PREOKRET U HRONICI HASKOG TUZILASTVA
Samar u nevreme
Dalekosezne posledice odluke Apelacionog suda: Karli del Ponte su upucene do
sada najteze javne kritike, i to sa mesta odakle ih je najmanje ocekivala u
najdelikatnijem trenutku za tribunal
Posle cetiri godine provedene u pritvoru u Seveningenu, Zoran, Mirjan i Vlatko
Kupreskic stigli su svojim kucama. Drugostepeno vece tribunala u utorak je ponistilo
prvostepenu presudu i tri hrvatska brata oslobodilo optuzbi za progon i pokolj vise od
sto muslimana u selu Ahmici, 1993. godine.
Apelaciono vece ujedno je konstatovalo da je tuzilastvo "nesolidno" i uz opasne
manjkavosti obavilo svoj posao. Tuzioci su, prema misljenju sudija, u "suvise opstim i
nepreciznim optuzbama", slucaj potkrepili "nepouzdanim svedocima". Rec je o tome, kako
pise zagrebacki "Vjesnik" u svom uvodniku posvecenom ovom prvorazrednom dogadaju, koji
ce svakako imati posledica po rad tribunala u buducnosti, da su u tri optuznice za
jedan od najtezih zlocina pocinjenih u Bosni postojale tri razlicite verzije o ucescu
viteske brigade HVO i vojne policijske jedinice "DZokeri".
Prvi put od nastanka haskog tribunala 1993, odlukom Apelacionog suda ponistena
je prvostepena presuda, a Karli del Ponte, koja je za ovaj dogadaj saznala u
Podgorici, posle posete Beogradu, upucene su do sada najteze javne kritike, i to sa
mesta odakle ih je najmanje ocekivala.
Dan kasnije, Florans Artman, portparol tuzilastva, pripisala je optuzbu i
presudu protiv Kupreskica "ranim radovima" tribunala, kada su bez dovoljno iskustva
greske i manjkavosti bile moguce. Jedan od trojice prijatelja suda Branislav
Tapuskovic, koji zajedno sa Misom Vladimirovom i Stivenom Kejom u ponedeljak na
Statusnoj konferenciji u slucaju Milosevic treba upravo da ukaze na nedorecenosti i
nepreciznosti u radu, spremno se ukljucio u ovaj slucaj i dodao da to nije jedina
optuznica sa uopstenim tezama.
Greske u pravosudu su uvek teske i gotovo nenadoknadive, a ovakve kakve su se
desile u Hagu tesko je bilo i zamisliti. Jer trojica ljudi provela su cetiri godine u
pritvoru, da bi se najzad zakljucilo da ni za sta nisu krivi.
U ekspertskim krugovima se smatra da ce ovaj slucaj oznaciti prekretnicu u radu
tribunala Ujedinjenih nacija, koji tek cekaju odgovorni zadaci da sprovede fer i brzo
sudenje pojedincima optuzenim za kljucnu i komandnu ulogu u balkanskim ratovima. Po
pravilu je mnogo teze pribaviti verodostojne dokaze za one sa vrha komandnog lanca
koji su bili daleko od stratista ratova i nisu direktno uprljali ruke.
Drugostepeno sudsko vece pri tom , tako je valjda slucaj hteo, uz odluku o
pustanju pritvorenika na slobodu, upucuje najostrije kritike tuzilastvu, neposredno
pred Statusnu konferenciju Milosevicu, koja utvrduje sta sve jos treba da se uradi
kako bi sudenje pocelo negde pocetkom sledece godine. Pri tom, Karli del Ponte
nedostaje jos jedna dugo najavljivana optuznica kojom ce bivseg jugoslovenskog i
srpskog predsednika teretiti za genocid u bosanskom sukobu. Trebalo je da se ta
optuznica pojavi jos u prvim nedeljama oktobra, ali ocigledno je da nesto jos
nedostaje, pa Karla del Ponte "obecava" da ce sa njom izaci pocetkom novembra,
neposredno posle Statusne konferencije.
Na prethodnoj Statusnoj konferenciji povodom Milosevica sudije su vec upozorile
Karlu del Ponte da nema vremena unedogled i da ne moze beskrajno da "dopunjuje"
optuznice. Ona se zato sada nalazi u veoma delikatnoj i komplikovanoj situaciji. Bas u
odsudnom trenutku, koji po mnogima oznacava vrhunac u radu haskog tribunala, kad pred
optuzenicku klupu treba da izvede najtrazenijeg i najpoznatijeg pritvorenika, glavnom
tuziocu se izrice "opomena pred iskljucenje". A ona podrazumeva da Karla del Ponte
mora mnogo da zuri, kako se ne bi izgubilo dodatno vreme, ali i da radi dovoljno
temeljno, kako ne bi ponovo dozivela ostru kritiku, sto bi u slucaju Milosevic bilo
neoprostivo.
Zorana Suvakovic
--------------------------------------------------------------------------
Karla del Ponte trazi pare
Rim, 25. oktobra (Tanjug)
Glavni tuzilac Haskog suda Karla del Ponte upozorila je da bi medunarodni
tribunal mogao da bude primoran da ogranici rad ukoliko ne primi dodatna sredstva.
Nije prvi put da se zvanicnici Haskog tribunala zale na nedostatak para. Ovo
poslednje upozorenje Karla del Ponte je iznela u toku jucerasnje posete Rimu.
Kada je Savet bezbednosti 1993. godine doneo odluku o uspostavljanju Haskog
tribunala za zlocine pocinjene na prostoru bivse Jugoslavije, sud je imao tek desetak
zaposlenih i godisnji budzet od 200 hiljada dolara.
Danas Tribunal ima vise od hiljadu zaposlenih i budzet od 90 miliona dolara.
NSP Lista isprobava demokratiju u praksi
==^================================================================
EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq
Or send an email To: [EMAIL PROTECTED]
This email was sent to: archive@jab.org
T O P I C A -- Register now to manage your mail!
http://www.topica.com/partner/tag02/register
==^================================================================
vrati.gif
vrati.gif