Likvidacija Astra banke:
Sumrak dinastije Karić
Bogoljub Karić i njegova ekipa nikako nisu uspeli da se snađu u vremenu
posle 5. oktobra, kao što se ni najbolji dribleri po našim dvorištima
često ne snalaze u velikim klubovima i na velikim utakmicama
Koliko je kapitala od trenutka uvođenja "administracije" u Astra banku
(16. oktobra) do njene likvidacije (16. novembra) Mlađan Dinkić,
guverner NBJ-a, doista uspeo da "repatrira" sa inostranih računa od
braće Karić, vlasnika ove banke - nije potpuno jasno, ali se čini da je
reč o sumi između 25 i 30 miliona nemačkih maraka. Prema saopštenju
Astra banke, Karići su vratili u zemlju oko 30 miliona nemačkih maraka,
od čega, navodno, dva miliona maraka u kešu. Na drugoj strani, prema
Dinkićevim izjavama i drugim informacijama, može se identifikovati
"povratak" oko 25 miliona nemačkih maraka. U momentu kad su kontrolori
"zakatančili" Astra banku, u njenom trezoru je nađeno još 9,7 miliona
dinara, 460.000 maraka i 15.000 dolara efektive - dakle, oko 0,8 miliona
nemačkih maraka. U obaveznom depozitu Astra banke po osnovu nove devizne
štednje kod NBJ-a ostalo je oko 10,5 miliona nemačkih maraka. Od
nerealizovanih akceptnih naloga dužnika u Astra banci najveći deo
predstavljaju nalozi Mobtela, gde Karići navodno imaju polovinu
vlasništva, u iznosu od 88 miliona dinara.
U svakom slučaju, naravno, sve je to daleko od pokrića razrezanog poreza
na ekstraprofit Astra banke od ukupno 68,7 miliona nemačkih maraka i
obaveza Astra banke prema kriterijumima Narodne banke Jugoslavije za
nastavak bankarskog poslovanja - a koje se mogu ovlaš proceniti na oko
100 miliona nemačkih maraka (peglanje "negativnog kapitala" od oko 35
miliona dolara, obezbeđenje cenzusa za poslovanje od pet miliona dolara
i doplata u fond obavezne rezerve od oko pet miliona dolara).
CRNI PETAK: Ako se, dakle, uporede obaveze Karićeve banke prema onome
što im je razrezano po zakonu o ekstraprofitu i po odlukama NBJ - od
blizu 170 miliona nemačkih maraka, sa tih 30 miliona nemačkih maraka,
koje su Karići uglavnom obezbedili sa svojih računa u AKA banci u Moskvi
- uočljiva je znatna razlika, zbog koje se sada nameće nekoliko pitanja.
Prvo je pitanje da li je Dinkić u igri sa Karićima mogao postići više,
pre nego što se odlučio da likvidira njihovu banku? Stiče se utisak da
su Karići upravo računali na tu kartu - da će im "budžetski motivi", da
se od njih izvabi što više od nedostižno visoke obaveze, omogućiti da
dobiju u vremenu i porade još energičnije kod vrhova ovdašnje vlasti da
se nađe "ekonomsko rešenje" (kako su u saopštenjima Astra banke sami
nazvali ovu opciju). U tom smislu oni su možda bili "zatečeni" rešenjem
o likvidaciji Astra banke, koje im je uručeno u "crni petak", spomenutog
16. novembra, nešto posle 15 časova, kada su oni, navodno, već negde
posle 13 časova istog dana "tražili mogućnost" da uplate i preostalih
168 miliona dinara, od ukupno 17,4 miliona nemačkih maraka poreske
obaveze u prvoj rundi (5,2 miliona maraka već su ranije dali Fondu za
razvoj Srbije, pa im je za toliko umanjena prva rata poreza na
ekstraprofit od 22,6 miliona maraka). No, cela ova gužva oko "presečene
uplate" prve rate Astrinog poreza na ekstraprofit ("po dogovoru", 24
časa posle isteka roka obaveze) može se smestiti i u drugačiji kontekst.
Ni izgubljeni ulog od oko 30 miliona nemačkih maraka u ovom "farblu"
Karićeve grupe sa Dinkićevom ekipom, naime, nikako se ne može
okarakterisati kao sasvim jeftin, pogotovu što je još pre mesec dana
bilo jasno da se on baca u suviše dubok bunar. No, pošto su se Karići
prema državi zvanično "ogrešili" za mnogo više, ni cena njihovog pukog
opstanka u Beogradu, pogotovu posle "sklanjanja porodice" u
inostranstvo, polovinom oktobra, nije mogla biti sasvim mala ili
nikakva. Tek sa ovom relativno pristojnom "bačenom sumom", po logici
hipoteze koju ovde razvijamo, oni stiču izvesno pravo da se razglase kao
žrtve jednog "agresivnog guvernera" i, što je još važnije, da sa
koliko-toliko zasnovanim žalbama i tužbama (sudovima, parlamentima i
javnosti) steknu izgovor za obustavljanje daljeg "unosa" novca iz
inostranstva.
ZAŠTO BAŠ SAD: Ukoliko je Kariće moguće razumeti i na ovaj način -
pokušajmo da dokučimo i Dinkićeve razloge što se odlučio da stavi tačku
na manevre Astra banka stotinak minuta pre nego što su Karići, moguće,
mogli izmiriti najhitnije obaveze prema Republičkoj upravi javnih
prihoda - te tako "uhvatiti vazduh" do 15. januara iduće godine, kada bi
im dospevala druga rata poreza na ekstraprofit. Zašto je, dakle,
guverner Dinkić, formalno-pravno bez ikakve veze sa Astrinim
zakašnjenjem u plaćanju poreske obaveze, u protekli petak poslao ljude
iz Agencije za sanaciju i restrukturaciju banaka, sa Zoranom Dedijerom
na čelu, da stave pod kontrolu kasu ove banke i otpuste njenih oko 400
stalno i oko 500 honorarno zaposlenih činovnika?
Prvi mogući odgovor, da je to morao da učini baš tog dana, po sili
zakona, nije dovoljno uverljiv, tim pre što je guverner izjavio da je
Astra banka bila zrela za likvidaciju još u oktobru jer nije ispunjavala
sedam od deset kriterijuma NBJ-a, a da joj je naknadni rad pod
"prinudnom upravom" dozvoljen da bi se proverilo je li u stanju da
naplati "rizične plasmane" koje su ranije pokupili sami njeni vlasnici -
Karići.
Drugi odgovor bi se mogao pronaći u Dinkićevom utisku da njegova
"administracija" nad Astra bankom nije perfektna i da je po domaći
državni interes opasno dalje održavati fasadu ove banke u lancu njenih
"bratskih" banaka ili filijala u inostranstvu - što i te jedinice
održava u prividu normalne pozicije. Dinkić je u tom smeru izjavio da su
Karići njegove administratore "pravili ludim", isplaćivali iza njihovih
leđa i naloge veće od 10.000 dolara, lagali da na računima u
inostranstvu imaju 18 miliona dolara (u Nikoziji 9,7 miliona, a u Moskvi
7,9 miliona) da bi se samo nekoliko dana kasnije utvrdilo da imaju samo
3,4 miliona (u Nikoziji 1,3 miliona, a u Moskvi 2,1 miliona), te da su
na NBJ stalno vršili neposredni pritisak ili su to činili indirektno,
preko slatkorečivih saopštenja na programu BK televizije. (Pad visine
Astrinog pologa u AKA banku u Moskvi za 5,8 miliona dolara zgodno se
uklapa u glasinu da je Marko Milošević, sin Slobodana Miloševića, bivšeg
predsednika SRJ, prilikom odlaska u emigraciju tamo pokupio upravo oko
pet miliona maraka).
U gornju grupu razloga za energičnu akciju u Astra banci mogla bi se
ubrojiti i vest da je ona već pokazala sklonost da prodaje svoje udele u
svojim spoljnim firmama ispod cene - što je, prema Dinkićevim rečima,
pokazala i "volšebnom" prodajom svoga udela (opet) u AKA banci u Moskvi,
gde je tom transakcijom navodno izgubila 3,2 miliona dolara. Ova
operacija možda je Dinkićeve ljude navela na zaključak da ulaskom u samu
Astra banku ne dobijaju ni periskop za osmatranje situacije u drugim
Karićevim kompanijama, pošto su zavese prema njima već spuštene. Svi ovi
razlozi i spomenute okolnosti idu u pravcu zaključka da je trebalo
zaustaviti dalje "šibicarenje" navodno žive banke, a u stvari banke koja
nema izgleda da izađe na zelenu granu.
GDE SU PARE: U treću grupu razloga za brzu akciju mogla bi se ubrojiti
Dinkićeva tvrdnja da je u periodu od 16. oktobra i 16. novembra Astra
banka bila 28 dana u blokadi, a samo dva dana u mizernom plusu (od
17.000 dinara i manje), što jednostavno znači da nije više imao razloga
da očekuje da će ova banka povratiti likvidnost. Jednostavnije rečeno,
to znači da je Dinkićeva ekipa procenila da Karići posle 16. novembra u
državu više neće uneti ni filera, a da će ga naredna dva meseca, sa
pozicije navodno "urednih" a nepravedno natovarenih poreskih obveznika
stalno optuživati da ometa Astra banku u poslovanju, jer plaši lojalne i
odane poslovne partnere koji hoće da pomognu kad je najteže (ako dobro
interpretiramo nekoliko Karićevih saopštenja koje je prenela BK
televizija), a što sve zajedno čini neizvesnim uplatu druge rate, itd.
Najmanje se zna o moguće četvrtoj grupi razloga koji su Dinkića naveli
na munjevitu zabranu rada Astra banke - a koji spadaju u domen
političkih pritisaka "trećih faktora" na NBJ i RUJP da "ublaže" čitavu
operaciju prema Karićima.
Guverner, istina, nikad javno nije rekao da je bilo koji politički
centar najavio neku akciju "spasavanja" Karića i njihove banke, ali je,
možda, po učestalim žaokama upućenim njegovoj nevladinoj G-17 plus
ekspertskoj organizaciji, koja ne krije i neke političke ambicije
(preciznije rečeno, u kojoj neki ljudi ne kriju da se zalažu da se ona
pripremi i za učešće u nekim budućim političkim izborima), mogao steći
utisak da i na tom planu Karići ne sede skrštenih ruku - pa se odlučio
da po modelu "svršenog čina" natera te eventualne njihove zaštitnike da
izađu na čistinu i jasno se izjasne u ovoj stvari. Kada su Karići
lansirali zahtev da o celom slučaju Astra banke raspravljaju i srpski i
jugoslovenski parlament, međutim, vodeće stranke nisu za taj zahtev
pokazale suviše interesa. Goran Vesić, funkcioner DS-a, jednostavno je
uputio Kariće na sudove, a ne na parlament - što na izvestan način
obeshrabruje njihove napore da republičkom premijeru Zoranu Đinđiću
(Vesićevom stranačkom šefu) upute što više znakova simpatije i
istovremeno ga, preko njima naklonjenih novina, podsete na neke ranije
Dinkićeve "bezobrazluke" prema njemu ("Laki je malo nervozan").
"SRPSKI BIZNISMENI": Ako je politika u pitanju, Dinkić je izabrao zgodan
trenutak da počne finalnu fazu obračuna sa Karićima, pošto je zabrana
rada Astra banke pala upravo u danu kada su iz Pariza počele da dopiru
vesti da je tamošnji Klub država poverilaca rešio da Beogradu dâ novu
trogodišnju šansu i da čitav jugoslovenski bankarski sistem rastereti
dve trećine obaveza - što praktično aktivira neki od planova za njegovu
sanaciju. U takvom trenutku, Dinkić je, špekulišu neki, rešio da izbaci
iz igre banku koja bi odjednom dobila opciju "udomljavanja" u okrilje
neke inostrane banke iz velike galerije banaka koje se bankarskim
poslovima u svetu bave na sličan način kao naši Karići. Na toj liniji je
i glavna poruka lista "ID" (broj 25) da se "srpskim biznismenima ne piše
dobro dok se ne okončaju prvi tenderi i stranim firmama ne omogući
kupovina onog što trenutno jedino funkcioniše, zapošljava ljude i donosi
profit". Ova ocena, koja kao da je istrgnuta iz usta frontmena BK grupe
Bogoljuba Karića, istovremeno skreće pažnju i na pitanja o sudbini
Mobtela, iz čije bi se imovine mogle naplatiti obaveze Astra banke prema
ekstraprofitu, koje se u suštini i ne gase likvidacjom banke - s obzirom
na zakonske odredbe o odgovornosti "povezanih lica", dakako najpre
vlasnika banke. No, zasad ništa ne znamo o tome, hoće li se i portfelj
Karićevih akcija u Mobtelu staviti na doboš, to jest na tender, da bi se
namirile njihove obaveze prema državi - i da li je već neki stranac
"viđen" za taj posao.
Iako je spomenuta zvučna ocena revije "ID", sa naglašenim nacionalnim
patosom, izašla "ispod pera" jednog novinara, ona je verovatno oslonjena
na autentične priče koje se mogu čuti u Karićevom "kružoku biznismena"
koji su imali velike, pre svega posredničke planove u predstojećoj
srpskoj privatizaciji, poučeni lepim iskustvima iz vremena Miloševićevih
"reformskih pokušaja".
Okreni-obrni, Dinkićeva akcija u Astra banci, kojoj je početkom ove
sedmice sekundirao i guverner centralne banke na Kipru, koji je zatvorio
Astrinu tamošnju filijalu, ne samo da je ugasila zvezdu našeg starog
privatnog biznisa u miloševićevskom socijalističkom okruženju, nego je
označila i sumrak svih onih legendarnih "umiljatih mačora" diktatorskog
dvora i njegovog dirigovanog tržišta. U "neprijateljskom okruženju"
začetaka surove pravne države - gde je rok rok, monetarna vlast vlast, a
likvidacioni upravnik službenik s imperativnim državnim mandatom, gde ne
važi pravilo "može da bidne, al ne mora da znači", i gde "para ne vrti,
gde burgija neće" - neke od legendi našeg biznisa moraće učiti zanat
poslovnog preživljavanja od početka. Utisak je da i Bogoljub Karić i
njegova ekipa nikako nisu uspeli da se snađu u vremenu posle 5. oktobra,
kao što se ni najbolji dribleri po našim dvorištima često ne snalaze u
velikim klubovima i na velikim utakmicama. I to je možda znak da se
Srbija ipak promenila.
Dimitrije Boarov
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=302175
NSP Lista isprobava demokratiju u praksi
==^================================================================
This email was sent to: [email protected]
EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq
Or send an email to: [EMAIL PROTECTED]
T O P I C A -- Register now to manage your mail!
http://www.topica.com/partner/tag02/register
==^================================================================
