Dr Aleksa Đilas, politički analitičar, o mogućim posledicama američko-islamskog
sukoba u Avganistanu
Atomski rat - poslednja karta
Ukoliko bi se dogodilo da se teroristički napadi ponove ili američke trupe pretrpe
velike gubitke, ni upotreba nuklearnog oružja nije isključena
Čitava operacija udara na Njujork i Vašington zasnovana je na jednoj velikoj
prednosti napadača. Reč je o njihovoj spremnosti da umru. Tom činjenicom praktično
je obavljeno osamdeset odsto posla. Ako tražimo dublje uzroke ovih događaja, onda
moramo zaključiti da je Amerika činila velike greške. Najpre, Amerika se previše
oslanja na tehnologiju, do te mere da postoji tehnološki utopizam ili verovanje da
tehnologija može da reši sve probleme.
<http://www.glas-javnosti.co.yu/_g/spacer/spacer.gif>
<http://www.glas-javnosti.co.yu/_g/spacer/black.gif>
<http://www.glas-javnosti.co.yu/_g/spacer/spacer.gif>
Buš tek sad predsednik
- Paradoksalno, u tragediji koja se desila u Americi, Buš je zaista postao predsednik
Amerike. Sve do tog 11. septembra postojale su sumnje oko regularnosti izbora i dobar
deo nacije smatrao je da tu nisu sasvim čista posla. Istraživanja koja pokazuju da
Buša sada podržava bezmalo devedeset odsto nacije i od njega zahteva vojni odgovor,
učinila ga je u srcima Amerikanaca predsednikom - objašnjava Aleksa Đilas još
jedan aspekt terorističkog napada na Ameriku
<http://www.glas-javnosti.co.yu/_g/spacer/spacer.gif>
<http://www.glas-javnosti.co.yu/_g/spacer/black.gif>
<http://www.glas-javnosti.co.yu/_g/sapcer/spacer.gif>
<http://www.glas-javnosti.co.yu/_g/spacer/spacer.gif>
<http://www.glas-javnosti.co.yu/_g/spacer/black.gif>
<http://www.glas-javnosti.co.yu/_g/spacer/black.gif>
<http://www.glas-javnosti.co.yu/_g/spacer/spacer.gif>
Prema nekim procenama, samo u prikupljanje podataka Amerika godišnje ulaže oko 30
milijardi dolara, ali je očigledno da je kod terorizma ili u borbi protiv njega
ljudski faktor i dalje odlučujući. S druge strane, lako je videti da se Amerikanci
nisu oslanjali na klasične postulate špijunaže, dakle ljudske slabosti ili vrline.
Gledano politički, Amerikanci u posthladnoratovskom dobu žive u jednoj vrsti iluzije
i sebe nazivaju neophodnom nacijom. To nije sasvim netačno, ali ako je Amerika
potrebna svetu, onda je svet još više potreban Americi - kaže dr Aleksa Đilas,
politički analitičar, o uzrocima koji su doveli od terorističkog napada na Ameriku.
Amerika je glavnog krivca pronašla u Osami bin Ladenu i fiksirala Avganistan kao
zemlju koja mu pruža utočište. Da li imamo dovoljno dokaza da ustvrdimo da se
zaista radi o Bin Ladenu?
- Na osnovu onoga što gledam i čitam, rekao bih da se zaista radi o Bin Ladenu.
Međutim, ta organizacija je napravljena kao mreža i neko je vrlo inteligentno
uporedio sa Internetom. Dakle, ona nema jedan centar, to su različite organizacije
koje sarađuju i stalno menjaju imena. Pogledajte, čovek koji je pilotirao avionom
koji je udario u prvi toranj je Egipćanin, a otac mu je advokat. Čovek iz drugog
aviona je Saudijac, mnogi su iz Alžira... To su, dakle, neke marginalizovane i
radikalizovane grupe koje dolaze iz islamskog sveta. Istovremeno, Bin Laden nije neki
vođa i komandant, ali jeste glavni arhitekta ovih akcija.
Često je ovih dana u javnosti puštana u opticaj i teorija o ratu civilizacija. Da li
zaista prisustvujemo početku sukoba hrišćanstva i islama?
- Mislim da to nije tačno. Najveći ratovi odigrali su se unutar jedne civilizacije.
Pogledajte Evropu samo u prvoj polovinu 20. veka. To je istorija nenadmašna po
pokoljima i to između veoma sličnih naroda. S druge strane, jedno zrnce istine u toj
konstataciji postoji. Kod muslimana je nasleđeno osećanje da ih je Zapad porazio i
ponizio, budući da su nekada bili ujedinjeni u velika carstva i da su bili velika
sila. Pretpostavljam da je Bin Ladenov cilj da izazove ekstremnu reakciju Amerike,
koja bi kasnije implicirala okretanje arapskog sveta protiv Zapada i svih režima koji
su povezani sa Amerikom, bilo da su sekularni kao u Turskoj ili su fundamentalistički
kao Emirati ili Saudijska Arabija, ali su vezani za Ameriku, odnese sa scene i dovede
do ujedinjenja u veliko islamsko carstvo. Međutim, čak i da se to desi, Zapad bi ih
pobedio, jer je u ogromnoj tehnološkoj prednosti.
Sasvim sigurno, Amerika će u ovom ratu morati da napusti doktrinu "nulte žrtve".
Kako bi mogao da izgleda taj sukob?
- Amerika se neće uplesti u nešto nalik Vijetnamu niti će biti angažovan toliki
broj vojnika, ali sukob će biti dugotrajan. Kada to kažem, mislim na godine. Sa
stanovišta geografije, Avganistan je zemlja od 25 miliona stanovnika, površinom
većom od Francuske, a veći deo te teritorije je na oko 1.500 metra nadmorske
većine. Znači, idealno tlo za gerilski rat. Mislim da će Amerikanci voditi rat na
više nivoa. Najpre, upotrebiće krstareće rakete i avijaciju gde god mogu. Ali, oni
će morati da vode računa da ne bude previše civilnih žrtava, jer to može da
okrene i američko javno mnenje i neke saveznike, a zatim Amerika ne želi da izazove
gnev u islamskom svetu. Veliki masakri mogli bi da ugroze proameričke vlade i dovedu
protalibanske režime na vlast. Takođe, Amerika će se oslanjati na klasičnu
špijunažu. Tehnologija nije dovoljna. Potom, tu su i ekonomske mere. Sigurno će
Amerika pokušati da blokira račune koje Bin Laden i teroristi koriste. Sve to nije
dobro, jer će se u Americi pojaviti elementi policijske države. U određenoj fazi
rata, Amerika će nesumnjivo upotrebiti i kopnene trupe.
Špekulisalo se i sa atomskim udarima. Nosač aviona "Ruzvelt" ih ima u svom
naoružanju?
- Ne mislim da se to neće desiti. Još uvek postoji strahovita psihološka blokada
kada je u pitanju upotreba nuklearnog oružja. Hipotetički, ukoliko bi se ponovili
nekakvi teroristički napadi na samu Ameriku ili gubitak trupa koji bi bio
zastrašujući, onda ni nuklearni udari nisu nezamislivi. Americi to svakako pada na
pamet, tim pre što efekti ovog terorističkog akta više podsećaju na neki mini
nuklearni udar nego na atak konvencionalnim oružjem. U američkoj istoriji nikada u
jednom danu nije poginulo toliko civila.
Da li će se i u kom smeru nešto menjati u spoljnoj politici Amerike?
- Apsolutno. U prvom trenutku stvari se neće videti. Gledano dugoročnije, naći će
se snage koje će shvatiti da Amerika mora da vodi jednu objektivniju politiku prema
islamskom svetu, naročito kada je u pitanju sukob Izraela i Palestine. Ovo je
strašna lekcija američkoj aroganciji. Sasvim sigurno ćemo u narednih godinu dve
videti mnogo radikalnih američkih akcija, ali će paralelno sa tim teći i otvaranje
prema svetu.
Kako bi čitava situacija mogla da se reflektuje na Balkan? Da li će Amerika
redefinisati odnos prema Albancima?
- Sve ovo moglo bi da ima nekakvog uticaja. Drastično se situacija na Kosovu neće
menjati, ali će idealizacija Albanaca i bosanskih muslimana, koja je na Zapadu bila
deo antisrpske politike - prestati.
Mnogi analitičari ukazali su da bi Amerika mogla i da se povuče sa Balkana?
- Ne verujem u potpuno povlačenje, ali je moguće da se smanji broj vojnika ili
inicijativa prepusti Evropi.
Nedavno je potpredsednik srpske vlade Nebojša Čović upozorio na opasnost od
terorističkih napada na Beograd. Postoji li, prema vašem mišljenju, takva
mogućnost?
- Nekakvih terorističkih akcija bi moglo da bude, ali ne velikih razmera. Ranije sam
ukazivao na takvu opasnost, ali na sreću to se nije dogodilo. Jednostavno, može to
da nam se ne dopada, ali Albanci su u srpsko-albanskom ratu pobedili. Inače, ako bi
sada Bin Laden mogao da pritisne nekakvo dugme i ubije 10.000 ljudi u Beogradu, on bi
to sigurno učinio.
<http://www.glas-javnosti.co.yu/_g/spacer/spacer.gif>
<http://www.glas-javnosti.co.yu/_g/spacer/black.gif>
<http://www.glas-javnosti.co.yu/_g/spacer/spacer.gif>
Rasna selekcija
Da li se može dogoditi da se teroristički udari na Ameriku ponove?
- Rekao bih da ovako senzacionalnih napada više neće biti. Ali, da će ih u Americi
biti, to je nesumnjivo. Terorizam, ipak, ne može pobediti, niti zaustaviti Zapad.
Može se dogoditi da ponovo dođe do rasne selekcije. Nedavno se desilo da neki
tamnoputi ljudi budu skinuti sa aviona, iako su američki državljani. Naravno,
ukoliko bi se napadi ponovili...
http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/I01092903.shtml
Re-publication or redistribution of content is expressly prohibited without the prior
written consent of the copyright holder
www.antic.org
NSP Lista isprobava demokratiju u praksi
==^================================================================
EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq
Or send an email To: [EMAIL PROTECTED]
This email was sent to: archive@jab.org
T O P I C A -- Register now to manage your mail!
http://www.topica.com/partner/tag02/register
==^================================================================
spacer.gif
black.gif
spacer.gif
black.gif
