| DSS
trazi odlazak Mihajlovica, Batica, Vlahovica i Novakovica, promenu
vrha policije i mesto predsednika UO
NIS |
Demokratska
stranka Srbije (DSS) za povratak u Vladu Srbije, pored ministra policije,
trazi i pravo da imenuje njegove pomocnike - nacelnike Resora javne i
drzavne bezbednosti, saznaje Nedeljni Telegraf.
Prosle nedelje,
predstavnici DSS su po prvi put konkretizovali kritike na racun rada Vlade
Srbije, zvanicno zahtevajuci smanjenje broja potpredsednickih mesta,
ukidanje Kolegijuma vlade, Biroa za komunikacije i jos nekih vladinih
agencija.
Nezvanicno, medjutim, tokom kontakata sa predstavnicima
srpske vlade, predstavnici DSS zahtevali su smene ministra policije Dusana
Mihajlovica, nacelnika Resora javne bezbednosti Sretena Lukica, nacelnika
Resora drzavne bezbednosti Gorana Petrovica, kao i promene ministara
Vladana Batica (pravosudje i lokalna samouprava), Gorana Novakovica
(energetika) i Aleksandra Vlahovica (privatizacija). Na spisku izricitih
zahteva DSS nalazi se i mesto predsednika Upravnog odbora Naftne
industrije Srbije.
Kostunicini predstavnici u pregovorima, prema recima
naseg sagovornika, za sada su "ostavili na miru" ministre Gordanu
Matkovic, Dragana Domazeta i Bozidara Djelica, ocenivsi njihov rad kao
uspesan.
U projekciji buduce vlade DSS vidi i Obrena Joksimovica,
ponovo u ulozi ministra zdravlja.
D. Novakovic
;)
GERI DEMPSI, analiticar Kejto instituta, smatra da
ce SAD uciniti sve da sprece da se na Balkanu stvori odskocna daska za
teroristicke aktivnosti u svetu, i kaze:
U Americi
se sada mnogo govori
o prstima Bin Ladena na Kosovu
Geri
Dempsi, spoljnopoliticki analiticar americkog Kejto instituta, uveren je
da postoje analogije izmedju terorizma koji se dogodio u SAD i onog na
Balkanu:
- Postoje dve stvari koje se poklapaju. Prva je u vezi sa Bin
Ladenovom prosloscu tokom koje je bio prilicno aktivno ukljucen u
balkanska zbivanja. Njegova organizacija prvo je u Bosnu slala
mudzahedine, zatim je delovala u Albaniji, koju je Bin Laden i posetio, a
mozda je cak boravio i na Kosovu, gde se takodje mogu videti tragovi
njegovih prstiju. O tome se ovih dana mnogo govori u Sjedinjenim Drzavama.
Drugo poklapanje je na mnogo siroj osnovi i otvara pitanje dvostrukih
standarda koje SAD primenjuju kada se neke druge drzave u svetu
obracunavaju sa teroristima. Vama su sigurno najblizi primeri Makedonije i
Kosova. Mislim da ce Vasington sada mnogo opreznije odmeravati pristup
takvim problemima. To se odnosi i na izraelsku borbu protiv Hamasa, kao i
na odnos Moskve prema radikalnim islamistima u Ceceniji.
Americke snage razmestene su na Kosovu i njihove baze se,
takodje, nalaze na spisku potencijalnih teroristickih
meta?
- Mislim da nije nimalo slucajno sto su americke
snage razmestene u najistocnijem delu Kosova. To je svojevrsna mera
predostroznosti, jer je ocenjeno da najveci broj teroristickih celija
deluje u Albaniji i delu Kosova koji se na nju naslanja. Siguran sam da su
americke snage u Bondstilu na najvisem stepenu opreza i borbene gotovosti.
Slicno je i u drugim bazama sirom sveta, jer se u njima trenutno nalazi
212.000 americkih vojnika.
Ocigledno je da albanski
ekstremisti imaju dobre kontakte i sa islamskim svetom i sa SAD. Ocekujete
li da ce oni u jednom trenutku morati da naprave izbor izmedju ta dva
sveta?
- Smatram da je njihov program mnogo vise
nacionalisticki nego sto je panislamski. Stoga ce oni zaplivati uz struju
koja im moze pomoci da ostvare panalbanske, a ne panislamske
ciljeve.
Hoce li ovo uticati da
Srbija i Makedonija ubuduce slobodnije mogu da se obracunaju sa
teroristima?
- Smatram da ce Vasington mnogo manje biti
kritican prema makedonskim, pa i srpskim vlastima u tom pogledu. Ipak,
sada je Vasingtonu vaznije da spreci da se na Kosovu, u Makedoniji i Bosni
stvori odskocna daska za teroristicke aktivnosti u Evropi i u svetu.
D. Vojnovic
KIRGIZ
ASAMBEKOV, sovjetski veteran iz Avganistana:
Iz podzemnih rupa mudzahedini izlaze kao bube i ponovo
nestaju bez traga
Od nas osmorice, koji smo
se zajedno borili u Avganistanu, vratili smo se samo ja i jos jedan
koji je ostao bez ociju - govori Kirgiz Asambekov, sovjetski veteran
iz Avganistana, i nastavlja:
- U avganistanskim planinama i
udolinama iz podzemnih rupa izlaze mudzahedini kao bube i ponovo
nestaju bez traga. Mnostvo je napustenih sela iz kojih vode
beskonacni, duboko pod zemljom iskopani tuneli stari stotine godina.
Jednom je obavestajna sluzba saznala da je do nekog sela dosao
karavan kamila s oruzjem. To selo smo bombardovali. Ali, kad je tamo
dosla avganistanska armija odjednom je iz ruina nagrnula gomila
mudzahedina i prinudila vojnike na bezanje. Dosao je red na nas i mi
smo to selo posle dugog boja osvojili. Kad smo hteli da zarobimo
neprijatelje, ustanovili smo da su ruine prazne. Nestali su
podzemnim hodnicima dubokim oko 50 metara, koji spajaju bunare
izmedju sela. Hodnici, dugacki desetine kilometara, toliko su visoki
da kroz njih mogu da prolaze i kamile.
- Povremeno smo ostajali
u pustinji bez vode, a kad bismo nasli bunar plasili smo se da je
pijemo jer nismo znali da li je otrovana. Nikad nismo znali otkuda
mogu da nas napadnu. Smrt je dolazila neocekivano. Ali, gore od
smrti bilo je da se padne u ropstvo. Povremeno su se razmenjivali
zarobljenici. Medjutim, odmah su slati kuci da se ne bi videlo sta
su im radili. Tek kad sam se vratio saznao sam da su dusmani drali
zive ljude, nabijali ih na koceve, sve im odsecali - prste, ruke,
noge, usi, nos, polne organe... Ko to nije doziveo, ne moze da
shvati. A ko je doziveo, ne zeli da se
seca. |
Ruski veterani tvrde da su SAD pred "nemogucom
misijom":
Amerikance ceka pakao u
Avganistanu
Americke
kopnene snage u Avganistanu ocekuje pakao, ocena je vojnih analiticara i
veterana koji su ratovali u zemlji talibana. Amerikanci ce se tamo suociti
s fanaticnim borcima naviknutim na gerilsko ratovanje u neprohodnim
visokim planinama gde ce i americka sofisticirana ratna tehnologija imati
manji ucinak.
Da Amerikance ocekuje rat s neizvesnim zavrsetkom
porucuju i ruski veterani iz avganistanskog rata, kao i pripadnici SAS i
pakistanske vojske koji su obucavali mudzahedine. Oni pokusaj da se pobede
Avganistanci nazivaju "nemogucom misijom".
- Mozete ih okupirati i
bombardovati, ali ih ne mozete pobediti - kaze general Ruslan Auzev, koji
je bio jedan od planera ruske invazije na Avganistan. Sovjeti su tada
izgubili 15.000 vojnika, prema nezvanicnim procenama i mnogo vise, a
50.000 ih je ranjeno.
- Cak i da su Amerikanci sigurni da je Bin Laden
u Avganistanu, nece moci da ga nadju. Moraju da pretraze svaki kamen, a u
avganistanskim planinama mozete se izgubiti kao u dzungli - kaze Auzev.
Avganistan je zemlja s unistenim putevima i komunikacijama,
ispresecana planinskim lancima. Za razliku od bombardovanja Iraka i SRJ, u
Avganistanu nema ciljeva kao sto su komunikacijski centri ili vojne
fabrike, cijim bi se unistenjem oslabila borbena moc talibana i Osame bin
Ladena. Talibani se radjaju s puskom i spavaju s oruzjem. Poznaju svaki
kamen u brdima, u kojima imaju hiljade sklonista. Ruski veterani kazu da
nema nacina da se dobro pripremi kopnena intervencija.
- Karte i
kompjuteri ne mogu vas pripremiti za Avganistan - smatra Lav Korlokov,
koji je uvezbavao posebne ruske jedinice, pandan britanskom SAS ili
americkim Delta fors.
- Savremeno oruzje i laserski navodjeni
projektili neupotrebljivi su u tim planinama - kaze Korlokov. Americki
vojnici suocice se s neprijateljem koji se ne boji da umre. U ratu protiv
Rusa izginulo je milion Avganistanaca, ali su na kraju dobili rat.
Talibani ce i protiv Amerikanaca primeniti gerilsku taktiku. Iznenada
ce napadati iz zaseda i vracati se u skrovista. Lav Korlakov tvrdi da su
Avganistanci najtvrdji i najefikasniji neprijatelj protiv kojeg se ikad
borio. Gledao je ranjene mudzahedine koji su poslednjim trzajima pred smrt
pucali iz automata i bacali bombe.
Iako svi procenjuju da bi kopnena
operacija bila neizvesna, ona je nuzna jer raketnim napadima nece moci da
se likvidira Osama bin Laden. Amerikanci su i 1998, kao odmazdu zbog
rusenja ambasada u Keniji i Somaliji, raketirali Bin Ladenove baze, ali
bez velikog uspeha. On se vec preselio na tajna mesta, pa ce sa svojim
borcima biti najtezi americki protivnik.
Procenjuje se da u
Avganistanu danas ima deset do dvanaest hiljada dobrovoljaca iz islamskih
i arapskih zemalja koje kontrolise Bin Laden. Prema izvestajima iz
Avganistana, oni vise ne mogu da se vide na ulicama gradova i vec su se
razmileli zemljom pripremajuci se za rat. Posebno je tesko osvojivo
planinsko podrucje u okolini Kandahara s hiljadama pecina. Bin Ladenovi
borci naoruzani su rucnim raketnim i protivvazdusnim projektilima i
oruzjem postavljenim na pokretljiva terenska vozila i lako u manjim
grupama menjaju mesto boravka.
Ipak, Amerikanci su u boljem polozaju
od Rusa. Americki vojnici motivisaniji su od Rusa i imaju podrsku sveta.
Vojna masinerija SAD i NATO mocnija je od nekadasnjeg SSSR-a, a dobili su
i dragocene obavestajne podatke od Rusije i Pakistana. Posle vazdusnih i
raketnih udara americki komandosi ce verovatno brzim iznenadnim akcijama,
po sistemu "udari i nestani", napadati Bin Ladena.
D. Subarevic
TOM KERU, instruktor
SAS:
Talibani su nenadmasni na planinama visokim i
preko 4.000 m
Talibani se bore na isti nacin vec
stotinama godina. Nemaju mnogo oruzja, ali njihova najbolja odbrana
jeste nepristupacan i nemilosrdan teren - kaze instruktor SAS Tom
Keru, koji je obucavao avganistanske mudzahedine 80-ih godina. On
tvrdi da su nenadmasni na planinama visokim i preko 4.000 metara. Ma
koliko dobro da su bili uvezbani vojnici iz drugih zemalja, ne mogu
im parirati.
- U svakom selu, rupi, pecini imaju zakopanu
hranu i potrepstine. To im omogucuje da nose malo opreme i krecu se
brze od napadaca. Redak vazduh na kojem stranci tesko disu njima
uopste ne smeta. Ne spavaju u satorima nego u pecinama ili na
otvorenom - kaze Keru.
Americkim vojnicima bice tesko da
uspostave puteve snabdevanja u miniranim planinama, a helikopteri su
laka meta "stingerima" i protivavionskom oruzju.
Vec sredinom
oktobra u planinama padne i do tri metra snega, cesto je kisovito i
maglovito, pa i vreme otezava kretanje, sto su sve Avganistancima
uobicajeni zivotni uslovi, smatra Tom Keru, i dodaje da u kopnenoj
akciji saveznici sa Zapada imaju male sanse za
pobedu. |
Bura na novosadskom politickom
nebu
SVADjA GRADONACELNIKA
I
PREMIJERA
Gradonacelnik
Novog Sada Borislav Novakovic umesto da radi svoj posao, radi na
sopstvenom politickom marketingu. Zbog njegove potrebe za eksponiranjem
propalo nam je bratimljenje sa Geteborgom i niz drugih stvari - reci su
Branislava Pomoriskog iz LSV, predsednika gradske vlade, koje su
nezvanicno oznacile objavu rata izmedju dvojice najjacih ljudi u
gradu.
Prema najnovijem sondiranju javnog mnjenja Agencije SCAN
Novakovic i Pomoriski su najpopularniji politicari u Novom Sadu, cak, sto
je veoma cudno, popularnost Pomoriskog prevazilazi omiljenost lidera
njegove partije Nenada Canka u prestonici Vojvodine.
Obavesteni izvori
tvrde da iza ovog otvorenog napada na najistaknutijeg demokratu u gradu
lezi zapravo osokoljenost Branislava Pomoriskog da bi, ako je verovati
anketama, mogao da preuzme kormilo Lige socijaldemokrata od dosad
neprikosnovenog Canka.
Nenad Canak je ove kalkulacije nazvao
neosnovanim, rekavsi da i Novakovic i Pomoriski bez greske vode grad ("Kao
Boro i Ramiz"), a da bi, ukoliko bi Pomoriski zeleo da bude prvi covek
Lige, bez problema mu ustupio svoje mesto. Uostalom, dobri odnosi najjacih
strateskih partnera u gradu (LSV i DS) manifestovani su i na
nedeljnoj izbornoj konferenciji DS u Srpskom narodnom pozoristu, kojoj je
pored, kad je Novi Sad u pitanju, neizbeznog Cedomira Jovanovica, bio
nazocan i Nenad Canak. Na toj konferenciji po treci put je za predsednika
DS u Novom Sadu izabran, naravno, Borislav Novakovic, a Canak mu je uputio
cestitke nekoliko sati pre zvanicnog glasanja. G. J.
Nedeljni
Telegraf cita 1.020.000 ljudi
Nedeljni Telegraf
je sve citaniji! Prema najnovijem istrazivanju agencije Stratedzik
marketing, u julu ove godine nas list bio je ubedljivo najcitaniji
nedeljnik u Srbiji. Utvrdjeno je da nas je samo u Srbiji u tom
mesecu citalo 1.020.000 ljudi!
U januaru ove godine, prema
istrazivanju iste agencije, u Srbiji nas je citalo 800.000 ljudi.
Citanost Nedeljnog Telegrafa, dakle,
raste. |
Nazad na
naslovnu |
