20. Sep 2001 17:33 (GMT+01:00)
LI�NI STAV
Cena vladavine svetom
PI�E: KOSTA �AVO�KI
U trenutku kad je masovna pogibija u Americi iza nas, a stradanje i
vinovnika i novih nevinih ispred nas, valja razmotriti manje primetne
�injenice koje ova tragedija razotkriva. To je najpre ranjivost Amerike.
Izgleda da je u svom samozadovoljstvu ulogom
jedine preostale svetske sile ameri�ke vlada iskreno verovala da joj
niko vi�e ne mo�e ni�ta, a da ona svakome mo�e da naudi kad god to ona
sama smatra celishodnim.
Jedina bojazan koja joj je, po njenoj proceni, jo� preostala, bile su
dalekometne rakete iz Severne Koreje, Kine, a mo�da i Rusije, pa je zbog
toga nameravala da izradi izuzetno skup antiraketni �tit, �ime bi,
ina�e, bio bitno naru�en, pa i otkazan, negda�nji sporazum sa SSSR o
smanjenju broja nuklearnih raketa.
I taman je ameri�ka vlada pomi�ljala da je prakti�no neranjiva spolja,
kad je, potpuno neo�ekivano, otkrila da je i te kako ranjiva iznutra.
Jer, oni koji su napali Pentagon i sravnili sa zemljom Svetski
trgovinski centar, nisu spolja�nji nego unutra�nji neprijatelji. To su
ljudi koji su u Ameriku u�li s urednim ispravama, u njoj dugo zakonito
boravili, pa se �ak i obu�avali za upravljanje avionom. A kad se takvi
sugra�ani odlu�e da izvr�e napad, oni se vrlo te�ko mogu blagovremeno
otkriti. Ukoliko se, pak, i otkriju kad ve� otmu avione, onda ameri�koj
vladi ni�ta drugo ne preostaje nego da ih obara raketama i time nedu�ne
putnike li�ava �ivota kao kolateralnu �tetu.
Druga slabost Amerike je u tome �to ona ho�e da vlada svetom, a ne�e da
joj vojnici ginu. Ako se ima to ograni�enje, onda se mogu upu�ivati samo
rakete i avioni na bezbednoj visini, ali se ne mogu preduzimati borbena
dejstva ljudstvom na zemlji. Tako se uspe�no mo�e ratovati samo protiv
onih dr�ava �iji vojnici tako�e nerado ginu, a ne raspola�u delotvornom
protivavionskom odbranom, �to je bila na�a nesre�a u ratu za Kosmet.
Ukoliko se, pak, nai�e na neprijatelja koji spremno odlazi u smrt,
ukoliko je to presudan uslov za izvr�enje borbenog zadatka, kao �to je,
recimo, upravljanje avionom koji se obru�ava na Pentagon, protiv takvog
neprijatelja skoro da nema valjane odbrane. Otuda za ameri�ke upravlja�e
va�i ono upozorenje koje je na� guslar uputio Smail-agi �engi�u: "Boj,
se onog ko je sviko bez golema mreti jada."
Tre�a velika slabost je u tome �to je u�estala upotreba sile, zarad
dokazivanja gospodstva u svetu, prakti�no neizbe�na ukoliko se jednom
krene tim putem. Jer, velika mo� ima potrebu da se neprestano potvr�uje
kao nadmo�, da ne bi neko slu�ajno pomislio da je oslabila ili i��ezla.
Stoga, danas ameri�ka vlada prakti�no nema izbora, iako stvara privid da
se razmatraju razli�ite mogu�nosti. Izbor je samo jedan: nesrazmeran,
spektakularan i uni�tavaju�i napad na unapred �igosanog neprijatelja, da
bi se jednom za svagda shvatilo da imperija uvek vi�estruko uzvra�a.
�etvrta velika slabost koja �e neizbe�no sna�i Ameriku bi�e i
najpogubnija. Amerika nikako da shvati da se ne mo�e biti imperija u
svetu, a demokratija kod ku�e. Ve� na sam dan stravi�nog napada na
Svetski trgovinski centar i Pentagon, postavilo se pitanje: kako je do
njega uop�te moglo do�i, a da ga �ak tri mo�ne savezne policijske i
obave�tajne slu�be ni ne naslute, a kamoli blagovremeno otkriju i
preduprede? Upravo zbog toga �to se jo� nedovoljno nadziru ameri�ki
gra�ani i useljenici.
Ameri�ke obave�tajne slu�be su kadre da snime ne samo svaki
prekookeanski telefonski razgovor, nego i razgovore u stanu ili na
otvorenom prostoru, kad god to smatraju celishodnim. To, me�utim, jo� ne
�ine u samoj Americi zbog Ustava i zakona koji to zabranjuju.
Posle masovne pogibije u Njujorku i Va�ingtonu, raspolo�enje se bitno
menja. �itave kategorije vlastitih gra�ana, useljenika i putnika -
prakti�no svi muslimani koji se prepoznaju po zemlji iz koje poti�u,
imenima i boji ko�e - postaju sumnjivi, pa ih treba pomnije nadzirati i
proveravati. Uz to, svi se Amerikanci podsti�u da potkazuju sumnjiva
lica. A kad to postane masovna manija, te�ko se mo�e izbe�i novi
totalitarizam.
Tako �e Amerika platiti cenu svog svetskog gospodstva - izgubi�e
unutra�nju slobodu u ime koje danas pola�e pravo na vode�u ulogu u
svetu.
<http://www.glas-javnosti.co.yu/_g/spacer/spacer.gif>
<http://www.glas-javnosti.co.yu/_g/spacer/red.gif>
<http://www.glas-javnosti.co.yu/_g/spacer/red.gif>
NSP Lista isprobava demokratiju u praksi
==^================================================================
EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq
Or send an email To: [EMAIL PROTECTED]
This email was sent to: [email protected]
T O P I C A -- Register now to manage your mail!
http://www.topica.com/partner/tag02/register
==^================================================================
spacer.gif
red.gif
spacer.gif
red.gif
