|
Prirodno bi bilo da nova Vlada Srbije "otvori" resor za regionalizaciju i
decentralizaciju, koji bi obavljao neko iz Vojvodine. U Srbiji se vec
naziru: sumadijski, niski, timocki, sandzacki i beogradski region.
Vojvodina iz, najmanje, tri dela - Banat, Backa i
Srem
BUDE li mu u Vladi Srbije zvanicno
ponudjeno mesto potpredsednika - resor regionalizacije i decentralizacije
- lider Reformista Vojvodine Miodrag Isakov ce to - prihvatiti. Uslov:
ponuda treba da stigne iz rekonstruisane Vlade, a taj "posao" je,
podsetimo, premijer DJindjic najavio za
oktobar.
Po Isakovu, prirodno je da se u
srpskoj Vladi uvede resor za autonomiju regiona i "spustanje" vlasti na
lokalni nivo, kao sto je i logicno da tim procesom rukovodi upravo neko iz
Vojvodine. Razlog: severna srpska Pokrajina ima najvise teoretskog i
prakticnog znanja iz te oblasti.
-
Sledeci trend modernih drzava u svetu, Srbiju treba urediti po principu
asimetricne regionalizacije - najavljuje Isakov. - To znaci veci broj
regiona sa razlicitim stepenom autonomije, u zavisnosti od specificnih
potreba i tradicije svakog od tih regiona. Pritom, naravno, i Vojvodina se
mora regionalizovati, jer nista ne bismo dobili ako bi se centar vlasti iz
Beograda preselio u Novi Sad i republicki, zamenio vojvodjanskim
centralizmom.
Priznacete, sama rec
"asimetricna" nase ljude podseca na dogadjaje u Sloveniji od pre jedanaest
godina, a Vasi politicki protivnici najavu regionalizacije tumace upravo
kao nastavak usitnjavanja ove
Jugoslavije?
- Nema razloga za strah.
Pokazalo se da moderne svetske drzave najbolje funkcionisu upravo zbog te
podele vlasti, po vertikalnom i horizontalnom nivou. U Srbiji vec postoje
prepoznatljivi regioni: Sumadija, Sandzak, Niski region, Timocka Krajina,
a mislim da i Beogradu pripada pravo na specijalni status kakav imaju
prestonice u svetu. To je sasvim razumljivo, jer problemi u megalopolisu
kakav je Beograd sa dva i po miliona stanovnika, koliko ima cela
Vojvodina, nisu isti i ne mogu se resavati na istovetan nacin, kao u nekim
malim, nerazvijenim opstinama.
Koliko
regiona predvidjate za Vojvodinu?
-
Najmanje tri tradicionalne vojvodjanske regije treba da dobiju odredjen
stepen autonomije: Srem, Banat i Backa. Videcemo da li ce trebati
regionalizovati jos neke oblasti, jer recimo, postoje neke evidentne
razlike, izmedju severnog i juznog Banata, prvenstveno u ekonomskom
smislu.
Zahtevi za autonomijom po
etnickom principu, narocito iz redova stranke Saveza vojvodjanskih
Madjara, Vaseg politickog istomisljenika Jozefa Kase, prilicno
onespokojavaju vecinski srpski zivalj
Vojvodine?
- Postoje razliciti koncepti
etnicke samouprave, personalne i kulturne autonomije i neke od njih, mi
reformisti, pozdravljamo. Ali, postoji i koncept teritorijalne autonomije
po etnickom principu, a stize upravo iz redova ovdasnjih madjarskih
stranaka, kojem se mi protivimo. To je za nas sporno, jer treba imati u
vidu lose iskustvo Srba koji su to pokusali u bivsim jugoslovenskim
republikama, narocito u Hrvatskoj.
Kako
gledate na zahteve da neke manjine, konkretno Madjarska, u novom
konstitutivnom aktu Vojvodine, uz Srbe, budu promovisane u -
narod?
- Pa, ne znam, to je opet tema za
razgovor. Mislim da se vecina stranaka DOS zalaze za Srbiju kao gradjansku
drzavu u kojoj je zagarantovana ravnopravnost svih gradjana, bez obzira na
njihovu versku i nacionalnu pripadnost. Na takav nacin ce taj
konstitutivni akt za Vojvodinu biti koncipiran, tim pre sto ovde zivi
veliki procenat nacionalnih manjina, a samim tim i tradicija u negovanju
takvog zajednistva.
Zanimljivo je da je
polaziste konstitutivnog vojvodjanskog akta upravo u predlogu za Ustav
koji su nedavno predsednistvu DOS zajednicki ponudili DSS i GSS. Otkud
odjednom to saglasje sa Kostunicinom
strankom?
- Pa, jedno je kada politicari
o necemu razgovaraju, a sasvim to drugacije izgleda kada za sto sednu
pravni eksperti. Mi smo formirali tim eksperata, njih sest-sedam, koji ce
napisati za desetak dana nacrt tog akta. Ritam njegovog nastanka bice
uskladjen sa radom beogradske grupe koja radi na nacrtu novog republickog
Ustava. Odmah sam rekao da je to sto su ponudili DSS i GSS, od svih
dosadasnjih predloga, najprihvatljivije za Vojvodinu. No, mi cemo traziti
stepen autonomije vise. Znaci potpunu zakonodavnu, sudsku i izvrsnu vlast
i samostalan budzet. Naravno, vojska, carina i monetarna politika ostaju u
nadleznosti federacije.
Novi Ustav
Srbije planira se za iduce prolece. Hoce li DOS do tada
opstati?
- Mora, jer nijedna druga
politicka snaga u Srbiji ne bi mogla da sprovede ove
reforme.
Jovanka
SIMIC
»NADLEZNOSTI«
Po dogovoru sa nedavnog sastanka
predsednistva DOS u Novom Sadu, tim Vlade Srbije poceo je da priprema
predlog o vracanju nadleznosti Vojvodini, predvidjenih aktuelnim srpskim
Ustavom. Isakov kaze:
- Ocekujem da za
nedelju dana predsednistvo DOS dobije taj predlog. Do kraja godine trebalo
bi da budu na vojvodjansku Skupstinu i Vladu prenete nadleznosti iz
obrazovanja, kulture i informisanja.
»IZJASNJAVANJE«
Mnoge ste iznenadili izjavom da
raspored stranackih snaga u Skupstini Vojvodine nije pravi odraz
politickog raspolozenja gradjana, jer SPS zasluzuje vise od dva poslanika,
a neke clanice DOS manje nego sto sada imaju u parlamentu. Da li se, onda,
novi konstitutivni akt sme prepustiti jedino sudu Skupstine
APV?
- Pre nego sto bude usvojen ili
odbacen, ovaj akt mora da prodje ozbiljnu javnu raspravu u kojoj bi osim
stranaka, ucestvovale i sve nevladine organizacije, Sindikati, pokret
Otpor i ostale organizovane snage u
Vojvodini.
|
|
Teritorijalno uredjenje
"islo" bi od opstine, okruga, pokrajine, do republike. Predvidjeno sest
regiona. Ostavljena mogucnost formiranja
oblasti
NOVA, decentralizovana Srbija,
prema Platformi koju su, u okviru novog ustava, predlozile Demokratska
stranka Srbije i Gradjanski savez Srbije trebalo bi da bude sastavljena od
sest regiona. Republiku Srbiju cinili bi regioni Beograda, Vojvodine,
jugozapadne i jugoistocne Srbije, Sumadije - Podunavlja i Kosova i
Metohije.
Sve pokrajine bile bi, i
formalno i sadrzinski, u istom statusu. Za sada, asimetricnost regiona -
pokrajina nije predvidjena, ali ni ta ideja nije potpuno odbacena. U
projektu decentralizacije Srbije, rec je, zapravo, o resenju koje je
predlozila ekspertska grupa u sastavu Lidija Basta - Flajner, Zorica
Radovic, Slobodan Smardzic, Dragoljub Popovic, Marijana Pejvancic i
Vladimir DJelic. Ova Platforma regionalizacije Srbije deo je predloga
srpskog ustava koji je radjen u duhu decentralizacije i sto fleksibilnije
teritorijalne organizacije, pri cemu se vodilo racuna i da se odstrani
opasnost od republickog i pokrajinskog
centralizma.
Ukoliko bi bilo procenjeno
da je predlog o sest regiona politicki "nepotreban", jer neki od regiona i
nemaju zelju za tolikom autonomijom koja bi im bila dodeljena, postoji i
alternativni, kojim se status pokrajine regulise samo za Vojvodinu, dok se
za preostali deo drzave naknadno odredjuje broj teritorijalnih jedinica i
njihove granice.
Teritorijalno, Srbija
bi inace bila "uredjena" na cetiri nivoa - od opstine, okruga, pokrajine
do - republike. Najmanje tri okruga mogla bi, ako se izjasne, da formiraju
oblast, cime bi trebalo da bude prevazidjena zelja za iskazivanjem
posebnosti nekih delova Srbije.
A. R.
P.
|
