DESET GODINA CESKE KUPONSKE PRIVATIZACIJE
Kapitalizam za pocetnike
Prva lekcija mnogima razbila iluzije, ali je nekima donela i pristojan imetak
Specijalno za "Politiku")
Prag, oktobra
Kazu: da je bila uspesna, verovatno bi njena desetogodisnjica bila bucnije
proslavljena. Ovako, samo je skromno "obelezena" u medijima, sa ocenama "jedva
prolazno", mada sve njene posledice u ekonomiji jos uvek nisu prosle. Pre 10 godina,
1. oktobra 1991, pocela je "jedna od najoriginalnijih i najrizicnijih lutrija" u
obnovi privatnog vlasnistva medu bivsim komunistickim zemljama. Drzava, tada jos CSSR,
ponudila je svakom gradaninu da za hiljadu kruna, koliko je kostala kuponska knjizica,
uzme ucesca u privatizaciji imovine vredne 300 milijardi kruna (preko 17 milijardi
DM).
Otac kuponske privatizacije Vaclav Klaus, tada potpredsednik federalne vlade i
ministar finansija, poceo je cehoslovacku tranziciju pod motom: "Jedini nacin da se
preduzeca ne rasprodaju jevtino jeste - dati ih besplatno". Iz perspektive proteklih
deset godina, vecina poznatih svetskih ekonomista se slaze da je kuponska
privatizacija, ceski recept za prelazak ka privatnom vlasnistvu, bila pogresna. Upravo
su joj nedostajala dva osnovna elementa koji karakterisu sustinu privatnog vlasnistva:
novac i prateca legislativa.
Osnovni impuls da se ubrzano pokrene tranzicija bio je strah Klausovog tima da
bi se na putu prodaje preduzeca strateskim partnerima isprecilo ogromno
administriranje i birokratija, te nasledene Scile i Haribde socijalisticke drzave.
Oglasi, konkursi, savetnici, beskonacne diskusije o uslovima prodaje, dogovori sa
stvarnim vlasnicima, sve bi to udaljilo pocetak privatizacije za vise meseci, a mozda
i godina, sto bi moglo biti oklevanje sa neprijatnim posledicama. Za "rasprodaju"
imovine stranim ulagacima tada nije postojala "politicka volja". A upravo je ovim
smerom, ucescem stranog kapitala, kasnije, u Madarskoj i Sloveniji krenula
privatizacija, koju renomirani ekonomisti daju kao primer uspesnosti. Medutim, u to
vreme ekonomija u CSSR je "galopirala" i kilometrima iza sebe ostavljala legislativu,
cije stvaranje je zahtevalo sporu parlamentarnu proceduru, pa bi cekanje pravnih
osnova "gusilo" okrenutost ka trzisnoj privredi.
S druge strane, nedefinisana "pravila igre" omogucavala su mnogobrojne
zloupotrebe. Kuponski kapital je iz knjizica gradana, koji nisu znali sta ce sa njima,
odlazio u mnogobrojne investicione fondove, koji su ga davali bankama, banke ulagale
opet u fondove, i sve tako dok jedan deo kapitala nije nestao, kao da je u zemlju
propao. Cesi su to nazvali "tunelisanje" i tako obogatili medunarodni finansijski
recnik jos jednim tranzicijskim terminom. Kazu, to je bila varijacija popularnog
svejkovskog usmenog aforizma iz vremena socijalizma: "Ko ne krade drzavu, krade svoju
porodicu".
Dusan Trsiska, nekadasnji pomocnik ministra finansija i jedan od "akusera"
kuponske privatizacije, istice da su od pocetka znali kako ce privatizaciju pratiti
krade, i da su na to upozoravali. "Medutim, shvatali smo to kao pratecu, neophodnu
zrtvu takvog ogromnog drustvenog manevra - da se presece pupcana vrpca vezanosti za
drzavno vlasnistvo. Najveci doprinos je bio na politickom nivou, a da li je to
ekonomski ispalo bolje ili gore, to je bilo sekundarno. Treba znati i da je raspadom
socijalizma nestala svaka kontrola nad drzavnom imovinom, da su direktori mogli da
rade sta su hteli. Mi smo nastojali da ubrzano nademo nekog ko ce cuvati tu imovinu i
eventualni gubitak osetiti u svom novcaniku".
Dragoljub Matic
NSP Lista isprobava demokratiju u praksi
==^================================================================
EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq
Or send an email To: [EMAIL PROTECTED]
This email was sent to: [email protected]
T O P I C A -- Register now to manage your mail!
http://www.topica.com/partner/tag02/register
==^================================================================
