu ili menzi Ujedinjenih nacija pričala na srpskom kako
nikako ne može da zaboravi "svoj Beograd".
- Ja ne mrzim Srbe. Naprotiv, ja
ih poznajem i razumem. Moj otac je imao običaj da kaže da nije Čeh da bi
najradije bio Srbin!
Tako je američki državni sekretar, koja je svojevremeno
skrivala svoje jevrejsko poreklo javno otkrila i svoju "srpsku vezu". Naime,
Madlen Olbrajt je odrasla u Beogradu kao ćerka čehoslovačkog ambasadora i zato
je vrlo upućena u pozadinu tragičnih događaja na Kosmetu i u Jugoslaviji.
Pred odlučnu akciju međunarodne zajednice protiv Srba u Bosni, Madlen
Olbrajt je rekla: "Istorija nas uči da Srbi razumeju samo jezik sile, koja je
jača od reči!"
Vesli
Klark i Majkl Džekson
Čovek koji je
sproveo u delo privatni rat Madlen Olbrajt protiv Srba bio je general Vesli
Klark, glavnokomandujući NATO snaga u Evropi. I on se u leto 1997. godine,
iznenada pojavio u Beogradus i razgovarao sa Slobodanom Miloševićem i Momčilom
Perišićem, tada načelnikom Generalštaba VJ.
Do ovih susreta, u petak 18. jula
1997. godine došlo je na lični zahtev
američkog generala da bi predsedniku
Miloševiću izneo zabrinutost američke administracije i međunarodne zajednice
zbog nepoštovanja Dejtonskog sporazuma u Bosni.
Tokom 1999. godine Vesli
Klark je opet bio u Beogradu kod predsednika Jugoslavije da mu kaže da će NATO
bombardovati SRJ ako se nastave akcije srpske policije i jugoslovenske vojske
protiv albanskih terorista na Kosmetu.
Kada je agresija NATO počela krajem
marta 1999. godine general Vesli Klark je bio zagovornik i kopnene invazije SAD
i zapadne vojne alijanse na Jugoslaviju. U tome ga je sprečio britanski general
Majkl Džekson, koji nije u Štabu NATO prihvatio ideju svog američkog
kolege.
General Vesli Klark bio spreman da upotrebi NATO i da zaustavi Ruse u
nameri da se 11. juna 1999. godine lociraju na prištinskom aerodromu, zbog čega
je i naredio da snage NATO izvrše desant na aerodrom, ali je general Džekson,
komandant KFOR odbio njegova naređenja. „Ne želim da zbog Vas otpočnem Treći
svetski rat!".
NSP Lista isprobava demokratiju u praksi
==^================================================================ EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email To: [EMAIL PROTECTED] This email was sent to: archive@jab.org T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================
