GLAS analizira
Kakvom terminologijom je - i s kojim ciljem - napisan izveštaj Human Rights Watch-a o zločinima na Kosmetu? Srbi masakriraju, siluju i kolju, a Albanci dovode civile u opasnost Međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava Human rights watch izdala je izveštaj koji se odnosi na zločine koji su proistekli kao posledica ratnih sukoba na Kosovu i Metohiji. PIŠE: VLADIMIR BOŽOVIĆ U izveštaju se mešaju humanitarno-reporterski i filozofsko-politički rečnik. Mana ovog postupka je u tome što je izvesna sociološko-pravna faktografija egzaktna stvar, za razliku od opštih, često paušalnih komentara. Ti neodređeni komentari tipa - sigurno je, pretpostavlja se, dobro je poznato, očito, tvrdi se, govori se, govori se... - unose i opasnu mogućnost da upravo ekstremisti s obe strane, srpske i albanske, nađu u njima svoju šansu; srpski da prigovore nekakvoj načelnoj subjektivnosti, usmerenoj protiv srpskih interesa, a albanski da pomisle da su srpski gresi drugačiji, ne samo po količini već i po suštini od njihovih, te da zato imaju opravdanje za svoju osvetu. <http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/_slike/Monahinja.jpg> Monahinja u Sokolici Zločini moraju da se osvetle, objasne, kazne i spreče nezavisno od pravih i navodnih razloga. Do mentalne emancipacije neće doći ako ne budemo vodili računa o svakom detalju - dakle, o istoriji i politici tamo gde treba, a o humanitarnoj katastrofi i konkretnim zločinima jezikom golih činjenica. Kad se govori o zločinim srpske strane ne štedi se na teškim rečima - masakri, silovanja, brutalnosti, teški zločini, etničko i demografsko čišćenje, pokolji... Ali, kada je reč o zločinima albanske etničke zajednice koriste se vidljivo blaži izrazi - ozbiljne zloupotrebe, dovođenje civila u opasnost, ponekad su postavljali zasede, proterivanje Srba iz domova, najteže zlostavljanje, veruje se da su ih ubili ljudi iz OVK i slično. Pitajte je zašto? Pa se pri tom često dovodi u pitanje verodostojnost čak i ovako opisanih, jezički ublaženih zločina OVK, čiji se borci u tekstu romantično nazivaju pobunjenicima! Ipak, čak su i razne međunarodne organizacije, posebno 1998, optuživale OVK za terorizam, što je propisano kao krivično delo u član 125. Krivičnog zakona SRJ. Naročito je opasna tvrdnja iz teksta koja se tiče zločina OVK da želja za osvetom pruža delimično objašnjenje. Ili momenat kad srpske snage posežu za osvetom pošto su pretrpele gubitke (!) od OVK. Srbe, dakle, ne ubijaju, već oni jednostavno trpe gubitke. Kao da na drugoj strani nema ubica ni krivica. Tako se može govoriti o prirodnoj nepogodi, ne i o terorizmu i organizovanom ubijanju. A na Akademiji za međunarodno pravo u Hagu 1938. rečeno je: Jačanje terorističkih aktivnosti tokom poslednjih godina dovelo je do toga da terorizam postane jedan od najistaknutijih problema današnjice. Tek sada, posle 11. septembra 2001, moramo da vodimo računa o opasnostima ovakve olako izricane blagosti prema albanskoj etničkoj zajednici. U izveštaju se govori o šovinističkoj politici koju su tokom istorije često zagovarali srpski ekstremni nacionalistički političari. Koji su to srpski političari poimenice? Kosmet je pre Miloševića bio deo SFRJ, komunističke i antinacionalističke državne tvorevine kojom je vladao Hrvat i komunistički internacionalist Josip Broz. Pre toga je Kosmet bio deo Kraljevine Jugoslavije, međunarodno priznate države, legalne članice Lige naroda i Male atante, ratne i poratne saveznice slobodnog sveta. A još pre toga je bio Prvi svetski rat, a pre toga je Kosmet vekovima bio deo Otomanskog, turskog carstva u kome Arbanasi nisu bili u gorem položaju od hrišćanskih srpskih podanika. Naprotiv. Dakle, postavlja se pitanje kada su delovali ti neimenovani srpski ekstremni političari, ko su bili, kako su se zvali i šta su radili? Isto tako, često se u izveštaju govori o tri cilja srpskog progona albanskog stanovništva, o tri motiva za ubijanje, i tako redom. Šta ako je bilo pet ili deset ciljeva, ili šet ili možda samo jedan motiv za ubijanje? Ovakvim maglovitim, improvizovanim analizama ulazimo u lavirint sporednih pravaca. Aritmetika i sociologija se razvodnjavaju u nekonkretne analize, a to daje da se zloupotrebi ovakav tekst. Mi to ne smemo dozvoliti. Izmene u jugoslovenskoj vojsci i policiji se izričito objašnjavaju kao pripreme za srpsku ofanzivu. A svi znamo da su motivi za krupne izmene u Miloševićevoj policiji i vojsci ipak bile složenije motivisane, pre svega u kontekstu poslušnosti čitavog represivnog aparata režimu, i to ne samo zbog Albanaca i samo zbog Kosmeta, već pre svega zbog sve opasnije unutrašnje opozicije u Beogradu. U tekstu se govori o tačno 3.453 ubistva počinjena od srpskih i jugoslovenskih oružanih snaga tokom NATO bombardovanja, i bez obzira na nedovršenost ovakvih ispitivanja i strahotu ovog broja (često s radi o potpuno nevinim žrtvama), ipak se ne može govoriti sasvim pouzdano i samouvereno o etničkom čišćenju i genocidu. To su jednostavno prejake i neodgovarajuće reči. Posebno kad se zna da je tokom 1999. u međunarodnim izvorima pominjana kao sigurna i brojka od 100.000 Albanaca. Mi ne smemo da učestvujemo u preuveličavanju već dovoljno strašnih događaja i zločina, da ne bismo dolivali ulje na raspaljenu vatru. Postoji jedno jako opasno mesto u tekstu izveštaja - to je mesto na kome se broju stradalih Albanaca dodaje broj nestalih i ubijenih Srba, i to najpre 95, a zatim oko 1.200. To je nedopustivo! Ne može se optuživati samo jedna strana čak i sopstvenim žrtvama. Autor je advokat, rukovodilac Odeljenja pravosuđa i ljudskih prava Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju NSP Lista isprobava demokratiju u praksi ==^================================================================ This email was sent to: archive@jab.org EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email to: [EMAIL PROTECTED] T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================
<<Monahinja.jpg>>
