http://www.nin.co.yu/2001-11/15/20643.html
Kad smo svi bili Tito
Voja Antonic: Kremansko neproroCanstvo - Istorija jedne obmane(4)
Svi autori koji su izmedu dva rata pisali o kremanskom
prorocanstvu, nedvosmisleno su tvrdili da posle Prvog svetskog rata,
sudeci po najavama Tarabica, ratova vise nece biti. Ipak, u knjizi
"Kremansko prorocanstvo - sta je bilo, sta nas ceka", cije se prvo
izdanje pojavilo 1982. godine, ni recju se ne pominje ova optimisticka
najava, nego se umesto nje u mit uvodi niz novih prorocanstava kojima se
najavljuje Drugi svetski rat. Svi podaci koji su navedeni u sledecem
citatu, prvi put su se pojavili tek u ovoj knjizi, punih 37 godina posle
sloma fasizma i zavrsetka Drugog svetskog
rata:
Svu nasu carevinu zaposjednuce tudinska, dusmanska vojska, a
cijela Jevropa bice pod vlascu krivog nekrsta. (...) Pojavice se ljudi
sa zvijezdom na celu. I vladace Uzicem i ovijem krajevima ravno 73 dana,
te ce poslije, pred dusmanskom silom, otici preko Drine, Uvca i Lima.
Kada se to budne zbilo pojavice se velika glad i zlo pa ce Srbi
ratovati, klati se i ubijati jedni druge...
Dusmani ce ovo gledati i smijati se srpskoj omrazi. Ondakar ce se
u narodu pojaviti jedan coek plavijeh ociju na bijelom konju. On ce,
malo pomalo, sjediniti zavadenu bracu. I na njegovome celu sijace
zvijezda. On nece biti po volji dusmanskoj vojski, te ce ga ona goniti
de god stigne, po sumama, rijekama i morima. No, taj ce coek skupiti
veliku vojsku i snjome na Biograd udariti. Protjerace dusmanina iz
zemlje, te ce nam carevina biti veca nego ikada sto je bila.
Sa ovim prorocanstvom, autori Dragoljub Golubovic i Dejan
Malenkovic uveli su novu kategoriju: udvoricko prorocanstvo. Ali, samo
godinu dana pre nego sto je njihova knjiga "Kremansko prorocanstvo - sta
je bilo, sta nas ceka" ugledala svetlost dana, Savez boraca NOR-a
objavio je knjigu "Zlatibor u ratu i revoluciji 1941-1945. godine", u
kojoj prilaze mnogo mastovitije i lepse osmisljeno prorocanstvo:
Tako jednog dana, dok je (Milos Tarabic) proti Zahariju pricao o
velikim nedacama koje ce zadesiti narod ovoga kraja, tokom drugog opsteg
rata, ovaj ga upita:
- Ima li tu spasa?
A, Milos mu odgovori:
- Valja im preseci jabuku napola "poprecice", pa ce ondakar
ugledati de im je spasenje.
Nije tesko u ovoj prici prepoznati aluziju na petokraku, koju
cine semenke popreko presecene jabuke. Bez obzira na neskrivene motive
tvoraca ove price, treba im priznati da su, bar u poredenju sa mnogim
drugim autorima, pokazali zavidnu kolicinu maste.
Autori knjige "Kremansko prorocanstvo - sta je bilo, sta nas
ceka" nasli su se u nevolji kad su se uslovi izmenili i kad je nasa
"ljubav prema drugu Titu" presla iz nesumnjive u spornu kategoriju. Zato
je u novom izdanju dopisano citavo poglavlje pod naslovom "Ko je coek na
bijelom konju", u kome se govori o tome da neki (neimenovani)
analiticari smatraju da ovde nije rec o Titu nego o nekom "coveku
buducnosti, a ne proslosti. Jer, prema njihovim recima, do stvarnog
bratstva i jedinstva nikada nije ni doslo". Prihvatimo li ovo, moracemo
nekako da se pomirimo i s tim da cemo, svidelo se to nama ili ne, u
buducnosti dobiti jos jednog plavookog dozivotnog predsednika sa zvezdom
na celu, koji ce "vladati Uzicem ravno 73 dana", potom ce nas osloboditi
od "krivog nekrsta" (koji ce pre toga valjda nekako ponovo zavladati) pa
ce "prekinuti ljubav sa nasom bracom Rusima" i na kraju ce "od gubitka
noge i umrijeti, a ne od starosti svoje". Bilo bi to matematicki
precizno ponavljanje istorije, kao muzicki refren na pokvarenoj
gramofonskoj ploci.
Inace, prorocanstvo o "coveku na belom konju" koji ce osloboditi
narod, postoji kod nas jos od 17. veka. Kad je austrijski vojskovoda
Pikolomini 1689. godine stigao do Skoplja, ljudi su verovali da je on
taj o kome prorocanstvo govori i koji ce ih osloboditi od turskog
ropstva. Svi su se digli na oruzje, jer je Pikolomini vesto iskoristio
to narodno verovanje.
Postoji jos jedno zanimljivo prorocanstvo iz knjige Golubovica i
Malenkovica, koje je dozivelo veliki publicitet, a s obzirom na to da se
odnosi na dogadaj iz bliske proslosti, dobro ce posluziti za procenu
autenticnosti kazivanja:
Kad Drina kod Bajine Basce bude premoscena na dva mjesta i kada
potekne uz Taru, a u istom danu se poklope Veliki petak i Durdevdan -
tih godina ce nastupiti nekakav velikacki belaj.
Ova navodna vizija kremanskih proroka dobila je znacajno mesto u
knjizi. "Velikacki belaj", doduse, pojavio se tek tokom devedesetih
godina, ali je trostruka koincidencija (dva mosta, reverzibilna
elektrana i poklapanje dva crkvena praznika), koja je dozivela svoje
ispunjenje 1983. godine, bila impresivan pogodak. Prica je u knjizi
dopunjena i opsirnim iznosenjem secanja autora na male kremanske
"diskusione tribine" koje su se pred Drugi svetski rat vodile pred
seoskom kafanom upravo na temu ovog prorocanstva, pa se navode cak
izjave i imena diskutanata.
Odusevljenje citaoca ipak ce splasnuti ako pokusa da pronade ovo
prorocanstvo u prvom izdanju knjige, koje je izaslo iz stampe pre nego
sto je prorocanstvo "ispunjeno". U tom izdanju bas nista od svega toga
se ne pominje! Da li je prorocanstvo i tada postojalo? Tesko, jer cak i
ako pogledamo drugo izdanje, iz 1984. godine, videcemo da se ovo
prorocanstvo ne pominje ni godinu dana posle svog ispunjenja. Tek u
trecem izdanju (1986) invencija autora dolazi do izrazaja i od tada se
prica o Drini koja tece uzbrdo neizmenjena provlaci kroz sva kasnija
izdanja.
Ne treba posebno podvlaciti da ovo prorocanstvo ne navodi ni dr
Kazimirovic, niti bilo ko drugi pre 1986. godine.
U "Velikoj Srbiji" iz 1916. godine, anonimni autor (kasnije
identifikovan kao Ilija Dukanovic), govoreci o "blagim i srecnim danima"
do kojih ce doci posle rata, pise da "prorok nije ni svoje Kremane
zaboravio, jer je govorio da ce tek tada u Kremnima biti podignuta
crkva".
Mada gradnja crkve jos nije bila zapoceta, dr Radovan Kazimirovic
je 1928. godine u "Vremenu" ponovio ovo Mitrovo prorocanstvo:
- E kume! Nit' je bilo nit' ce tu kadgod crkve biti. Crkva ce
biti podignuta na drugom mestu, posle opsteg rata, kad Srbija bude
carevina!
U vreme pisanja ovog teksta dr Kazimirovic je terminom Opsti rat
jos uvek oznacavao Prvi svetski rat, mada ce se na samom pocetku Drugog
svetskog rata predomisliti. Svejedno, dr Kazimirovic je 10 godina posle
zavrsetka Prvog svetskog rata morao da objasni zasto crkve jos nema:
Kremna su i danas bez crkve. Ko zna: mozda ce se podici tek onda,
kad Srbija odista bude carevina!...
Proslo je jos 11 godina. Drugi svetski rat je zapoceo, pa se dr
Kazimirovic predomislio. Tako Prvi svetski rat vise nije Opsti jer ga je
sada prekrstio u Evropski, a izraz Opsti rat iskoristio je da oznaci
bune i revolucije (jer organizovanih ratova, kako je tvrdio, vise nece
biti). Tako je u izdanjima knjige "Tajanstvene pojave u nasem narodu -
kremansko prorocanstvo" iz 1939. i 1941. godine prorocka vizija o
kremanskoj crkvi ispricana istim recima, ali je njena najavljena gradnja
uz pomoc terminoloskog trika prebacena u period posle "buna i
revolucija". Ova nimalo slucajna intervencija govori o tome kako je dr
Kazimirovic gradio argumente za podrsku autenticnosti kremanskog
prorocanstva:
Tada naidem na Mitra, koji ce mi reci: "E, kume! Nit' je bilo
nit' ce tu kadgod crkve biti. Crkve ce biti, al' ce biti podignuta na
drugom mestu, posle opsteg rata, kad Srbija bude carevina!"
Odista, crkve ni danas u Kremnima nema.
Ali crkve je bilo! Dr Kazimirovic verovatno nije znao da je njena
gradnja zapoceta 1938. godine i da su u martu 1941. vec bili zavrseni
svi radovi osim enterijera. Kako bi ovo Mitrovo prorocanstvo glasilo da
je dr Kazimirovic imao podatak da je zgrada crkve podignuta pre opsteg
(uslovno receno, Drugog svetskog) rata? Da li bi dozvolio da ono bude
jedino netacno medu desetinama tacnih?
Sada dolazi ono najzanimljivije. Kasniji autori (Golubovic i
Malenkovic), znajuci kada je crkva sagradena, jednim potezom pera
ispravili su sve greske - ne samo Dukanovicevu i obe Kazimiroviceve,
nego i Mitrovu. Po njima, Mitar je rekao:
Tek izmedu dva velikacka rata, kada mir medu ljudima budne trno
ko ziza dogorjele svijece, Kremanci ce otpoceti sa zidanjem crkve te jos
malo da budnu gotovi pa ce stati. Sprijecice ih rat.
Kada je Mitar najavio gradnju crkve? Odmah posle Opsteg rata po
prvom tumacenju (Prvog svetskog), ili tek kad Srbija "odista bude
carevina", ili posle Opsteg rata po drugom tumacenju (u smislu
neorganizovanih buna i revolucija), ili pred Drugi svetski rat, "kada
mir medu ljudima budne trno ko ziza dogorjele svijece"?
Ova cetiri svedocenja, mada se odnose na isti dogadaj, ne samo da
se sustinski razlikuju, nego su savrseno prilagodena onome sto su
analiticari znali (ili su mislili da znaju) o cinjenicama.
Po svoj prilici, dr Kazimirovicu se ucinilo da ce politicka
napetost, koja je pred Drugi svetski rat narasla u svetu, prerasti u
novu radnicku revoluciju, pa je pozurio da ispod takve prognoze potpise
Mitra Tarabica. Kao i obicno, nije imao srece; Drugi svetski rat je
protutnjao svetom, pa su Golubovic i Malenkovic jos jednom izmenili
kontekst tim recima i prilagodili ih dogadajima. Tako su ovi autori u
svojoj knjizi iz 1982. godine izraz Opsti rat u fusnoti razjasnili
recima "Tarabic tako naziva Drugi svetski rat". Ali cak i ova tvrdnja
bila je kratkog veka - vazila je samo u prva dva izdanja knjige, a onda
je u trecem izdanju (1986) isti izraz propracen fusnotom u kojoj stoji
da je Opsti rat u stvari treci svetski rat.
Izraz "Opsti rat"je, dakle, u svoje vreme uspesno iskoriscen za
oznacavanje Prvog i Drugog svetskog rata (svakog u svoje vreme), ali to
ne znaci da treba zanemariti i preostala dva neiskoriscena znacenja:
"Bune i revolucije" i "treci svetski rat". Koji od njih ce predstavljati
"dobitnu kombinaciju" za kremanske proroke i sansu da analiticari tvrde
da su to sto se dogodilo (ma sta to bilo) najavili decenijama unapred?
Nijedan. Devedesetih godina zahvatilo nas je nesto sto nisu bile
ni bune ni revolucije, ni treci svetski, a ponajmanje Opsti rat. Nesto
sto niko nije cak ni naslutio, a kamoli najavio ili "video": gradanski
rat i sukob sa najvecom vojnom alijansom na svetu. Bile su to avanture u
kojima je srpski narod izgubio ne samo na hiljade zivota i velike
teritorije, nego i propagandnu bitku, a to znaci - svoje dostojanstvo.
Da li je moguce da su Tarabici, koji su, po tvrdnji analiticara,
nepogresivo videli sve vaznije dogadaje iz bliske i daleke buducnosti,
jednostavno propustili da pomenu tako markantna previranja koja su nas
snasla na samom kraju milenijuma?
Naprotiv, dugo se tvrdilo da su Tarabici "videli" da u nasoj
zemlji zadugo nece biti ratnih sukoba. Prorocanstvo koje je sve do
pocetka gradanskog rata 1991. godine (kada je izaslo osmo izdanje knjige
autora Golubovica i Malenkovica) nalazilo svoje mesto u poglavlju "O
zivotu u nasoj carevini", zapocinje ovako:
Vrijeme mira i izobilja trajace dugo. Rodice se mlogo koljena
koja ce zivjeti i umrijeti u miru, a da za rat budu doznavali samo preko
mudrijeh knjiga, rijeci i raznijeh prikaza... Nasa carevina ce ojacati i
de se god budne culo ime nase, svi ce nas cijeniti i voljeti.
S obzirom na to da autori zastupaju tezu da su sva kremanska
prorocanstva nepogresiva, ovo je (zajedno sa celim poglavljem) bez
objasnjenja iscezlo iz svih kasnijih izdanja knjige jer se odjednom
pokazalo da se bas nista iz njega nije ostvarilo - vreme izobilja se
nenadano brzo zavrsilo, posle Drugog svetskog rata kod nas nije nijedno
koleno
(generacija) "zivelo i umrlo u miru", a postala je deplasirana i tvrdnja
da ce "nasa carevina ojacati" i da ce nas "svi ceniti i voleti".
Na ovo volsebno iscezavanje prorocanstva iz knjige niko tada nije
obratio paznju niti se zapitao da li jos vazi tvrdnja autora da postoje
spisi u kojima je prota Zaharije to zapisao. Ali, cim se gradanski rat u
Bosni razbuktao, mnogi su pozurili da pronadu prorocanstvo kojim su
kremanski proroci najavili ove sukobe. Entuzijazam citalaca ucinio je
svoje i oni su ipak uverili sebe da su ga nasli, ne samo u knjizi
autorskog tandema Golubovic-Malenkovic, nego i kod dr Radovana
Kazimirovica:
Nasa ce vojska, kume, dugo u Visegradu zastati. Visegrad ce dugo
biti ni u nasim ni u neprijateljskim rukama. Ali, kad jednom velike sile
nadjacaju, kad neprijatelju pukne po glavi, ondakar ce nasa vojska lako
preci i uzeti cijelu Bosnu i Hercegovinu... Tada ce se nasa Srbija mnogo
prosiriti.
Ovo prorocanstvo nastalo je doterivanjem jednog dela teksta
objavljenog u "Velikoj Srbiji" 1916. godine u kome je, kao sto smo vec
videli, opisano ono sto se vec dogodilo prilikom prvog upada austrijske
vojske preko Drine. Kasniji autori smestali su ga u razne kontekste i
periode, cak i u hipoteticni treci svetski rat. Jedna od poslednjih
"selidbi" ovog prorocanstva odigrala se tokom 90-ih godina, posle
pocetnih uspeha koje je srpska vojska imala u gradanskom ratu, jer je
nekako automatski Visegrad prihvacen kao eufemizam za celu Bosnu i
Hercegovinu. Kasniji preokret situacije na ratistu (a narocito veza
izmedu nadjacavanja velikih sila i napretka nase vojske) ipak nije
podrzao ovu tezu, pa je isto prorocanstvo pretrpelo jos jedan
"premestaj", iz sadasnjosti u neku hipoteticnu buducnost.
Tokom bombardovanja Srbije od strane vazdusnih snaga NATO, dosta
se govorilo i o dramaticnom prorocanstvu u kome se navodi kako ce "celo
nebo nad Pozegom goreti jednog dana kao zapaljeno i ozgo padace u
plamenu lade i ljudi". Ovo prorocanstvo dr Kazimirovic ne pominje ni u
jednom od svojih dela, ali se kod Golubovica i Malenkovica ono skoro bez
izmene provlaci od prvog do poslednjeg izdanja knjige. Ipak, i ovde
postoje znacajne razlike u nacinu kazivanja. U prvom i u drugom izdanju
citira se dobar deo knjige "Oj, Uzice, mali Carigrade" u kojoj Mladen
St. Duricic opisuje ratne dogadaje iz 1915. godine. Ovde je celo
prorocanstvo ispricano kroz reci junaka knjige Cedomira Zaharica (unuka
prote Zaharija), koji izmedu dve bitke u Prvom svetskom ratu iznosi
pricu Mihailu Zotovicu, uz tvrdnju da ona nije zapisana nego mu je prota
Zaharije usmeno preneo:
- Cuvao sam jednu tajnu celog veka, a sad... ne bih hteo da sa
mnom propadne (...) Vracao sam se, prica djed (Zaharije), s vidovnjakom
Tarabicem sa vasara u Pozezi. Na izmaku iz Pozeskog polja on se stade
osvrtati preko te prostrane ravnice i zagledati u nebo: "Ja mili Boze,
kuma-Proto, cudesni cuda sto ce se desiti! Vidis li koliko je ovo
Pozesko polje? Jednoga dana bice puno zapaljenih ljudi, koji ce buktati
kao luce i padati ozgo s neba!"
- E, kume Matija, sad i ja vidim da si zaista poludio! Sta to
buncas, more? Otkud zivi ljudi na nebu pa da ozgo padaju zapaljeni?
- Nema ih sad, kuma-Proto, ali ce ih uskoro biti na nebu vise
nego 'tica. Letece na ladama, s topovima...
- Budibogsnama, kuma-Mitre! Probudi se, more!
- Ne spavam, kume, ni nocu, nekmoli sad u putu... Vidi i dobro
upamti; ako ne docekas ti, kuma-Proto, docekace bar neko tvoj. Pogledaj:
celo nebo nad ovom nasom Pozegom gorece jednog dana kao zapaljeno i ozgo
padace u plamenu lade i ljudi i bice puno polje izgorelih ka' ugljen!
- A ko ce se to tuci u nebu nad Pozegom. I s kim?
- E, to je to, sto je najcudnovatije, kume: Nisu Srbi! Kao da je
Srba nestalo u Srbiji, pa neko drugi nad njom... Pobice se, kuma-Proto,
strasno Rusi sa Talijanima. Vidim puno to polje izgorelih lada spaljeni'
krila, i zivih ljudi u plamenu, jos vise izgorelih, pa se, kume,
smanjili ko deca!
Izgleda kao da su autori vec u trecem izdanju knjige zaboravili
sta su napisali u prva dva, pa su tvrdili da o tome "imamo sacuvan zapis
prote Zaharija", posle cega sledi isto prorocanstvo, ispricano istim
recima! Prota Zaharije, naravno, nije mogao da ima knjigu koja je
napisana posle njegove smrti, a ni Mladen St. Duricic nije mogao da zna
sta je prota zapisao, tim pre sto je tvrdio da to i nije zapisao.
Jedina novina u trecem izdanju jeste ta sto je dogadaj vremenski
prenet iz Prvog u neki buduci rat, pa je prica nasla mesto u poglavlju
pod naslovom "Svet razdvojen na dva dela i Treci svetski rat".
Zanimljivo je i to da se pocev od tog izdanja kao izvor vise ne pominje
Duriciceva knjiga; o tom izvoru ostao je da svedoci samo plemeniti
knjizevni jezik i stil kojim je dogadaj isprican, upadljivo razlicit od
konciznog reporterskog nacina pripovedanja, primetnog kod svih ostalih
prorocanstava (Dragoljub Golubovic bio je novinar).
Naravno da sada mozemo samo da nagadamo koji je razlog ove grube
prepravke cinjenica. Jedini verovatan zakljucak jeste da su se Golubovic
i Malenkovic predomislili zato sto je iskrsao problem u vezi sa
autorskim pravima pisca knjige "Oj, Uzice, mali Carigrade", zapravo
pravog autora ovog "prorocanstva".
U poslednje vreme postala je aktuelna jos jedna prorocka vizija
koja se pripisuje Tarabicima. To je zloslutno predskazanje o tome kako
ce Srba ostati koliko "za pod jednu sljivu". Zanimljivo, ali mada se ovo
prorocanstvo danas cesto navodi, ono se zapravo ne pojavljuje ni u
jednoj knjizi ili pisanom novinskom tekstu koji govore o kremanskom
prorocanstvu. Zapravo, ne pojavljuje se sve do skorih dana, ali ga ni
sada niko ne navodi u izvornom obliku nego se svi samo pozivaju na
njega, kao da se ono podrazumeva!
Otkud onda ovo prorocanstvo i ko ga je lansirao? Danas smo
izlozeni takvoj poplavi informacija da je tesko naciniti pregled koji bi
nam otkrio gde se ono prvi put pojavilo, ali pada u oci cinjenica da ga
stampa u Hrvatskoj veoma rado pominje; skoro da nema govora o kremanskom
prorocanstvu u nekom od medija, a da se ne pomene i ova zloslutna vizija
o uzasnom pomoru srpskog stanovnistva.
Bez obzira na to da li je ovo prorocanstvo uvezeno ili je
rezultat nase mazohisticke invencije, nema sumnje da su motivi za
njegovo "pustanje u promet" politicke prirode. Ovu navodnu prorocku
viziju ne pominju ni autori Golubovic i Malenkovic, ali su oni vesto
smislili kako da u jednom od kasnijih izdanja svoje knjige nepoznatom
autoru ovog "prorocanstva" zadaju protivudarac. Jednostavno su sljivu
preimenovali u barjak i tako jednim potezom pera od pesimisticke legende
napravili optimisticku, pri cemu su je ponovo pripisali Milosu i Mitru
Tarabicu:
Doci ce dan kada ce svi Srbi opet stati pod jedan barjak!
(Nastavice se)
Prorocanstva zadovoljavaju covekovu iskonsku potrebu da zaviri u
buducnost. I oduvek su izazivala interesovanje, pa i divljenje, ali uvek
ih prati i racionalna sumnja i osporavanje.
Voja Antonic je u knjizi koju upravo zavrsava "Kremansko
neprorocanstvo - istorija jedne obmane" odlucio da mit o sposobnostima
Tarabica iz Kremana - da pogode sve sto ce nam se desiti - uporedi sa
cinjenicama. Rezultat upornog istrazivackog rada pokazuje da novine i
novinari zaista mogu biti mocni, kao i da se narod i citaoci cesto i ne
pitaju za logiku, tacnost i istinitost.
NIN ce u izboru autora u nekoliko nastavaka objaviti vazne
i zanimljive detalje jos neobjavljene knjige.
NSP Lista isprobava demokratiju u praksi
==^================================================================
This email was sent to: [email protected]
EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq
Or send an email to: [EMAIL PROTECTED]
T O P I C A -- Register now to manage your mail!
http://www.topica.com/partner/tag02/register
==^================================================================
