Udruzivanja, razdruzivanja, sukobi i stranacka cepanja u opoziciji Srbije od 1990. godine
BILI I OSTALI - ROGOVI U VRECI
Da istorija u Srbiji nije uciteljica zivota, govore ko zna koji put ponovljeni
sukobi lidera u okviru nekadasnje opozicije, a sadasnje vladajuce
koalicije.
Vracajuci se na pocetke
demokratije kod nas i njen razvoj kroz poslednjih 11 godina, koliko joj je bilo
potrebno da pobedi Milosevicev autokratski rezim, jasno se vidi da su motivi
udruzivanja i razlaza sadasnjih vlastodrzaca uvek bili gotovo isti. U vreme
Milosevicevog apsolutizma, mnogi su bili skloni da cesta razbijanja opzicionih
koalicija dovode u vezu sa zlom namerom levice i njenog vrhovnog vodje. To
potkrepljuje i cinjenica da su pojedini politicari iz sadasnje vlasti ulazili u
razne dilove sa Milosevicevim rezimom.
Ipak, i posle Slobodana Milosevica, neki zli duh je nastavio da hara srpskom
politickom scenom. Ljubav medju koalicionim partnerima u novoj vlasti nestala je
i istopila se mnogo pre nego sto se to ocekuje i u najlosijem braku. Posle
nepunih godinu dana, DOS-u preti opasnost od raspada. Kao da se ponavlja
recenica, koju je svojevremeno, kada se zbog razlike u principima razilazio sa
Demokratskom strankom i Dragoljubom Micunovicem i Zoranom Djindjicem, izrekao
sadasnji predsednik SRJ dr Vojislav Kostunica "da je doslo vreme da svaka ptica
ode svome jatu".
Setajuci kroz pozutelu
novinsku dokumentaciju jasno se vidi da je zaista bilo malo lidera iz sadasnje
vlasti koji su do kraja ostali verni politickim i etickim nacelima, ali i recima
izgovorenim pred narodom.
Demokratska
stranka osnovana je u februaru 1990. Kada je, 1992. godine, osnovan DEPOS, prva
opoziciona koalicija, u DS-u je doslo do razlaza celnika Micunovica i Djindjica
s jedne i Kostunice s druge strane. Kostunica je izasao iz stranke uz
obrazlozenje da je DS u to vreme bila bliza Milosevicevom rezimu nego DEPOS-u,
kome jedan deo stranke, predvodjen Micunovicem, nije hteo da se prikljuci.
Djindjic je, prema pisanju stampe, bio jedan od prvih iz DS koji je stavio
potpis na pristupnicu DEPOS-u, ali se na kraju ipak predomislio i ostao uz
ucitelja Micunovica. Kostunica je od clanova koji su ga podrzali formirao
Demokratsku stranku Srbije. Potpredsednik tadasnjeg DSS-a bio je sadasnji
ministar pravde dr Vladan Batic.
Prva
bitka u tek zapocetom ratu izmedju Kostunice i Djindjica bila je na pomolu.
Djindjic je optuzio Kostunicu "da nije hteo da ikoristi sve mogucnosti za
kompromis kako bi sacuvali jedinstvenu DS". Lider DSS-a je odgovorio "da se
zalaze za nacela Demokratske stranke kojoj je pripadao i da ne pristaje na
odustajanje od tih nacela i pravljenje kompromisa sa Milosevicem". Tada mladjani
Djindjic optuzio je dojucerasnjeg partijskog kolegu "da se sluzi boljsevickim
metodama pretvaranja manjine u vecinu".
Posle nepune dve godine od razlaza sa Kostunicom, liderske ambicije Zorana
Djindjica narasle su toliko da je vec krajem 1993. davao sve od sebe da zauzme
mesto svog dojucerasnjeg politickog ucitelja Dragoljuba Micunovica. Optuzujuci
Micunovica za sporost i starost, isticuci svoju nasusnu potrebu za brzinom u
reformama, Djindjic uspeva da ga pobedi u unutarstranackom boju i da stane na
celo DS.
Ucenik i ucitelj su iskustvo
steceno u partijskom obracunu sa Kostunicom upotrebili jedan protiv drugog, a
Djindjic je morao da dokazuje "da nije firer, izneveritelj programa i najveca
opasnost za Srbiju", kako ga je opisao stari vuk Micunovic. Sukob je kulminirao
1994. kada se Micunovic povukao osnivajuci novu stranku, Demokratski centar.
Potreba za primirjem, olicenim u
koaliciji "Zajedno", javila se 1996. Kostunica nije bio bas spreman da cini
ustupke koalicionim partnerima, a da pritom u velikoj meri odstupi od nacela i
politickog programa svoje stranke. Vesna Pesic (GSS), Zoran Djindjic (DS) i Vuk
Draskovic (SPO), vodja tada najjace opozicione struje, racunali su na podrsku
DSS-a, koji im se na kraju ipak pridruzio, i pored unutarstranackih previranja.
Tadasnji potpredsednik DSS Vladan Batic bio je za brze odlucivanje o ulasku u
koaliciju "Zajedno". Zbog sukoba sa Kostunicom oko brzine reagovanja i ulaska u
"Zajedno", posle kragujevacke skupstine, u aprilu 1997. Batic je istupio iz
DSS-a i osnovao Demohriscansku stranku
Srbije.
Srpski opozicioni lideri su se i
ovog puta medjusobno podelili na one koji bojkotuju izbore 1997. i one koji na
njih izlaze. U prvoj grupi nasli su se Zoran Djindjic, Vesna Pesic i Vojislav
Kostunica, a u drugoj Draskovicev SPO. Posle studenskih i gradjanskih protesta,
duvanja u pistaljke i podrske koju su lideri koalicije dobili od veceg dela
srpske javnosti, politicka borba koalicije "Zajedno" zavrsila se neslavno.
Posle neuspeha jos jedne u nizu
koalicija opozicije "Saveza za promene", u koji su usli gotovo svi veliki
opozicioni lideri, ali ovog puta bez Kostunice i DSS, bilo je jos nekoliko
pokusaja udruzivanja u neke male koalicije koje su uglavnom brzo propadale. Bilo
je, medjutim, novih rastanaka. Zoran Djindjic se razisao sa Slobodanom
Vuksanovicem, svojom nekadasnjom desnom rukom, a sadasnjim potpredsednikom
Perisicevog PDS-a.
Poslednja nada za
iscrpele gradjane Srbije koji su vise od decenije trpeli Milosevicevu pogubnu
politiku bio je jos jedan kompromis srpske opozicije i prevazilazenje
medjustranackih razlika - formiranje DOS-a. Ustolicenjem najnovije opozicione
koalicije sredinom 2000, za koju je, posle dugog razmisljanja, ime zalozio dr
Vojislav Kostunica i konacnom pobedom nad Milosevicevim rezimom, samo privremeno
su u drugi plan potisnuta stranacka prepucavanja. Da zlo bude vece, u DOS su
usle neke partije i politicari, koji su tesno saradjivali sa Milosevicem.
Simptomaticno je da su bas ti nekadasnji druzbenici bivseg rezima danas mnogo
glasniji, ekstremniji i ostriji nego oni koji su uporno, cuvajuci politicki
obraz i znacenje reci opozicija, izbegavali saradnju s njim.
Sukobi medju liderima poceli su i pre
samog osnivanja DOS-a, a na videlo su izasli odmah po rusenju Milosevicevog
rezima. Vec u novembru 2000. godine, samo mesec dana posle pobede, novine su
bile preplavljene naslovima u kojima se tvrdi da Kostunica i Djindjic ne veruju
jedan drugom. DSS je branila stav da je bitnije govoriti o zadacima Vlade
Srbije, nego o kadrovskim resenjima i ko ce biti mandatar. Takodje i da je
neophodna kontrola vlasti. Djindjiceva DS je, pak, zagovarala izlazak na izbore
u septembru 2001, od kojih je sada odustala, jer bi, kako njen lider tvrdi, "to
usporilo tek zapocete reforme".
JEDNI
CISTE REDOVE,
DRUGI SE POJACAVAJU
Jedan od
celnika DSS-a nam je poverio "da je dobro sto su se stranke vremenom
raspadale i sto se DSS konacno moralno i eticki ocistio od pojedinih
kadrova".
- Koliko neki ljudi,
koji su bili deo nase stranke, drze rec i postuju zakon, iako su navodno
eminentni pravnici, vidi se i u sadasnjoj vlasti. Dobro je da ih vise nema
u nasim redovima. Preciscavanje je preko potrebno ukoliko jednog dana
zelimo da dobijemo istinski jaku politicku, legalisticku i moralnu
partiju. Ti sto su nekada bili deo DSS-a, a sada o nama govore sa toliko
pakosti, mrznje i zlobe, vise kazu o njima nego o onima koje imaju nameru
necasno da kritikuju. To se konkretno odnosi na neke ljude iz DHSS-a i
pojedince, koji su u srpskoj opoziciji promenili i po cetiri, pet partija
(DS, DSS, DHSS, Nova Srbija...). A i dobro je poznato kako su ojacale
njihove partije: primili su bivse julovce i espeesovce da omasove
clanstvo, pa sada to hoce nama zlobno da
pripisu.
Visoki funkcioner DHSS-a
ima svoju verziju:
- Kostunica je
autokrata. I slepo se drzi zakona. A i izbor ministra u Vladi Srbije mu je
totalno pogresan. DSS se bavi politickom demagogijom. Mi to nismo hteli,
zato smo ih i napustili 1997.
godine.
NSP Lista isprobava demokratiju u praksi
==^================================================================ EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email To: [EMAIL PROTECTED] This email was sent to: archive@jab.org T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================
