Jedno letnje putovanje po DOS-ovini Zabeleske Jedan nemacki pisac (ne mogu momentalno da mu se setim ime) rece da je jedino mesto na kome se stvarno nesto desava - zeleznicka stanica. Odatle ljudi nekuda idu i tu ljudi odnekuda dolaze. Tu je pocetak i kraj jedine vazne stvari a to je putovanje sto znaci upoznavanje novih svetova i novih ljudi. E, ovaj je otkrio ono sto sam ja znao vec kao dete i ako ga nisam poznavao. Sta ovaj pametnjakovic nije rekao je da su najinteresantniji oni koji se muvaju po stanici a nikad sa nje nece nigde otputovati. Oni kojima "vozovi uvek beze". Cini mi se da je Breht o tome napisao neku monodramu bez reci. Od uvek sam voleo stanice i vozove. Pogotovo one parne. To je bio voz a ne ovo danas. Niti dimi niti pravi galamu. Nisi svestan ni kad je posao. Nego da se vratim onome o cemu hocu da vam pricam: Nadjem ja vremena kao i svake godine da odem oko pola deset uvece na Zeleznicku stanicu u Beogradu da pogledam sta se desava. Pre se desavalo mnogo jer smo bili stanica izmedju Istoka i Zapada pa su vozovi odlazili u svim svetskim pravcima. Orient Expres, Simplon .... Sad je sve to manje i tuznije ali ima, ima. Za Bec, Budimpestu, Ljubljanu... E, Ljubljanu... Stignem ja bas pred polazak voza za Ljubljanu. Stoji: "Beograd, Zagreb, Ljubljana na .... koloseku. Polazak u .... sati". Vidim, dugacka kompozicija, puna k'o oko. Pitam prvog konduktera koga sam video i koji je imao vremena za pricu: "Jel' kasni ovaj voz Bratstva i jedinstva za Ljubljanu" (vreme polaska naznaceno na tabli je vec bilo proslo). "Ovo je nocni voz za Bar" - on ce meni. "Kako Bar kad na tabli na pocetku koloseka stoji Ljubljana"? "Za Ljubljanu je vec otisao a ovaj polazi u ..... sati". Meni se prica pa se pravim k'o neznam pa kazem: "Kako za Bar kad voz za Bar stoji tamo na .... koloseku". "Odakle si ti, pita on mene"? "Iz Beograda" - ponosno ja. "Ti si bio iz Beograda ali ocigledno ne zivis vise stalno ovde. Svako zna da je ovo nocni voz za Bar kojim putuje narod a da je ono drugo nocni AUTO voz za Bar kojim putuju parajlije ili oni koji se prave jednom godisnje da su takvi". (Aha, pomislim ja i pozdravim se pa krenem u pravcu onog drugog "barskog" voza). Dugacak voz. Cetiri kuset vagona, troja spavaca kola. Znaci II i I klasa. Iza njih vagoni za automobile na dva sprata. Automobili vec pristizu. Vidim kako popunjavaju prvi sprat pa kad se on napunio pocese da pune drugi. Ima ih puno domace proizvodnje - Zastave -ali ima i puno onih stranih vrste "Miki pazario sam preko Crne gore strahovit polovnjak iz Nemacke za 3.000 maraka". Dodje jedan takav kao satro sportski auto sa farovima koji se mogu sklopiti u karoseriju. Cim je stigao do prve poveznice izmedju dva vagona - zaglavio se jer je karoserija spustena da bi auto izgledao dinamicnije a dinamika mu ode u majcinu kod prve malo vece neravnine. Krrrrrrk.... sulja "auspuf" po spojnici izmedju dva vagona da nije zdravo. "Ajde vrati se na ravno" kaze radnik zaduzen za utovar "i onako si zadnji pa da ti ne nosim limuzinu na dusi". Pompezan dolazak se pretvori u sramno povlacenje. Posto ovde ocigledno nije vise imalo sta da se dozivi krenem ka glavi voza. Kad tamo dasa sa crvenom sapkom - otpravnik. "Kad polazi ovaj voz"? "U 22 i 50 ako nadjemo lokomotivu". Ja ga gledam glupo. U tom trenutku cujem interfon: "Dolazi sestica". Da vidim ko je "sestica". Cujem iz daljine nesto skripi - eto "sestice". Elektricna lokomotiva neodredjene boje sa nesto zardjalih povrsina, rumunske proizvodnje. Mogu da vam kazem da takvu lokomotivu ovde na Zapadu nebi pustili da na sopstveni pogom ode ni do srota (otpada). U redu, ko sljivi moje misljenje. Niko. Otpravnik vozova sav srecan, putnici takodje a j necu da im kvarim. Masinovodja ima herojsko- pobednicki izraz lica. Hvale ga sto je zrtvovao svoje slobodno vreme da vozi voz. Heroj rada. I mene obuze neki osecaj ponosa - trudbenik zrtvuje svoje slobodno vreme za pobedu socijalizma! Putnici stoje na peronu, puse. Priblizava se vreme polaska (najavili su zakasnjenje od pet minuta). Masinovodji prilazi neki kolega sa paketicem u ruci. "Predaj ovo u toj i toj stanici. Sacekace te kolega na peronu". "Tamo ne stajem" "Pa ne moras da stanes. Uspori malo pa izbaci ovo, nece se razbiti to su neki kljucevi za srafljenje". Dogovorise se. Voz polako krece u 22 i 55. Oni sto su pusili uskacu u zadnjem trenutku u vagone. Vrata se zatvaraju, svi masu, masem i ja. Volim da masem. Obuzima me tuga sto oni putuju a ja ne. Voz pocne naglo da koci. "Sta mu je" - pitam ja onog sa crvenom sapkom. "Koci, proba kocnice, sve je u redu". Voz pre nego sto su mu crvena "schlus" svetla nestala iza krivine ponovi to jos jedno dvaput jer nikad se nezna. "Ispratili ste nekoga"? - pita otpravnik koji je pre nekoliko minuta gledao da li su svi putnici usli (briga za coveka) i vazno mahao na "zeleno" nafiksanom dzepnom lampom sto je znacilo "Polazaaaak"! "Da, ispratio sam voz". Tog trenutka sam pomislio da ce da me proglasi za ludaka. "Volite vozove"? "Da" "I ja" - rece sluzbenik i otskakuta preko koloseka ka novim radnim pobedama. Podjem ka izlazu jer sam se vec duze zadrzao nego sto sam planirao kad... Na peronu stoji frajer od dva metra visine i metra sirine, cetrdesetih dodina, bermuda pantalone, sandale a tankim kaiscicima, noge maljave. Pored njega ogroman kofer sa tockicima (ovo sto je sada najnovije) sa drskom za vucenje. Voz ode a on gleda u pravcu izlaza...!? Aha, mislim ja ... interesantnoooooo! I stvarno. Posle jedno cetiri-pet minuta cujemo mi (on i ja) iz daljine "cak,cak,cak,cak". ONA! Simi papucice sa tupim vrhom, tanke stiklice, X noge. Mladja od njega. Lepa? Nije nego mladja i zna da se "prodaje". Crna ravna kosa do ramena, siskice. Ono kao Kleopatra. On gleda nju, ONA njega povrsno. ONA: "Izgleda da sam malo zakasnila". (IZGLEDA DA JE MALO ZAKASNILA!!?? To vam je kao ono "mama izgleda da sam malo trudna"). Aaaaa, bice interesantno pomislih ali se prevarih. Umesto da pukne sljaga ili bar da joj bude verbalno j......a majka cujem ja njega kako cvili: "Duso, nemoj da se sekiras, uzecemo taksi do prve stanice. Sticicemo mi njega". Mekani rmpalija se osvrte oko sebe i zapita prisutnog i kao ja zainteresevovanog radnika koji je bio zaduzen za cistocu koloseka i perona: "Koja mu je prva stanica"? "Valjevo" - skoro sa pobednickom zluradoscu saopsti "direktor" za hifijenu. "Nazdravlje" - pomislih ja i setih se kad sam pre jedno 8-9 godina vozio svog skolskog druga za Jagodinu jer mu je pobegao auto voz za Solun. A auto na vozu zakljucan i pod rucnom kocnicom a jedan od prvih u redu! Ha, ha, al' bi bilo suljanje i lomljenje da nismo u Jagodini sustigli voz. Jedino .... do Jagodine je autoput a do Valjeva ne. Podjem za rmpalijom i lepoticom u pravcu izlaza. On nju prigrlio a ja mislim: "Ni Balkanci nisu ono sto su nekada bili". Jovan Grbic - nocobdija NSP Lista isprobava demokratiju u praksi ==^================================================================ EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email To: [EMAIL PROTECTED] This email was sent to: archive@jab.org T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================
