PREDRAG NENEZIĆ, MINISTAR TURIZMAČ NE STOJI NIKO U REDOVIMA DA INVESTIRA U CRNU GORU Budva je, nažalost, postala metropola kiča Turistička sezona je završena, hoteli polako ispraćaju poslednje goste, a približava se vrijeme da se svedu računi o ovogodišnjoj zaradi. Ministar turizma Predrag Nenezić tek očekuje pouzdane podatke o tome. Smatra da Crna Gora ima veliki prostor na turističkoj mapi, ali treba mnogo toga promijeniti. To je težak posao koji zahtijeva formiranje turističke policije. Na primjedbu da nakon najavljenog formiranja koncentracione vlade možda i neće biti ministar, u razgovoru za naš list kažeČ “Šta mislite da je neko lud za turizmom i da će da se hvata sa svim problemima. I opozicija je svjesna toga”. Sa ministrom smo razgovarali o najaktuelnijim problemima turizma. n Sezona je bila znatno bolja od prethodnih. Koliko je noćenja ostvareno u Crnoj Gori i koliko će se novca sliti u crnogorski budzet ? Ova sezona je najbolja poslije rekordne od 1989. godine, kada smo imali 11 miliona noćenja u Crnoj Gori. Takvom je ocjenjujemo iako će dostići jedva polovinu ostvarenih noćenja u odnosu na tu godinu. Dakle, kada svedemo račune, dokazaće se da je ostvareno oko pet miliona noćenja. Računamo da je u Crnoj Gori boravilo oko 600 hiljada turista. Naša statistika je takva da onemogućava obračunavanje svih efekata turizma. Stoga učešće turizma u bruto društvenom proizvodu i njegovi efekti na republički budzet nijesu lako mjerljivi. Uočljivo je, međutim, da finansijski pokazatelji ne prate fizički obim turista u Crnoj Gori. To je posledica niskog standarda najvećeg broja turista koji su boravili u Crnoj Gori. Naplata boravišne takse je takođe bila na niskom nivou ili svega 25 do 35 odsto. Mislim da je dosta poreza nenaplaćeno, takođe zato što sistem nije adekvatno postavljen. n Neki turistički radnici tvrde da većina ovogodišnjih gostiju, sledeće godine neće posjetiti naše primorje. Evidentno je da smo imali dosta problema, a oni su iz oblasti osnovnih preduslova za razvoj turizma - vodosnabdijevanje, deponovanje čvrstog otpada, tretman otpadnih voda, neadekvatan bankarski sistem, otežana dostupnost Crne Gore, usporenost na graničnim prelazima, kvalitet smještaja, neadekvatna turistička ponuda za onu grupu turista koju možda priželjkujemo... Međutim, s druge strane, toga se ne treba pribojavati. Prvo, smatram da je gro turista koji su obišli Crnu Goru otišao zadovoljan. n Hrvatski turistički novinari koji su nedavno boravili na našem primorju okarakterisali su turističku ponudu kao, najblaže rečeno, katastrofalnu. Da li ima istine u njihovim ocjenama ili se radi o strahu od konkurencije? Naše cijene su 30 do 35 odsto niže nego u Hrvatskoj. U ovom trenutku možda smo konkurencija, stoga cijenim da je njihov utisak zapravo rezultat bojazni od ekspanzije turizma u Crnoj Gori ubuduće. Ne bih ulazio u kvalitet turizma ili turističke ponude u Hrvatskoj. Oni su dosta uradili na svom imidzu i kvalitetu, ali su i oni daleko od onoga što očekuje i traži turista iz zapadne i sjeverne Evrope. Smatram da smo mi u prednosti zato što Hrvatska važi za jeftinu destinaciju, a Crna Gora je na toj turističkoj mapi i dalje nepoznata. Imala je imidz kao dio Jadranske obale, zajedno sa Hrvatskom, i bili smo poznati po Svetom Stefanu. Crna Gora nije imala svoj imidz. Imamo šansu da ga izgradimo nanovo. U tome je, komparativno, velika naša prednost. S druge strane, nijesmo konkurencija po prirodnim ljepotama. Hrvatska ima ono što mi nemamo, a Crna Gora toliko kontrasta na malom prostoru. To nam omogućava da stvorimo jedinstven proizvod. n Hrvatski novinari su napisali da u našim najboljim objektima i hotelima odmaraju ljudi iz vlasti. Donosi li to nekakav prihod državi ili je suprotno - država plaća njihovo ljetovanje? Vjerujem i da među turistima ima i naših funkcionera i ličnosti iz državne uprave koji tamo provode svoje odmore. Ne znam koji je to odnos, ali ćemo veoma lako riješiti i te dileme, ako one uopšte postoje, tako što ćemo uskoro privatizovati jedan dio te obale. “Maestral” je već prodat, a za Sveti Stefan i Miločer koji ne planiramo da prodajemo jer je nacionalni interes Crne Gore, ćemo naći načina da ga stavimo pod inostrani menadzment uz značajne investicije, naravno. n Ali, da li funkcioneri ljetuju u najekskluzivnijim domaćim objektima i plaćaju li ili ne? Kao ministar turizma ne mogu imati takvu informaciju. Vjerujem da plaćaju. To tačno znaju preduzeća. Sve se lako može provjeriti. n Mnogi od turstičkih radnika u Budvi kažu da ona srlja u sunovrat i da je daleko od turističke metropole, da je metropola nekulture i kiča. Složio bih se sa ocjenama o Budvi. Tamo imamo veliki problem i moramo ga rješavati. Moramo svi da se potrudimo da Budva bude regija za srednju i visoku turističku klasu, za zabavu, sport i kongresni turizam. Moram se složiti da se Budva može okarakterisati kao urbanistička katastrofa. Ona je uopšte, nažalost, postala metropola kiča. To je, sa druge strane, i odraz naše kulture, jer tamo ne bi moglo da prođe nešto što se nama kao gostima ne sviđa. Budva je, tako, morala da preživljava ovih deset godina. Mi smo o svemu tome razgovarali i sa budvanskim predsjednikom. On je izrazio spremnost da radi na rješavanju tih problema, mada neće biti lako. Najnovijom uredbom Vlade, od prošlog petka, toj opštini je prebačena ingerencija da odobrava gradnju. Tražili su to u okviru zahtjeva za decentralizacijom, pa će 70 odsto naplate turističke takse ostajati Budvi. Predloženo je takođe da porez na imovinu ostaje opštini, da dio od mandatnih kazni ide lokalnoj samoupravi. n I ove godine nijesu izostale prljave plaže i nered, u čemu je prednjačio Ulcinj. Ima li nade za kvalitetniju ponudu? U svim opštinama je problem. U Ulcinju je boravio veliki broj turista, na momente od 80 do 100 hiljada. Problem nečistoće se dugoročno može rješavati deponijama čvrstog otpada, koji su veoma skup projekat. Svjetska banka je nedavno odobrila za Budvu, Tivat i Kotor bespovratni kredit (gratis donaciju) da se taj problem riješi. Kratkoročno to takođe možemo riješiti. Mehanizacija jeste problem, ali i ljudski faktor, i u smislu organizacije i u smislu turističke kulture. Isti problem ima i Hrvatska jer ni tamo nijesu mnogo kvalitetniji gosti. Samo su se oni bolje organizovali. Tamo ide dečko pored puta, sa slušalicama vokmena na ušima u nenaseljenom dijelu i kupi u crnu kesu otpatke koje bacaju isti ti turisti koji idu kod nas ili se vraćaju iz Crne Gore. Napišite slobodno da je prvi i osnovni problem koji se potencira u inostranoj štampiČ Crna Gora - nečistoća. n Priča se dosta o povraćaju imovine, a to je tražio i princ Nikola Petrović. Pošto su vlasnici nekih luksuznih objekata na primorju bili Karađorđevići, kakva je njihova sudbina? Ne znam. Znam da je u proceduri Zakon o restituciji. Dragana D. BEĆIROVIĆ Ne sviđaju mi se dva dvorca na obali Svetog Stefana ~Pomenuli ste urbanistički haos. Da li je najveći dio naše obale ugrožen gradnjom vila biznismena koje su bukvalno na morskim talasima? To je slučaj sa obalom Svetog Stefana. Ne bih rekao da je tako. I dalje imamo očuvanu obalu. Prema informacijama koje imam, objekti na obali na Svetom Stefanu se grade na zemlji upisanoj u Detaljni urbanistički plan, koja je u vlasništvu 1&1. Projekte gradnje odobrili su nadležni organi. Postoje dva dvorca na plaži, koja se ni meni ne sviđaju. Oni su potpuno legalni. Oni narušavaju izgled Svetog Stefana i umanjuju mu turističku vrijednost, ali... “Morsko dobro” je predložilo novi Prostorni plan, a mi Master plan u kome ćemo da insistiramo da se više nijedan jedini kamen divlje gradnje ne smije postaviti u ovoj Crnoj Gori. Krivci u Saveznom ministarstvu saobraćaja ~U pripremi turističke sezone odgovorni za turizam, pa i iz Ministarstva, obišli su Evropu i tvrdili su kako će ogroman broj turista iz inostranstva biti na Crnogorskom primorju, a javnosti se hvalili čak i mnogim sklopljenim aranžmanima. Šta se dogodilo što strani turisti nijesu došli? Prema trenutnim podacima, ove godine je od ukupnog broja turista u Crnoj Gori bilo 13 odsto stranaca. Imamo ugovore sa značajnim kompanijama sa centralnoevropskog tržišta i sa zapada. Međutim, ograničavajući faktor u svemu ovome je bila saobraćajna dostupnost Crne Gore. Mi smo izrazita aviodestinacija. Imali smo ogromnih problema sa dozvolama za letenje za Crnu Goru. “Nekerman” je preko svoje čarter agencije htio avionima da dovozi turiste. Kasnila je dozvola za čarter letove za CG pa mu nije dozvoljeno. Takođe, jedna agencija koja je u sastavu “Austrijan erlajnza”, u tri navrata je tražila dozvolu za tri leta sedmično za Crnu Goru i nije na vrijeme dobila dozvolu. To su činjenice koje su prilično ohladile inostrane turoperatore za ovu sezonu. Krivci su u Saveznom ministarstvu saobraćaja, jer nijesu dali dozvole na vrijeme. http://www.dan.cg.yu/Naslov.htm NSP Lista isprobava demokratiju u praksi ==^================================================================ EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email To: [EMAIL PROTECTED] This email was sent to: archive@jab.org T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================
