V e c e r n j e N o v o s t i
Aktuelno [11/1/2001]SKUPSTINA SRBIJE DALA NACELNU PODRSKU ZAKONIMA KOJE
JE PONUDILA DSS
NEDOSTAJE VLADIN PECAT
Od Vlade Srbije se ocekuje da do ponedeljka iznese svoje misljenje
o amandmanima na svih pet zakona kojima se uredjuje pravosudni sistem
BEOGRAD - POSLANICI Skupstine Srbije juce su, posle dvodnevne
debate, vecinom glasova, u nacelu podrzali paket pravosudnih zakona koji
je predlozila Demokratska stranka Srbije.
Protiv ovog seta zakona, jos pre glasanja, javno su se izjasnile
poslanicke grupe SRS i SSJ, dok su predstavnici SPS bili za nacelnu
podrsku i popravku ovih dokumenata svojim amandmanima.
Posle ove nacelne podrske, republicki parlament je prekinuo rad do
ponedeljka, kako bi se pribavilo misljenje Vlade Srbije o pristiglim
amandmanima. U medjuvremenu ove amandmane "procesljace" skupstinski
odbori za pravosudje i zakonodavstvo
>NAGODBA?<
U opsirnoj raspravi, koja je prekjuce u podne bila prekinuta zbog
nedostatka kvoruma, kljucna primedba vecine opozicionih poslanika bila
je sto iza ovih vaznih zakona ne stoji Vlada i nadlezno ministarstvo,
vec jedna poslanicka grupa, i sto niko iz Ministarstva pravde ne
prisustvuje raspravi. Pominjani su i navodni dogovori izmedju DSS i DS,
po kojima bi Demokratska stranka podrzala ovaj paket zakona, a
Demokratska stranka Srbije bi im vratila "uslugu" aminujuci Predlog
zakona o radu.
Opozicione stranke su, takodje, primetile da se ovim zakonima DSS
daju prevelika ovlascenja izvrsnoj vlasti i ministru pravde, i ne
obezbedjuje dovoljna politicka nezavisnost pravosudnog sistema. U ime
predlagaca, Dejan Mihajlov je to demantovao, isticuci da nije rec o
prevelikim ovlascenjima, vec o tome da sudstvo mora da izadje iz okvira
izvrsne i zakonodavne vlasti. Aleksandar Vucic (SRS) medjutim, smatrao
je da se ovim zakonima krsi republicki Ustav, jer se velika ovlascenja
prenose na Visoki savet pravosudja (predlaganje sudija i izbor sudija
porotnika).
>POROTNICI<
NAGLASAVAJUCI da socijalisti nemaju nista protiv ovih predloga
DSS, Zoran Nikolic je kazao da iz svega moze da ispadne dobar pravosudni
set zakona, samo ga treba doraditi amandmanima. Za razliku od poslanika
Vucica, Nikolic je smatrao da su ovi predlozi uskladjeni sa Ustavom, da
afirmisu osnovne principe pravosudja i da obezbedjuju samostalnost i
kontinuitet sudova i tuzilaca. Ali, i on je bio misljenja da je uloga
Ministarstva pravde prenaglasena.
U raspravi u kojoj su uglavnom ucestvovali poslanici SRS i SPS, a
DS i ostali iz poslanickog kluba DOS, bili po strani, cula su se i
misljenja da bi i sudije porotnike trebalo birati na isti nacin kao sto
se sada sudije biraju u Parlamentu, umesto da ih na predlog Ministarstva
pravde imenuje Visoki savet pravosudja.
I. L. - D. D.
U CRNOGORSKOJ SKUPSTINI IZABRANE NOVE SUDIJE
BURA OKO SESTRE
Glasanje o izboru 12 sudija, medju kojima je (za Vrhovni sud) bila
i Ana Kolarevic sestra Mila DJukanovica, dovelo liberale ponovo u
politicki epicentar
PODGORICA - Ana Kolarevic, sestra predsednika Crne Gore Mila
DJukanovica, sa jos 11 kolega, "prezivela" je zucnu raspravu u
republickom Parlamentu i izabrana za sudiju Vrhovnog suda Crne Gore.
Glas Ani dali su poslanici Liberalnog saveza, sto je i prevagnulo u
konacnom preglasavanju.
- Glasali smo za Anu Kolarevic, jer ispunjava sve uslove da bude
sudija. Ranije smo zbog toga glasali i za suprugu Srdje Bozovica. Nismo
glasali po sistemu nepotistickog dizanja ruku, kazao je Slavko Perovic,
portparol liberala, odgovarajuci na prozivke iz klupa SNP da su
primorani da glasaju za Milovu sestru.
- Pravda u Crnoj Gori je u dronjcima, a sudska vlast je pala na
najnize grane, prokomentarisao je Zoran Zizic, potpredsednik SNP, dok je
Predrag Bulatovic, lider ove partije, rekao da su "uspeli da demaskiraju
Liberalni savez".
Glasovi liberala za izbor sudije Vrhovnog suda, dokazali su
njihovu igru, jer se u izbornom procesu zna sta pripada Vrhovnom sudu.
Bice zanimljivo videti da li ce liberali otkazati podrsku manjinskoj
vladi, ukoliko DPS ne prihvati njihov predlog zakona o referendumu,
rekao je Predrag Bulatovic.
V. KADIC
SACEKATI OEBS
DEMOKRATSKA partija socijalista ostace cvrsto pri stavu da
predlozeni referendumski zakon nije dobar i da on nece doprineti
uspostavljanju politickog konsenzusa.
DJukanovicevi socijalisti su predlozili da je najbolje sacekati
stav OEBS-a, o tom zakonu, koji ce biti dostavljen poslanicima. Ocekuje
se da ova najvaznija tacka dnevnog reda skupstinskog zasedanja bude u
zizi, krajem ove ili pocetkom naredne sedmice.
PODSETNIK
PREDSEDNIK Vrhovnog suda Crne Gore Ratko Vukotic, obrazlazuci
kvalitete predlozenih sudija, poslanike je podsetio da niko od njih
(posebno iz jugoslovenske koalicije) pre nekoliko meseci nije pravio
problem oko izbora sudije, inace supruge Srdje Bozovica, visokog
funkcionera SNP Crne Gore "pa se cudim otkud sada tolika opstrukcija".
Dodao je:
- Sada smo predlozili takodje sjajnog sudiju - Anu Kolarevic, koja
ima 15 godina sudijskog staza i podrsku 21 sudije Vrhovnog suda.
ODVOJITI ZITO OD KUKOLJA
NOVI SAD - Ovih dana bice obznanjen spisak sudija za prekrsaje za
koje cu republickoj Vladi predloziti da ih razresi, i sudija u sudovima
za koje cu pokrenuti inicijativu pred Vrhovnim sudom Srbije. Ako Vrhovni
sud prihvati tu inicijativu prosledicu Narodnoj Skupstini, koja jedino
moze da razresi ove sudije.
Prilikom jucerasnje posete novosadskom Okruznom zatvoru, ovo je
izjavio Vladan Batic, ministar pravde i lokalne samouprave, isticuci da
ce to biti ucinjeno bez obzira na negativne konotacije opozicije ili
nekog drugog, jer se postojece stanje ne moze konzervirati.
- Moramo ocistiti zito od kukolja i osloboditi se usluga onih koji
su zloupotrebljavali zakon ili krsili elementarne, eticke norme - rekao
je Batic. - Pravo da pokrene inicijativu za razresenje sudija imaju i
predsednici sudova, ali iz solidarnosti i kolegijalnosti, verovatno je
to njima teze, pa ce taj neprijatni deo posla, bar u pocetku preuzeti
ministar pravde.
Svi koji su, prema Baticevim recima, sudili po zakonu o
informisanju, ucestvovali u izbornim komisija koje su falsifikovale
politicku volju gradjana, oni koji su vodili montirane politicke
procese, oni koji su se obogatili deleci pravdu, i ciji su rezultati
skromni, jednostavno nemaju sta da traze u pravosudju.
LJ. P.
MILOSEVICEVI ADVOKATI O TRECEM POJAVLJIVANJU SVOG KLIJENTA PRED SUDOM U
HAGU
ZATAJILI "PRIJATELJI SUDA"
Uvek kada je bilo znacajno da saopsti nesto krucijalno, Miloseivc
je upravo tada prekidan iskljucivanjem mikrofona
SVE sto se odigralo na statusnoj konferenciji suda u Hagu moglo je
da se ocekuje. Ono sto nismo ocekivali i sto nas je kao pravnike znatno
razocaralo je nastup pripadnika "amikus kurije".
Ovako su beogradski advokati Slobodana Milosevica (koji su
ovonedeljnu statusnu konferenciju posmatrali u sudnici iza staklenog
zida) Zdenko Tomanovic i Dragoslav Ognjanovic i holandski clanovi
"Medjunarodnog komiteta za odbranu Slobodana Milosevica" Niko Varkevisir
i Niko Stajnen, posle dvodnevne haske sesije, na konferenciji za stampu
u hotelu "Eskvajer" u Seveningenu, sazeli svoja osnovna zapazanja
Milosevicevog treceg pojavljivanja pred sudskim vecem.
Ognjanovic smatra da su ovi "prijatelji suda" imali vise prilika i
pravnih momenata da "poentiraju", sto oni nisu ucinili.
- Iznenadjujuce je njihovo neraspolaganje elementarnim cinjenicama
o nacinu hapsenja naseg klijenta i nepoznavanje pozitivnih pravnih
propisa, ili njihovo prenebregavanje, jer sam ubedjen da su im veoma
dobro poznati.
Za nemogucnost, odnosno "davanje uslovne vremenske prilike"
njihovom klijentu, da se izjasni, Ognjanovic objasnjava da ona to prati
tokom svih dosadasnjih statusnih konferencija:
- Uvek kada je bilo znacajno da saopsti nesto krucijalno,Milosevic
upravo tada bude prekinut iskljucivanjem mikrofona. Tako je to bilo i
sada, kada je zeleo da ukaze na odredjene veze ranije americke
administracije sa terorizmom.
Advokat Zdenko Tomanovic je, takodje, istakao da "niko ne dovodi u
pitanje cinjenicu da gospodinu Milosevicu nije moguce fer sudjenje pred
haskim tribunalom".
On se osvrnuo i na "prijatelje suda" i postavio pitanje njihove
uloge i domasaja:
- ONI MISLE da treba samo da komentarisu sporne stvari koje je
izneo gospodin Milosevic. Imajuci u vidu resenje suda, to ne bi trebalo
da bude tako. Oni moraju da preduzimaju sve radnje koje su u interesu
optuzenog. Na to je, tokom poslednje sesije, kolegi iz Engleske ukazivao
i sudija Robinson. Tim pre sto se namece dilema: kojom prilikom je
gospodinu Milosevicu dozvoljeno da ukaze na pojedine sporne stvari? U
svim dosadasnjim njegovim nastupima, on bi redovno bio iskljucivan, cim
bi nesto progovorio.
Tomanovic je objasnio da je "druga stvar sto prijatelji suda u
ovakvoj situaciji nisu ni mogli da budu imenovani":
- Ne moze "amikus kurija" da dobije nadleznost branioca, odnosno
da bude ovlascen da preduzima one procesne radnje koje su u iskljucivoj
nadleznosti optuzenog i njegovog advokata. A oni ponekad preuzimaju
ingerencije branioca. To nije psao prijatelja suda.
On je naglasio da "prijatelji suda" imaju mnogo razloga da uloze
formalni prigovor na optuznicu, koja je manjkava i ne sadrzi ono sto
prema sintezi mora da sadrzi svaka optuznica:
- Svugde u svetu je potreban veci stepen verovatnoce da je neko
izvrsio krivicno delo, da bi se pokrenuo postupak.
Goran CVOROVIC
TRI GODINE
CIM sudija Mej bude potvrdio najavljenu optuznicu za Bosnu, Karla
del Ponte ima rok od nedelju dana da zatrazi spajanje tri optuznice, sto
ce i uciniti. Posto je sama izjavila da joj za pripremu pocetka sudjenja
po hrvatskoj optuznici treba jos "cetiri do pet meseci", a da bosanska
jos nije ni obelodanjena, rok od 12. februara se vec na prvi pogled cini
nemogucim.
Sto se tice duzine sudjenja, ni tu stvari nisu nacisto. Karla del
Ponte je trazila po 170 dana za "kosovsku" i "hrvatsku" optuznicu, cemu
treba dodati i novu, "bosansku", verovatno u istom obimu, sto
pretpostavlja godinu i po dana, samo kada je u pitanju tuzilac.
Isto toliko vrmena bi, otprilike, trebalo uracunati i za svedoke
odbrane, koje Slobodan Milosevic ima pravo sam da pozove, posto ne
postoje advokati odbrane. Tako se dolazi do vremenskog trajanja od tri
godine, na sta je ukazao i clan sudskog veca Robinson.
PREMIJER SRBIJE ZORAN DJINDJIC JUCE U TOPLICKOM OKRUGU
DOBAR PLAN VRTI PARE
Vlada moze da pomogne samo onima koji imaju ideju sta stvarno mogu
da proizvode i prodaju. Kljucni trenutak - pregovori sa Pariskim klubom
KURSUMLIJA - Premijer Srbije Zoran DJindjic juce je posetio
Kursumliju i Prokuplje, naglasivsi da ovaj kraj mora ekonomski brze da
krene napred i da prestane iseljavanje stanovnika zbog blizine Kosova.
- U Toplici postoje samo dva ili tri preduzeca koja imaju jasnu
viziju o buducem razvoju - naglasio je premijer. - Vlada moze da pomogne
samo one koji imaju ideju o tome sta mogu da proizvedu i prodaju, a ne i
one koji cekaju da sve uradimo za njih.
Premijer je zatim kazao da je lane cak 40 odsto hrane u
Jugoslaviji uvezeno, i da je to neverovatan podatak, i napomenuo da je
ovo upravo region koji moze da se oporavi ulaganjem u poljoprivredu.
Premijer DJindjic je u Kursumliji obisao i crkvu Svete Trojice kao
i Dom zdravlja, a poseta Toplici zavrsena je u Prokuplju gde je odrzan
sastanak sa celnicima ovog okruga.
- Sustina je da svi zele i traze pomoc - rekao je DJindjic. -
Medjutim, ova privreda veoma malo novca moze da upotrebi i oplodi.
Morate planski da se usredsredite na proizvode koji donose profit.
Premijer je, objasnjavajuci aktuelni politicki trenutak, naglasio
da je kljucni momenat nase politike u pregovorima sa Pariskim klubom. Mi
smo, dodao je, jedina zemlja u tranziciji, koja je u potpunoj
investicionoj blokadi, ali ipak ukoliko se pregovori zavrse pozitivno po
nas, mozemo da ocekujemo i prve kredite.
- To ujedno znaci, da cemo morati da pocnemo i sa vracanjem
dugova, koje je jos Broz napravio - kazao je on. - Tako ce vec iz
budzeta za narednu godinu morati da bude izdvojena milijarda maraka za
njihovo vracanje.
Z.N.-D.Z.
TRI PREMA JEDAN
KOMENTARISUCI buduci referendum u Crnoj Gori, premijer DJindjic je
rekao da su protiv otcepljenja svi Srbi, polovina stanovnika Crne Gore,
kao i medjunarodna zajednica. Za otcepljenje su, rekao je, samo
politicki sledbenici Mila DJukanovica. Odnos je, dakle, 3:1.
- Ukoliko do otcepljenja ipak dodje, Crna Gora ce imati problema
da se oporavi najmanje deset narednih godina - naglasio je premijer.
VEROUCITELJI JUCE POCELI DA DOLAZE U OSNOVNE I SREDNJE SKOLE
DAJ NAM, BOZE, ZNANJA
Predavaci verske nastave, koja zvanicno pocinje u ponedeljak,
pojavili se u skolama u manjem broju od ocekivanog
BEOGRAD - U osnovnim i srednjim skolama juce su, s nestrpljenjem,
iscekivali najavljene posete veroucitelja, ali su se oni po svemu
sudeci, pojavili u mnogo manjem broju od ocekivanog. U skolama se,
doduse, nadaju da ce predavaci verskog vaspitanja doci danas, ili sutra,
kako bi se konacno odredio raspored casova iz ovog predmeta koji ce
djaci pohadjati od sledeceg ponedeljka.
U skole je pocelo da stize i uputstvo o anketiranju, koje ce biti
ponovljeno sledece nedelje, da bi deca, posle susreta sa verouciteljem,
mogla da preispitaju svoju odluku, cak i u slucaju da se nisu opredelili
ni za jedan predmet. Tokom jucerasnjeg dana direktori skola jos nisu
dobili ni zvanicnu potvrdu da verska nastava pocinje u ponedeljak.
Veroucitelji su juce bili u Prvoj beogradskoj gimnaziji, Zemunskoj
gimnaziji i Trecoj beogradskoj gimnaziji, ali nisu razgovarali sa
djacima, vec kolektivima skola. Nisu se pojavili u Jedanaestoj
Beogradskoj gimnaziji, Arhitektonskoj skoli, Osnovnim skolama "Marija
Bursac", "Maksim Gorki", "Majka Jugovica", "Sonja Marinkovic", "Branko
Copic"... Slicna situacija je i u Nisu, gde su direktori informaciju o
pocetku veronauke dobili preko televizije, a nemaju nikakve podatke i o
verouciteljima. Ovde se, od 4.624 srednjoskolca, za versku nastavu
prijavilo 538, za gradjansko vaspitanje 379, a za oba predmeta 28. Medju
3.310 osnovaca veronauku ce izucavati 959, a gradjansko vaspitanje 1.032
djaka.
Pocetak verske nastave juce je u Novom Pazaru obelezen simbolicnim
ulaskom predstavnika Islamske verske zajednice i Srpske pravoslavne
crkve u jedno odeljenje Ekonomsko-trgovacke skole. Ovde se za pohadjanje
veronauke izjasnilo vise od 90 odsto ucenika prvih razreda osnovnih i
srednjih skola, a predstavnici verskih zajednica izrazili su nadu da ce
ovaj predmet, koji bi trebao da bude obavezan, pomoci u zblizavanju
ljudi.
Prvi cas veronauke odrzan je juce u uzickoj Osnovnoj skoli
"Andrija DJurovic", a veroucitelji prota Dragoljub Kostic i djakon
Vladimir Stojanovic, posvetili su ga Svetom Luki.
E. V. N.
ALEKSANDAR KRAVIC (DO)SADASNJI V.D. DIREKTORA RTV NS, NECE U UPRAVNI
ODBOR RTS-A, ALI NECE NI DA USTUPI MESTO PETRU JOVANOVICU
SLUSAM SVOJU SKUPSTINU
Necu se povinovati odluci Upravnog odbora RTS, sve dok Skupstina
APV koja me je postavila, ne odluci drugacije - kaze Kravic. Crkvenjakov
mu zabranio da bilo sta potpisuje u ime RTV NS. Ni novi direktor Petar
Jovanovic nista ne potpisuje dok se pat-pozicija ne razresi
NOVI SAD - Uprkos odluci Upravnog odbora RTS-a da za direktora RTV
Novi Sad imenuje Petra Jovanovica, dosadasnji v.d. Aleksandar Kravic
nece napustiti tu funkciju, sve dok, eventualno, Skupstina AP Vojvodine,
ne odluci drugacije. Kravic takodje demantuje i vest da je upravo on
novi clan Upravnog odbora RTS-a.
- To je besmislica - kaze za "Novosti" Kravic, inace pokrajinski
poslanik Cankove Lige socijaldemokrata i basista pratece muzicke grupe
DJordja Balasevica. - Nije mi to nudjeno, a i da jeste, ne bih
prihvatio, jer mi se kompletna prica o RTS-u ne dopada.
Kravic je, naime, zgovornik ideje Mileta Isakova da se RTS sa
ukupno 7.800 zaposlenih (od kojih su njih 1700 u RTV Novi Sad),
rasformira i ponovo oformi. Prethodno bi trebalo precizno definisati
njenu ulogu i status. Ali, ta ideja nije naisla na sire odobravanje u
DOS-u, ni onih dana posle 5. oktobra prosle godine.
Dok se o sudbini RTS-a usput samo pricalo, Skupstina AP Vojvodine,
ne cekajuci taj rasplet i uz nezvanicno zeleno svetlo u DOS-u proslog
22. novembra postavila je Kravica za v.d. direktora RTV Novi Sad.
Pitanje zasebnog racuna RTV Novi Sad, pominjano je nekoliko puta i
sa novosadske i sa beogradske strane, ali "pravi pozar" buknuo je 9.
oktobra, kada je stigla vest da je Upravni odbor RTS-a umesto Kravica,
kako se ocekivalo, za prvog coveka novosadske RTV imenovala Petra
Jovanovica. Usledila je zestoka reakcija Kravicevog partijskog lidera
Nenada Canka, i na njegovu inicijativu sa programa ove TV-kuce skinut je
znak RTS-a. Od pre desetak dana, odlukom generalnog direktora RTS-a,
Aleksandra Crkvenjakova, Kravicu je ukinuto pravo da potpisuje odluke
vezane za ovu medijsku kucu i da koristi pecat. To je, takodje odlukom
Crkvenjakova, omoguceno Jovanovicu.
- Ni jedan ni drugi nista ne potpisujemo, pa bi se moglo reci da
se RTV Novi Sad trenutno nalazi u nekoj vrsti blokade - kaze Kravic. -
Ovde nije rec o sukobu izmedju mene i Jovanovica. On nije ni pokusao
silom da se useli u moju kancelariju. Jednostavno, ovo je sukob
institucija - Skupstine APV koja je mene legitimno postavila na ovo
mesto i UO RTS-a koji je sasvim legalno imenovao "svog coveka".
Ovakva "pat pozicija", po misljenju Kravica, trajace jos neko
vreme, a onda ce se sve, prognozira on, resiti dogovorom. Uostalom, na
nastavku zasedanja vojvodjanskog parlamenta, ovih dana, i poslanici ce
se izjasniti o imenovanjima Upravnog odbora RTS-a.
J. SIMIC
>PETAR JOVANOVIC, NOVOIMENOVANI DIREKTOR RTV NS: NEPRIJATNO MI JE<
Ovo je strasno neprijatna situacija za mene i u ljudskom i u
profesionalnom smislu - kaze Jovanovic u izjavi za "Novosti" - Ucinicu
sve da pronadjem najbolje resenje za sebe, ali i za zaposlene u RTV Novi
Sad.
>UPRAVNI ODBOR RTS OSTAO PRI SVOME: NOVI JE - OVLASCEN<
Ovo je strasno neprijatna situacija za mene i u ljudskom i u
profesionalnom smislu - kaze Jovanovic u izjavi za "Novosti" - Ucinicu
sve da pronadjem najbolje resenje za sebe, ali i za zaposlene u RTV Novi
Sad.
UPRAVNI ODBOR RTS OSTAO PRI SVOME: NOVI JE - OVLASCEN
NOVI direktor Televizije Novi Sad je stupio na duznost, dobio je
sve ingerencije koje mu po zakonu pripadaju, pravo na potpis - kaze
Dejan Mijac, predsednik Upravnog odbora RTS. Koliko ja znam, on je cak
razgovarao sa Nenadom Cankom i nije bilo nikakvih problema oko
preuzimanja njegovih novih duznosti. Mi nikoga nismo razresili duznosti
direktora, jer bivsi v.d. nije bio ni zaposlen na televiziji. Nema ni
pomena o tome da Upravni odbor menja svoju odluku o postavljenju, niti
za to ima razloga. Sad je na redu samo procedura. Ja ne znam da oko toga
ima bilo kakvih problema.
D. T. S.
PETAR JOVANOVIC, NOVOIMENOVANI DIREKTOR RTV NS: NEPRIJATNO MI JE
Ovo je strasno neprijatna situacija za mene i u ljudskom i u
profesionalnom smislu - kaze Jovanovic u izjavi za "Novosti" - Ucinicu
sve da pronadjem najbolje resenje za sebe, ali i za zaposlene u RTV Novi
Sad.
UPRAVNI ODBOR RTS OSTAO PRI SVOME: NOVI JE - OVLASCEN
NOVI direktor Televizije Novi Sad je stupio na duznost, dobio je
sve ingerencije koje mu po zakonu pripadaju, pravo na potpis - kaze
Dejan Mijac, predsednik Upravnog odbora RTS. Koliko ja znam, on je cak
razgovarao sa Nenadom Cankom i nije bilo nikakvih problema oko
preuzimanja njegovih novih duznosti. Mi nikoga nismo razresili duznosti
direktora, jer bivsi v.d. nije bio ni zaposlen na televiziji. Nema ni
pomena o tome da Upravni odbor menja svoju odluku o postavljenju, niti
za to ima razloga. Sad je na redu samo procedura. Ja ne znam da oko toga
ima bilo kakvih problema.
D. T. S.
PETAR TRAJANOVIC POTVRDIO
PRETRESEN INSPEKTORAT
BEOGRAD - Petar Trojanovic, savezni ministar privrede i unutrasnje
trgovine, potvrdio je "Novostima" da je njegova komisija okoncala
kontrolu rada Saveznog trzisnog inspektorata, podnevsi pisani izvestaj.
Inspektorat je - podsecamo - bio u barazu optuzbi da su pojedini
inspektori, zajedno sa nekim laboratorijama i uvoznicima, krseci propise
pustali u zemlju nepropisno deklarisane, cak i neispravne
poljoprivredno-prehrambene proizvode. Zato je ministar i oformio
komisiju u kojoj su dva njegova pomocnika i jedan savetnik.
- Izvestaj komisije dobio sam pred kraj radnog vremena i prosledio
ga glavnom saveznom trzisnom inspektoru (Dragoslav Femic) - dodaje
ministar Trojanovic. Izvestaj komisije bice razmotren i ozvanicen iduce
sedmice na kolegijumu Ministarstva koji ce biti odrzan iduce sedmice.
D. P. V.
OBNOVA NISKE SABORNE CRKVE
POMAZE I AMERIKA
NIS (Tanjug) - Americka ambasada u Jugoslaviji pomoci ce obnovu
Saborne crkve u Nisu, koja je nedavno izgorela, sa 20.000 maraka,
izjavila je juce supruga ambasadora SAD u Beogradu Lin Montgomeri.
Ona i predstavnici americke ambasade posetili su juce Sabornu
crkvu izgorelu u pozaru 12. oktobra i razgovarali s predstavnicima
Skupstine grada i niskog Univerziteta.
ALEKSANDAR RADOVIC, DIREKTOR REPUBLICKE UPRAVE JAVNIH PRIHODA
OPOMENE PRE DOBOSA
Astra banci i Simpu umanjen porez na ekstra profit i odobreno
placanje na rate Ko zakasni sa placanjem sledi prinudna naplata -
zaplena imovine
BEOGRAD - "ASTRA banci" i kompaniji "Simpo" odobreno je placanje
poreza na ekstra profit na tri tromesecne rate. "Simpu" je uvazena i
zalba: sa 24,9 miliona maraka porez je smanjen na sedam miliona. "Astra
banci" iznos ostaje 67,8 miliona maraka. Zalba "Stankoma", koji se duzi
sa 20,4 miliona maraka se jos razmatra, a pokrenut je i prvi postupak
prinudne naplate ovog poreza i to protiv firme "Dibek".
"Di-beku" je, kako je u jucerasnjem susretu sa novinarima
precizirao direktor RUPJ Aleksandar Radovic, resenje o pokretanju
postupka prinudne naplate upuceno 29. oktobra, sto znaci da ukoliko za
osam dana ne izmire ovu obavezu i to sa kamatom i troskovima pokretanja
ovog postupka, sledi zaplena. Prvo se blokira racun firme i racuni
njenih povezanih lica (firmi), a onda ide popis pokretne i nepokretne
imovine...
Porez na ekstra profit "Di-beku" je utvrdjen u iznosu 1,1 milion
maraka. Zalba im je odbijena, a za razliku od drugih obveznika oni nisu
podneli zahtev za placanje na rate.
Na pitanje da li je poreska administracija evidentirala ko su
vlasnici "Di-beka", s obzirom na demantije koji iz te firme stizu na
pominjanje imena Milana Beka (bivsi ministar za privatizaciju u Vladi
Mirka Marjanovica) odgovor Radovica je:
- Nas zadatak je da taj porez naplatimo, a u tom postupku naplate
nebitno je da li je vlasnik Dimitrijevic ili Beko.
Umanjenje poreza na ekstra profit kompaniji "Simpo" sa 24,9 na
sedam miliona maraka usledilo je, po objasnjenju Radovica, uvazavanjem
dostavljenog dokaznog materijala, da su pare od primarne emisije
koriscene za investiranje u proizvodnju. Sva dokumentacija "Simpa",
"debela nekoliko hiljada strana", bice, po ukazivanju Radovica,
prosledjena i vladinoj nadleznoj komisiji i Skupstini Srbije.
Na opasku "Novosti" da li postoji koincidencija izmedju iznosa
ovog sada svedenog poreza na ekstra profit "Simpa" i iznosa racuna u
Svajcarskoj celnika ove kompanije, Radovic je naveo da ne zeli da daje
komentar. Porez na ekstra profit "Simpa", nece, predocio je, ici na
teret radnika.
Kada je rec o dinamici placanja ona je i za "Simpo", "Astra banku"
i "Stankom" ista: rok za placanje prve rate je do 15. novembra, druga
rata do 15. januara i treca i ujedno poslednja rata 15. mart.
"Astra banka", kako je objasnio Radovic, na ime prve rate treba da
plati 22,7 miliona maraka, odnosno 17 miliona maraka jer joj je priznato
5,2 miliona maraka ulozenih u Fond za razvoj.
- Problem sa obezbedjenjem jemstva da ce dug biti izmiren kod
"Astra banke" je bio u tome sto im je sva imovina vec zalozena kod NBJ,
tako da smo kao garanciju uzeli akceptne naloge "Mobtela", koji, inace,
ima mesecni obrt u iznosu od oko 20 miliona maraka - naveo je Radovic,
isticuci da poreskoj administraciji nije, pritom, cilj da realizuje
garancije, vec da privoli gospodu da plate porez.
Garant placanja poreza na ekstra profit "Simpa" su njihove
nepokretnosti u Srbiji.
Prilozene garancije, predocio je Radovic, podrazumevaju
aktiviranje ukoliko se odocni u placanju vec prve rate. Ako, naime, do
15. novembra ove firme ne plate prvu ratu, aktivira im se celokupan
iznos poreza (ukidaju se i naredne dve rate) i to kroz postupak prinudne
naplate.
S. VUKOVIC
NAPLACENO
OKO 4,5 miliona maraka je iznos do sada naplacenog poreza na ekstra
profit. Uprava prihoda je, inace, uputila oko 350 resenja obveznicima
ovog poreza, a zbirni iznos koji bi trebalo da se naplati je oko 120
miliona maraka.
Za slanje su pripremljena resenja i za oko 30 potencijalno velikih
obveznika, poput "Beopetrola", "Hemofarma", "Vitala"...
Aleksandar Radovic je potvrdio da uredno utvrdjene obaveze
izmiruju "Komercijalna banka" i "Lutra", a na pitanje o kolikim iznosima
je rec, Radovic je naveo:
- Precizne podatke nemam, ali znam da je "Komercijalnoj banci"
osnovica bila oko 600-700 hiljada maraka. "Lutra vadin" i "Lutra Ad" su
imale porez od stotinak hiljada maraka i vec su ga u celosti izmirile.
"Lutri agrar" se jos utvrdjuje porez i osnovica bi trebalo da bude oko
100.000 - 200.000 maraka.
PINK
- NI Karici ni TV Pink jos nisu podneli zalbe na utvrdjeni porez
na ekstra imovinu za objekte na Dedinju. Familiji Karic zbirni porez je
8,6 miliona maraka i rok za podnosenje zalbe istice danas, a TV Pink
porez je 2,6 miliona maraka, a krajnji rok da podnesu zalbu je petak (2.
novembar) - ukazao je direktor Republicke uprave javnih prihoda.
KARICI
- KARIC je jos od 23. juna znao da treba da plati ovaj porez i to
tada ocito nije ozbiljno shvatio. Niti sam se kada bavio Karicima, niti
imam ista protiv njih. Moja obaveza je da obezbedim naplatu poreza, a
Karicu sam svojevremeno kada me je pitao kako da postanemo prijatelji
rekao: platite porez, navodi Aleksandar Radovic, napominjuci da se sa
Karicem poslednji put video pre mesec i po dana.
- Uveren sam da ce Karici naci nacina da vrate pare sa Kipra,
obestete svoje stedise, plate porez na ekstra profit i ekstra imovinu i
daju odgovor na sva svrsishodna pitanja koja im budu postavljana - kaze
Radovic.
KO STOJI IZA "DiBeka", KOJI NEMA PARA DA PLATI POREZ NA EKSTRAPROFIT
POREZ STIZE SA BAHAMA?
DiBek je 100 odsto strana kompanija, a osnivaci su Medtrejd
internesenel iz Liberije i sa Bahama sa ulogom od 5.000 dolara 600
maraka i 8.000 dinara iz 1991. godine. Milan Beko bio prvi direktor, ali
je pre dve godine prodao sve akcije
BEOGRAD - "DiBek" - jedna od najmocnijih trgovinskih kuca s
pocetka devedesetih godina, koja se bavila uvozom i prodajom svega i
svacega, danas prebira teske dane. Bankrot kuca na vrata ove firme, a
poreznici se spremaju da prinudno naplate dazbine na ekstraprofit od 1,1
miliona maraka i tako je verovatno gurnu u jos vecu dubiozu. Ali, sad je
doslo vreme da se plate sve privilegije, koje su "DiBeku" pomogle da
bude "uspesno" preduzece. Kako nezvanicno saznajemo, "DiBek" nesto vise
od milion maraka za porez - nema.
Prema zakonu to znaci da ce ovaj iznos biti uzet od vlasnika,
drugih preduzeca i ljudi, ukoliko se utvrdi da su novac iz primarne
emisije i kupljene devize po zvanicnom kursu isle na njihove racune.
Inace, "DiBek" je 100 odsto strano preduzece. Osnovao ga je "DiBek
Spektra holding" iz Irske pre deset godina sa 8.000 dinara ali mu je
oduzeta dozvola za rad zbog krsenja sankcija koje su bile uvedene
Jugoslaviji.
Tako je 1994. godine promenjen osnivac "DiBeka" i upisana je nova
firma "Dibek holding LTD" takodje iz Irske. Tri godine kasnije
prikljucuje se i "Medtrejd internesenel" iz Liberije, a osnivacki ulog
se uvecava za 600 maraka i 5.000 dolara, koliko je iznosio zakonski
minimum. Mesec dana pre bombardovanja SRJ - 22. februara 1999. godine,
kao osnivaci "DiBeka" se pojavljuju "Medtrejd internesenel" iz Liberije
i firma sa istim imenom sa Bahama. Ko su vlasnici ovih kompanija nije
poznato.
Prvi direktor "DiBeka" bio je Milan Beko, a firma je u zizu
javnosti dospela njegovim ulaskom u vladu Srbije, na mesto ministra za
privatizaciju. Opste je misljenje da je "DiBek" u to vreme kupovao
devize po zvanicnom kursu, ali zaposleni u ovoj firmi tvrde suprotno -
da je za "DiBek" nastupio najgori period ulaskom Beka u politiku.
Zapravo u to vreme je ova trgovinska kuca krenula nizbrdicom, a Beko je
pre dve godine prodao sve akcije u ovoj firmi i "Rapidu" i napustio brod
koji je brzo tonuo.
Kako u kasi "DiBeka" nema para za porez na steceni ekstraprofit,
obaveze prema drzavi mogu da se namire iz "Rapida", jer je "DiBek"
vlasnik 37 odsto ove trgovinske kuce sa oko 50 miliona dinara. Osnivaci
- "Medtrejd internesenel" iz Liberije i Bahama se jos nisu oglasili.
S. MORAVCEVIC
KRIS DONELI, POMOCNIK GENERALNOG SEKRETARA NATO: TRI SAVETA BEOGRADU
Ako zelite punu saradnju, onda postujte evropske standarde -
uvedite civilnu kontrolu nad Vojskom, ne uplicite se u stvari suseda, i
sredite odnose u federaciji Srbije i Crne Gore
EVROPA se sprema u narednoj deceniji za stvaranje Sjedinjenih
Evropskih Drzava, nalik na SAD, a Balkan je i dalje "crna rupa Evrope"
ciji etnicki problemi najvise opterecuju "staru damu". Ovo je size
brojnih brifinga za novinare koji su odrzani u Briselu uoci
proslonedeljne proslave desetogodisnjice Partnerstva i saradnje,
zapocetog "Padom Berlinskog zida".
Zemlje Balkana posle visegodisnjeg rata u prosloj deceniji suocene
su sa velikim i relativno razlicitim problemima koje moraju same da rese
kako bi zauzele svoje mesto u Evropskoj porodici - rekao je Kris Doneli,
pomocnik generalnog sekretara NATO u susretu sa novinarima sa Balkana u
Briselu.
Gradirajuci teskoce sa kojim su se nove demokratski izabrane
vlasti u zemljama Balkana susrele, on je naglasio da je problem broj 1 -
uspostavljanje civilne kontrole nad svojim vojskama, zatim promena
mentaliteta u glavama ljudi (ukljucujuci naravno i oficire koji su na
bojnom polju imali odlucujucu rec) a sto je jos komplikovanije za same
balkanske drzave, sve ovo ce se odvijati u uslovima ekonomske krize,
secesija i socijalnih lomova.
Sta vlasti SRJ konkretno treba da ucine da bi se ukljucile u
evropske i svetske integrativne procese na vreme - pitali smo gospodina
Donelija.
- Ako vasa zemlja zeli saradnju, onda mora da postuje evropske
standarde sto podrazumeva civilnu kontrolu nad vojskom, prestanak
uplitanja u stvari susednih zemalja i naravno, sredjivanje odnosa u
federaciji Srbije i Crne Gore. Sve strateske odluke vase vlasti moraju
doneti samostalno, bez uplitanja NATO i drugih evropskih svetskih
institucija.
Po Vama, gospodine Doneli, koja je od navedenih teskoca pri
integraciji SRJ, kljucni problem za vlasti u Beogradu?
- Mislim da je to uspostavljanje civilne kontrole nad Vojskom.
Smatramo da civilne vlasti nemaju dovoljno kontrole nad vojnim poslovima
sto se najbolje ogleda u nacinu "pomaganja" Vojske Jugoslavije vojsci RS
koje se odvija na nacin koji nije prihvatljiv za Zapad.
Kako vidite problem na relaciji Srbija - Crna Gora i koliko su ti
nereseni odnosi znacajni za integraciju SRJ u evropsku familiju.
- To je unutrasnja stvar SRJ i moje je misljenje da cete vi sami
prebroditi krizu bez vecih lomova. NATO nece arbitrirati u tim
poslovima, jer to nije u NATO kompetenciji. Ipak, moje je misljenje da
je to manji i laksi problem sa kojim se suocava Vasa zemlja.
I Kosovo kao deo Srbije i SRJ, treba da udje u "evropsku
familiju". kako vidite situaciju u toj srpskoj pokrajini?
- Kosovo je posebno i tesko pitanje i mislim da ce kroz dvadesetak
godina kroz ekonomske integracije regiona i Kosovo postati stabilno
podrucje.
D. VUJICIC
>AMERIKANCI<
SAD, uprkos velikim ratnim naprezanjima kojima je izlozena njihova
zemlja zbog napada terorizma, nece se definitivno povuci sa Balkana vec
ce ostaviti jedan broj vojnika u bazama na prostoru bivse SFRJ - rekao
je Doneli.
Procena je da SAD (sada imaju izmedju 7.000 i 9.700 vojnika na
Balkanu) da ce lidersku ulogu u misijama na Balkanu na sebe morati da
preuzme neka druga evropska zemlja, ili koalicija evropskih clanica
NATO, dodao je on.
DELTA BANKA PROSIRUJE POSLOVE SA STANOVNISTVOM
PRVO STEDNJA PA KREDITI
Za kreditiranje gradjana Delta banka izdvojila 10 miliona maraka.
Pozajmice na 12 i 18 meseci sa deviznim depozitom. "Europej" kartice u
prometu krajem decembra
BEOGRAD - Delta banka je za kreditiranje gradjana izdvojila deset
miliona maraka. Pozajmice se odobravaju za kupovinu trajnih potrosnih
dobara i robe siroke potrosnje, uz depozit po osnovu devizne stednje,
koji iznosi od 20 do 40 odsto, zavisno od roka orocavanja novca. Krediti
se daju na godinu, godinu i po, a kamata je 1,25 odsto mesecno.
Ovo je receno na jucerasnjoj konferenciji za novinare, koju je
Delta banka organizovala povodom Svetskog dana stednje.
- Krediti se vracaju u dinarima, a iznos pozajmice zavisi od
plateznih mogucnosti korisnika - rekao je Vladan DJordjevic, direktor
Delta banke. - Nakon otplate kredita, devizini depozit se vraca sa
kamatom od dva odsto godisnje. Prednost kod odobravanja kredita imace
zaposleni u firmama koji su deponenti banke.
Prema recima DJordjevica, Delta banka omogucava razne pogodnosti
za deviznu stednju gradjana. To su pre svega sigurnost, jer je na racunu
banke 260 miliona maraka, kamate su od 0,5 do jedan odsto vece od
zapadnoevropskih, menjace strane valute u evro bez provizije, nude
ino-cekove i platne kartice koje vaze u inostranstvu, Delta banka ce
menjati devize u evro u saradnji sa NBJ i samostalno sa vodecim nemackim
bankama, a postovace usvojeni Kodeks Udruzenja banaka Jugoslavije.
- Prilikom zamene deviza za evro, naplacivacemo proviziju od 0,9
odsto, a bez ikakvih troskova konvertovacemo oroceni novac - naveo je
DJordjevic. - Devizna sredstva svojih komintenata koja su na racunima
prevescemo u evro bez naknade.
Delta banka svojim komitentima nudi travelers cekove Ameriken
ekspresa koji glase na dolare i evro, a mogu se kupiti za bilo koju
valutu. Prednost je sto se ovi cekovi mogu unovciti i posle vise godina.
Licencu za "Europej" karticu dobila je Delta banka, a u promet ce biti
pustena krajem decembra. To su kreditne kartice - Master Kard
(standardna, gold i biznis) i debitne kartice - "maestro", koje treba da
zamene cekove.
S. MORAVCEVIC
PREDNOST ZAMENE U EVRO PUTEM STEDNJE
DIREKTNA ZAMENA
20.000 DEM
Provizija - 0,9 odsto
Trosak zamene: 180 DEM.
ZAMENA PUTEM STEDNJE
20.000 DM
orocavanje na pola godine
kamatna stopa: 3,8%
kamata:
Usteda za direktnu zamenu: 180 DEM
UKUPNA RAZLIKA: 555 DEM
KOD KOMERCIJALNE BANKE
NA KNJIZICAMA 31,5 MILIONA DEM
BEOGRAD - KOMERCIJALNA banka je juce zabelezila novu deviznu
stednju "tesku" 31,5 miliona maraka, sto je za 14 miliona maraka vise
nego 30. juna, kada su na snagu stupili novi propisi Narodne banke
Jugoslavije.
Prema recima LJubomira Mihajlovica, u oktobru je otvoreno 2.000
deviznih racuna na koje je polozeno 6,5 miliona maraka. Komercijalna
banka trenutno ima 48.000 stedisa. Za kreditiranje gradjana izdvojeno je
328 miliona dinara.
S. M.
DEVIZNA STEDNJA
ROK OROCAVANJA/KAMATA (GOD.)
Po vidjenju/2
OROCENO/2
3 MESECA/3
6 MESECI/3,8
12 MESECI/4,8
24 MESECA/5
36 MESECI/5,3
Nacin isplate kamate:
u devizama ili dinarima
godisnje, kvartalno ili mesecno
VLADA SRBIJE OSNIVA AGENCIJU ZA RAZVOJ MALIH I SREDNJIH PREDUZECA
Zamajac iz male privrede
Mala i srednja preduzeca ne mogu da vrate privredu na noge, ali
udruzenja, okupljena oko velike firme, mogu mnogo da ucine
BEOGRAD - VLADA Srbije podrzace osnivanje malih i srednjih
preduzeca na institucionalan nacin: u Skupstinu Srbije dostavila je
Predlog zakona o Agenciji za razvoj malih i srednjih preduzeca, ciji ce
cilj biti kada bude osnovana za nekoliko dana, da na svaki nacin pomogne
privrednicima, i da ih zastiti.
Posao Agencije, kako navodi ministar za privatizaciju Aleksandar
Vlahovic, je da obavlja poslove menadzmenta i konsaltinga, sto znaci, da
ucestvuje u pripremi strategije razvoja malih i srednjih preduzeca, da
im pruza strucnu pomoc u realizaciji domacih i stranih ulaganja, da
edukuje konsultante i instruktore za potrebe preduzetnistva.
Agencija nece materijalno pomagati razvoj malih i srednjih
preduzeca, kako se na prvi mah moze pomisliti, ali ce preduzetnik
savetovati i upucivati na investicione fondove i podsticati da se i novi
fondovi neprekidno stvaraju.
Predlog Vlade da se zakonom formira Agencija za razvoj male
privrede podrzavaju preduzetnici u zemlji, kaze predsednik Odbora za
industriju Skupstine Srbije Zivica Predojev, jer su svesni da bez
ozivljavanja male privrede nema koraka napred. Privrednici u
Severnobanatskom okrugu otisli su i dalje od ovog predloga, premijeru
Zoranu DJindjicu predlozili su da pomogne stvaranje akcionarskog drustva
koje ce se baviti sudbinom tehnoloskog viska, koji je nasa neminovnost.
- Privrednici su svesni cinjenice da strani ulagac nece doci na
nase podrucje sa namerom da nesto ulozi u firmu sve dok ona ima
tehnoloskog viska, istice Predojev. Zato i predlazemo da formiramo
akcionarsko drustvo u kojem ce akcionari biti svi zainteresovani
privrednici, ministarstva poljoprivrede, privrede, industrije, a posao
ce im biti da obucavaju radnike koji su postali tehnoloski visak za neka
druga zanimanja koja ce obavljati u akcionarskom drustvu, ili da ih
osposobe da krenu u neki privatni biznis.
Da mala i srednja preduzeca mogu da budu pravi lek za privredu
shvatili su jos pocetkom devedesetih u Simpu kada su poceli sa
osnivanjem malih fabrika, koje su ozivele pasivne krajeve na jugu
Srbije, snimile nezaposlenost.
Mala i srednja preduzeca, kako napominje Predojev, ne mogu
samostalno da podignu privredu na noge. Ona moraju da se vezu za nekog
privredog giganta. I u Simpu, koji je taj recept prvi primenio, male
fabrike se vezuju za glavnog proizvodjaca. To je zapadnjacki koncept,
koji uveliko daje rezultate i nema razloga da mi izmisljamo toplu vodu.
Osim sto malo preduzetnistvo "leci" nezaposlenost i ozivljava
proizvodnju ono, naravno, i profitira. Tri puta se brze oplodi kapital
ulozen u razvoj malih preduzeca nego sto se to postize finansijskim
kreditima.
Kada Skupstina Srbije usvoji Zakon o Agenciji za razvoj malih i
srednjih preduzeca (koji ce stupiti na snagu osam dana od objavljivanja
u Sluzbenom glasniku Srbije) privrednici u Srbiji i oni koji zele da se
bave biznisom imace podrsku Vlade Srbije i Agencije koja ce ih strucno
savetovati. Sto se neophodnog kapitala tice, on ce polako, smatraju u
Ministarstvu za privatizaciju preko banaka, omoguciti obicnim gradjanima
da putem kredita ulazu u mala i srednja preduzeca.
D. D. - I. L.
U NARODNOJ BANCI JUGOSLAVIJE PREGOVORI SA MMF
DOGOVOR O TRECOJ RATI
BEOGRAD, (Tanjug) - U NARODNOJ banci Jugoslavije juce su poceli
pregovori sa predstavnicima Medjunarodnog monetarnog fonda (MMF), koji
se u Beogradu nalaze u okviru svoje redovne misije, saopstio je Kabinet
guvernera Mladjana Dinkica.
U toku pregovora, koji ce trajati do 9. novembra, obavice se
provera uslova za odobrenje trece transe kredita po osnovu stend-baj
aranzmana, istice se u saopstenju.
Jugoslovensku delegaciju predvodi potpredsednik Savezne vlade
Miroljub Labus, a misiju MMF-a Emanuel Zervoudakis.
U jucerasnjim razgovorima sa predstavnicima MMF-a ucestvovali su i
guverner Dinkic, srpski ministar finansija Bozidar DJelic i predstavnici
Ministarstva finansija Crne Gore.
NSP Lista isprobava demokratiju u praksi
==^================================================================
EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq
Or send an email To: [EMAIL PROTECTED]
This email was sent to: archive@jab.org
T O P I C A -- Register now to manage your mail!
http://www.topica.com/partner/tag02/register
==^================================================================
