Reportaža Sa Srbima na Kosovu, dok još nisu prodali kuce Ti izbori nas ne interesuju „Profesionalnim Srbima” njihov angažman se veoma isplati • Rada Trajković – tvrde sagovornici našeg reportera – nema nikog na Kosovu • Zašto na stolu vladike Artemija stoji američka zastava • Ispada da su NATO, DOS i OVK istomišljenici
Desetak kilometara posle Raške – granica. Srpska policija poželela nam je srećan put, a sa druge strane rampe belgijski vojnici samo su nam mahnuli rukom, da nam je prolaz slobodan. Na prvi pogled, ništa se nije promenilo. I pre godinu dana, kada sam poslednji put boravio na Kosovu, stajali su belgijski vojnici. Put do Kosovske Mitrovice, – severni, srpksi deo – protekao je bez problema. Ovde je stanovništvo u ogromnoj većini i oduvek bilo srpsko. Posetio sam na kratko „čuvare mosta”, koji su u gradu na Ibru slavljeni kao narodni heroji. Pričaju da je trenutno mirno, ali su oprezni. Veruju da će to potrajati samo do izbora, koje, kao što je poznato, UN, odnosno UNMIK, organizuje na području Kosova i Metohija, 11. novembra. Sedim u obližnjoj kafani, koja je, po meni, najbolji pokazatelj rasploženja naroda. Nisam nikoga pronašao ko bi bio „za”. Razlog je jednostavan. Veruju da je NATO već stvorio albansku državu i da Srbi nemaju nikakve želje i žurbe, kako bi sada ovo činjenično stanje – svojim izlaskom na izbore – i potvrdili. Argumenti Srba su sledeći: NATO–KFOR i UN–UNMIK u toku dvogodišnje okupacije Kosova i Metohija nisu ništa učinili za Srbe, a gotovo sve želje Šiptara su ispunili. Na Kosovo je, na primer, u poslednje dve godine vraćeno 80 Srba, a istovremeno je isterano 250 000 Srba. UNMIK je popravio pedeset srpskih kuća, a petnaest hiljada šiptarskih, i tako redom. Imam utisak da dr Marko Jakšić, dr Milan Ivanović, Oliver Ivanović uživaju punu podršku Srba ovog kraja. Romska deca u srpskoj školi Romsko naselje „Česma lug”, kod bivšeg vojnog remonta, u Kosovskoj Mitrovici. Moj sagovornik je Aljilji Šućuri i njegova žena Muhiba. Pričaju, kroz suze, kako su za dlaku izbegli smrt. Njihove najbliže komšije, Šiptari, odmah po dolasku vojnika NATO sredinom juna 1999, posetili su ih u njihovoj kući i ubeđivali celo posle podne da ne treba ničega da se boje, a isti ti Albanci, njih četvorica, stigli su te večeri, sa jasnom namerom da ih ubiju. Na sreću, u tom trenutku našli su se blizu njihove kuće francuski vojnici, koji su ih spasili sigurne smrti. Njihova jedina greška bila je ta da su svoju decu slali oduvek u srpske škole, a ne u albanske. U vezi sa predstojećim, izbora i popisom stanovništva, Aljilji mi je kazao, da se tu mnogo manipuliše sa Romima. Veliki broj Roma, naime, nose, šiptarska, odnosno, muslimanska imena i Albanci ih danas, kao i u doba Tita, jednostavno ubrajaju u „Albance” i tu leži razlog zašto se govorilo o 90 odsto Albanaca na Kosovu, dok je njihova stvarna brojka verovatno negde oko 65%. Razočarani su radom UN i brojnih humanitarnih organizacija kao i zapadnih „nevladinih organizacija”. Romi u naselju imaju utisak da je sve te organizacije interesovalo samo „stradanje Albanaca”. Neki su ih i posetili, ali kada bismo mi, Romi, kazali, da su Albanci, a ne Srbi, popalili naše kuće i pobili naše najmilije, samo bi se okrenuli i vratili u Prištinu”, reče mi na koncu razgovora jedna Romkinja, kojoj su Albanci silovali četrnaestogodišnju kćer. Kao u rezervatu Iz Zvečana kreće voz u 16.00. U svakom vagonu nalazi se nekoliko grčkih vojnika iz sastava KFOR-a. To je veliki napredak. Pre nešto više od godinu dana, kada sam poslednji put bio ovde, voz nije bio čuvan i često se događalo da su vagoni bili kamenovani, pošto su Šiptari znali da su svi putnici Srbi. Sada su dva vagona rezervisana za Albance, a četiri za Srbe. Voz je besplatan i troškove snosi UN. U Kosovo Polje, bez ikakvih problema, stigli smo posle nešto više od jednog časa vožnje. I ovde su na železničkoj stanici prisutni vojnici NATO, koji pružaju kakvu – takvu bezbednost. Kada sam pre petnaest meseci bio ovde, u mestu je živelo još tri hiljade Srba, danas ih ih nema ni sedam stotina. A i ti koji su još ostali, samo čekaju kupca, Šiptara. Pokazuju mi našu crkvu u Kosovu Polju. Sve kuće, do još pre nekoliko meseci, bile su srpske, a danas – nema nijedne. „Koji izbori? O čemu vi to pričate? O 11. novembru? Pa, ovde to nikog ne interesuje. Ako ne verujete meni, pa vi izvolite da pitate ljude koji sede u kafani”, i okrene za stolom oko koga su ljudi, uglavnom mlađi od trideset godina, koji su se našli u restoranu „Obala”, nedaleko od manastira Gračanice. Jedan od njih radi za UNMIK i zarađuje 1.500 nem. maraka: „Koja je budućnost Srba na Kosovu? Odgovor nije težak: nikakva. Ako osnujem porodicu, gde će moja deca da idu u školu? Decenijama da živimo u ovom getu, čuvani od NATO-a? Sloboda kretanja nam je ograničena na nekoliko srpskih sela u ovoj enklavi –od Kosova Polja do Gračanice, a na severu do Čaglavice. Naš život više liči na neki luksuzan rezervat za, recimo, ugrožene retke životinje, kakvi postoje u Keniji ili Južnoj Africi, nego na civilizovan, normalan život ljudi Evrope.” Njegov otac ga je nadopunio: „Srbi su već glasali i to u onom trenutku kada je naša policija i vojska napustila Kosovo. Od tog vremena, svakodnevno prodaju zemlju i odlaze u Srbiju. Takozvani presdstavnici Srba, kao Rada Trajković, ne predstavljaju nikoga sem sebe i UNMIK. Niko od njenih ne živi ovde, na Kosovu. Ja je razumem, ona prima dobru platu i kao „profesionalni Srbin”, njoj se isplati, da se sa vremena na vreme pojavi na Kosmetu i da je NATO vozi helikopterom od jedne srpske enklave do druge. I ja samo čekam dobrog kupca, Šiptara, i odoh i ja. Moj jedini izbor jeste sledeći: da li da kupim kuću u Kraljevu, Kragujevcu ili Kikindi. Naime, u svim tim mestima imam rođake i prijatelje. UNMIK-ovi, Čovićevi, Batićevi izbori mene ne interesuju. Svi ti političari samo žele da zarade na našoj nesreći. Dosta nam je tog cirkusa. Dobro je kazao moj sin. Mi, Srbi, u ovim enklavama treba samo da poslužimo bogatim, sitim, obesnim turistima i političarima sa Zapada, da nas snimaju i fotografišu, a kada stignu svojim kućama, da nas pokazuju svojoj deci i komšijama. Vojnici NATO-a nas otvoreno ucenjuju, ako ne izađete da se registrujete, onda vam ukidamo našu zaštitu, humanitarnu pomoć, i ostale pogodnosti. A mi neka odbijemo da idemo na njihove „slobodne izbore”, ili? To ti je naša stvarnost, brate Srbine! Ovako će da nam bude i 11. novembra. Zato i DOS i Hakerup imaju svoje Srbe: Radu Trajković, Lazrevića iz Leposavića, Nojkića i tako redom, da dalje ne prljam jezik takvim imenima. Pa ipak, ubeđen sam da ni dva odsto Srba neće da izađu na izbore.” Samo čekamo povoljnu cenu Do njega je njegov rođeni brat. Pitam o planovima za povratak Srba. Odmahuje, umorno, kao da razmišlja da li uopšte da troši reči na nešto što je svima ovde, izgleda, jasno: „Koji povratak? Gde da se vrate Srbi? Pa velika većina je već prodala svoja imanja, zemlju, kuće! Govori se o više od dve stotine hiljada Srba, koji sada žive u Srbiji. Pa, mnogi od njih su već prodali svoja imanja, ili, ako nisu, onda nastoje da prodaju. Niko od njih nema nameru da se vrati da živi u albanskoj državi. To što Rada Trajković, a i neki iz DOS-a pričaju, nema veze sa našom stvarnošću. Oni napadaju Srbe, koji su protiv izlaska na izbore, jer da, navodno, to može da ugrozi opstanak Srba u enklavama, kao što su Kosovo Polje, Laplje Selo, Čaglavica...Ali, Srba tamo ionako više nema, a oni što su ostali samo čekaju povoljnu cenu za svoje kuće. Niko od nas ne vidi budućnost na Kosovu, kojim vladaju Šiptari. Samo u slučaju da se jednoga dana ovde vrati srpska policija i vojska, samo tada bi se moglo ozbiljno razgovarati o povratku, jer bi se verovatno u tom slučaju izglasao zakon po kome se sva ta prodaja srpske imovine proglašava nezakonitom, jer smo prodavali u najvećem broju slučajeva pod prisilom. Razume se, da većina Srba veruje, uz Božju pomoć, da će dočekati taj dan, ali znamo, da to neće biti sutra...” Kakav je odnos prema Crkvi? „Svi mi, svejedno da li smo vernici ili ne, volimo našu srpsku veru i tradiciju, ali vladika Artemije nije popularan u narodu. Duga je to priča, ali, dovoljno je da, na primer, odete sada u konak manastira Gračanice i da vidite da za njegovim stolom stoji američka zastava! Time sam vam sve kazao. Zašto je to učinio? Zbog politike? Ali, zašto onda zbog svojih vernika ne vodi računa i o njihovim osećanjima, da su upravo bombarderi te zemlje osamdeset dana uništavali srpske gradove?”. Vladiku Artemija nisam našao u Gračanici, ali sam za njegovim stolom zaista video, pored srpskog, i američki barjak. Albanci zadovoljni Čovićem Jedan od prisutnih bio je nedavno u Bujanovcu. Tamo su izbegli neki njegovi rođaci: „Čović i DOS se hvale kako su uspeli da reše politički problem južne Srbije. A kako stvarno izgleda stanje u Bujanovcu? Šiptari se masovno prijavljuju u multietničku policiju Preševa i Bujanovca. Domaći Srbi pouzdano znaju, da su neki od njih još juče, nosili uniforme UČK-a. Sve su brojnije žalbe Srba da ta šiptarska policija vrši nasilje nad Srbima. Posledice toga već su vidljive: Srbi masovno prodaju svoja imanja i odlaze iz Bujanovca. Sa Čovićem su zadovoljni samo Albanci”. Ono što je Srbe Kosmeta posebno ogorčilo, to je moj utisak posle brojnih razgovora sa našim ljudima, jeste činjenica da ih je i Hačim Tači pozvao na izbore „za njihovo dobro”, kako je izjavio, pa tako ispada da su NATO, DOS i OVK – istomišljenici! Ovaj fakat ljude zbunjuje i ogorčuje. Srbe i dalje hapse na osnovu šiptarskih prijava i to bez mnogo provera, a istovremeno je više od 1.800 Srba ubijeno ili nestalo u poslednjih dve godine, a NATO i UNMIK nisu uspeli da uhapse nijednog ubicu, na čijem čelu, u to ovde od Srba niko ne sumnja, stoji sam Tači. Razgovor je prekinuo jedan Srbin iz Lipljana. doneo je najnovije vesti iz tog, do pre dvadesetak godina srpskog mesta. A danas? Predao mi je najnoviji „Zahtev Srba iz Lipljana”, upućen šefu misije SAD na Kosmetu. Nikola Živković http://www.jutarnje.co.yu/dogadjaji/13.htm NSP Lista isprobava demokratiju u praksi ==^================================================================ EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email To: [EMAIL PROTECTED] This email was sent to: archive@jab.org T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================
