Branislav Topuskovic u svom intervjuu SVEDOKU pokazuje, ipak malo
naivno i za lokalnu upotrebu, da je najvaznije da proces protiv
Slobodana Milosevica moze da pocne pod plastom regularnosti koju ovaj
sud tesko moze da obezbedi.
Da bi se slika regularnosti postigla optuzeni po misljenju
Topuskovica zbog sopstvene koristi treba da imenuje advokata. Bez
imenovanja advokata "optuzenog" je slika regularnosti grubo narusena
naravno posmatrajuci problem iz perspektive tribunala.
Filozofiranje Topuskovica o tome da su "prijatelji suda" u stvari od
tog suda imenovani branioci optuzenog on sam u toku intervjua pobija
jer kaze da tribunal ne poznaje instituciju "branioca po sluzbenoj
duznosti". Pa dobro, ako Topuskovic kaze da je to tako onda
"prijatelji suda" ne mogu da igraju ulogu koja u pravilniku tribunala
ne postoji.
Topuskovic ne kaze nista drugo nego ono sto je Vladimirof vec pre
nekoliko godina izjavio a sto se svodi na to je da je njegov cilj da
se procedura sudjenja pred tribunalom sprovede na nacin kako je to
tribunal osmislio. A tribunal je to "osmislio" prosto, politicki.
Posto su "prijatelji suda" (savetnici suda) svetnici tribunala a ne
"prijatelji" gospodina Milosevica onda je Predsenik ispravno postupio
kad je odbio kontakt sa "trijumviratom".
Na kraju konstatujem da su "prijatelji suda" korisni tribunalu i
zavrsavam sa:
"Ko je koristan tribunalu stetan je za Milosevica i Srpski narod".
Jovan Grbic,
nezavisna fondacija Srpski informativno-kulturni centar,
Tilburg, Holandija
To: YUGO <[EMAIL PROTECTED]>, BALKAN
<[EMAIL PROTECTED]>, Siem-News <[EMAIL PROTECTED]>, 'SIM'
<[EMAIL PROTECTED]>, 'SIM Egroups' <[EMAIL PROTECTED]>,
[EMAIL PROTECTED], NSP <[EMAIL PROTECTED]>
From: Miroslav Antic <[EMAIL PROTECTED]>
Subject: [NSP] U MILOSEVICEM JE INTERESU DA PRIHVATI
PRIJATELJE SUDA"
Date sent: Sun, 30 Sep 2001 23:04:38 -0400
Send reply to: [EMAIL PROTECTED]
[ Double-click this line for list subscription options ]
Razgovor s Branislavom Tapuskovicem o nesporazumima povodom njegovog
izbora u tim branilaca pred tribunalom - po odluci Haga U MILOSEVICEM
JE INTERESU DA PRIHVATI "PRIJATELJE SUDA" * Natasa Kostic
Beogradski advokat i predsednik Advokatske komore Srbije,
Branislav Tapuskovic, nedavno je, zajedno sa dvojicom svojih kolega,
Holandjanininom Misom Vladimirovim i Britancem Stivenom Kejom,
imenovan za takozvanog "prijatelja suda" Haskog tribunala u predmetu
Slobodana Milosevica. O ovom i u drugim slucajevima, kao i o samom
Haskom tribunalu, saradnji nase zemlje sa ovim sudom, Tapuskovic
govori ekskluzivno za "Svedok".
SVEDOK: Povodom Vaseg imenovanja u troclani advokatski tim,
koji
je Haski sud angazovao, bilo je dosta komentara u javnosti. Mozete
li,
za pocetak, da bi se izbegli nesporazumi, da objasnite sta je to u
stvari amicus curiae?
BRANISLAV TAPUSKOVIC: To je stari pravni institut koji ne
postoji
kod nas, ali postoji u zemljama anglosaksonskog tipa prava. Kao sto
sam naziv kaze, amicus curiae je - prijatelj suda.
S: Kakva je razlike izmedju ovih "prijatelja" i klasicnog
branioca?
B.T: Ima velike razlike. Znate i sami da je Milosevic resio da
se
brani tako sto ce sam odgovarati na optuznicu Haskog tribunala. Njemu
je to i dopusteno prema propisima ovog suda. Medjutim, Haski tribunal
svojim propisima ne predvidja postojanje, kod nas dobro poznatog
branioca po sluzbenoj duznosti, koji postoji u svim zemljama sveta.
To
je u slucaju kada neko odbije da angazuje branioca, ili iz
materijalnih razloga, nije u mogucnosti da to ucini (sto je mnogo
cesce). Tada advokat, koga sud odredi, treba da radi u korist
optuzenog kao da ga je on sam angazovao.
S: O tom problemu je dosta raspravljano ovih dana.
B. T: Da, narocito na Pravnom fakultetu, od strane pojedinih
profesora, koji ocigledno brkaju neke pojmove. Oni se pitaju kako
uopste moze neko da postupa u interesu optuzenog, a protiv njegove
volje. To i kod nas postoji, i to u vidu klasicnog instituta
branilaca
po sluzbenoj duznosti. Tu nema nikakvih nesporazuma ni nejasnoca.
Nasa
pozitivno pravo to i predvidja, kao i prava mnogih drugih zemalja.
U svetu, trenutno sigurno 500 do 600 hiljada ljudi ima
branioca
koga nisu sami izabrali. Haski tribunal za ovakve slucajeve predvidja
institut pod nazivom amicus curiae. Smisao ovog instituta nije
pomaganje sudu u bukvalnom smislu reci. Njegov zadatak je da
prezentira sudu sve ono sto pomaze da optuzeni razjasni ceo slucaj.
S: Koliko mislite da bi odbrana "prijatelja" mogla biti
uspesna? B. T: Nijedan lekar ne moze sebe da leci. Zato i
postoji ovaj
institut, jer okrivljeni tesko moze da neutralno posmatra problem u
kojem je on centralna licnost.
S: Grupa profesora Pravnog fakulteta uputila je niz zamerki
Haskom tribunalu, koja se odnose na povredu procedure prilikom
hapsenja i postupaka pred sudom, gde Milosevicu nije procitana
optuznica?
B. T: Zar mislite da se nas tim nece baviti i tim pitanjima.
Tu
ima mesta za brojne zamerke, i kad je rec o nadleznosti, ali i nacina
lisenja slobode. Medjutim, interesantno je da ta grupa nasih
profesora
osporava nadleznost amicus curiae, a istovremeno su ponudili sudu da
oni obavljaju tu funkciju, i dali spisak od desetak profesora.
Licemerno je to sto oni i dalje zameraju meni i dvojici mojih kolega,
sto se uopste bavimo tim problemom. Zaista, krajnje neukusan
paradoks.
S: Sta mislite da li su u pitanju motivi finansijske prirode,
ili
zelje za profesionalnom afirmacijom pred tako poznatim sudom?
B. T: Ne bih ulazio u to. Malo pre pomenuti profesori su u
raznim
medijima komentarisali kako ja uzimam hleb Milosevicevim advokatima.
Svi znaju da on nije angazovao nijednog advokata. Nas trojica smo
odlucili da sva sustinska pitanja vezana za ovaj predmet iznosimo
iskljucivo u sudu.
Kosta Cavoski je izracunao koliko cu ja para zaraditi ako
proces
bude trajao nekoliko godina. Mozda cu u ovoj funkciji ostati 15 dana,
mozda cetiri meseca, jer Milosevic moze svakog trenutka angazovati
branioca i time je nasa uloga okoncana.
S: Milosevic je odbio da kontaktira sa vama, da li ste
razgovarali sa nekim od clanova njegove porodice?
B. T: Ne, i u tom pogledu necemo raditi nista protiv njegove
volje. Ja se ipak nadam da ce se Milosevic predomisliti, jer bi to za
njega bilo korisno.
S: Da li ste ranije nekim drugim povodom, kontaktirali sa
Milosevicem?
B.T: Interesantno je to da u ovom gradu gotovo da i nema
coveka
iz javnog zivota koga nisam sreo ili upoznao, ali nisam upoznao
Slobodana Milosevica ni Vojislava Kostunicu. A branio sam mnoge
politicare - Vuka Draskovica, Zorana Djindjica, itd.
S: U stranoj stampi se pojavila informacija da je Haski
tribunal
osnovan da bi se sudilo Milosevicu, Karadzicu, Mladicu i drugim
visokim funkcionerima iz bivse SFRJ, a da ce preostali optuzeni biti
ustupljeni nacionalnim sudovima?
B. T: To je pretpostavka. Pravilo je da se u situaciji kada
zastupate necije interese bavite konkretnim slucajem. Zasto to nije
isti arsin i za druge, to nije nikakav argument. Ukoliko bilo sta
ukazuje na to da slucaj ima i politicke dimenzije, moram i time da se
bavim. Kada sam bio branilac u slucajevima kada su politicki interesi
uplitali u rad suda, nisam se ustezao da na to i ukazem.
Biljana Plavsic se predomislila
S: Jos jedan od "haskih slucajeva" izazvao je u skorije vreme
dosta paznje u javnosti. To je dolazak Biljane Plavsic, i garancija
Vlade SRJ za osobu koja nije drzavljanin ove zemlje.
B. T: Biljana Plavsic je na pocetku procesa podnela zahtev sudu
de
me imenuje za njenog branioca. Medjutim, iz odredjenih okolnosti
gospodja Plavsic se predomislila, i resila da uzme za branioca
Amerikanca. Zbog toga ne bih komentarisao ovaj dogadjaj.
S: Znate li koje su okolnosti uticale na gospodju Plavsic da
promeni odluku?
B. T: Pretpostavljam da je smatrala da je bolje da je brani
neko
ko se bavi anglosakonskim pravom. Ali, ponavljam, ne znam, jer kao
sto
nisam imao uticaj na to da podnese zahtev da je ja zastupam, tako
nisam imao uticaja da kasnije promeni odluku.
S: Sto se tice odbacenog Zakona o saradnji sa Haskim
tribunalom,
neki pravni strucnjaci smatraju da je bio dobar, i da bi trebalo
napraviti novi zakon koji bi postavio okvir za saradnju sa ovim
sudom?
B. T: Smatram da je to bio sasvim korektan Zakon s propisanom
procedurom koja bi morala biti postovana pre no sto bi bilo ko bio
izrucen. Ne mogu da shvatim zbog cega to tada nije uradjeno. Hrvati
su
jos 1996. godine doneli Ustavni zakon o saradnji sa Hagom, Bosanci,
takodje. Nazalost, mi ne umemo da budemo takticni i mudri, vec na sve
odgovaramo rigoroznim potezima na svoju stetu.
U slucaju Milosevica - sud je preskocen
S: Ko je po Vasem misljenju pravno odgovoran za izrucenje
Slobodana Milosevica Haskom tribunalu?
B. T: Mogu da kazem samo da je to moralo biti ostvareno preko
nadleznog suda - istraznog sudije, ili Krivicnog veca. Ko god da je
resio da to ucini, nije mogao bez sudske odluke.
http://www.svedok.co.yu/index.asp?show=26909
Re-publication or redistribution of content is expressly prohibited
without the prior written consent of the copyright holder
www.antic.org
NSP Lista isprobava demokratiju u praksi
NSP Lista isprobava demokratiju u praksi
==^================================================================
EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq
Or send an email To: [EMAIL PROTECTED]
This email was sent to: archive@jab.org
T O P I C A -- Register now to manage your mail!
http://www.topica.com/partner/tag02/register
==^================================================================
