http://www.jutarnje.co.yu/svet/10.htm
JUTARNJE NOVINE 1.XII.2001
Jedan pogled na svet
Piše: Dragoš Kalajić
Evropa pred izazovima recesije
Povratak centralizmu
Uništenje nacionalne ekonomije, po obrascima "privatizacije" i
"liberalizacije", dosmanlije pravdaju kao neki nužni uslov ulaska u
Evropsku uniju . Ali sada mnoge vlade članice Evropske unije odbacuju te
obrasce i okreću se odbrani nacionalnih interesa
Imamo, nažalost, i previše iskustva dosmanlijske strahovlade za
proziranje pravih, pljačkaških nakana koje ona loše krije iza pomodnih
parola poput "tranzicija", "privatizacija" "liberalizacija" ili
"fleksibilnost rada". "Tranzicija" je zapravo elegantni naziv za rušenje
svih odbrana nacionalne ekonomije i tržišta. U evropskom ekonomskom
rečniku "privatizacija" označava proces prodaje državnih ili javnih
preduzeća, obično institucionalnim kupcima, uz nedokazanu pretpostavku
da će ona tako postati efikasnija a usluge jeftinije. U dosmanlijskoj
upotrebi, ta reč pak prikriva protivustavnu rasprodaju narodne imovine u
korist stranog kapitala te domaćih vlastodržaca. "Liberalizacija" ili
"fleksibilnost rada" je cinični eufemizam koji označava oduzimanje
bitnih prava radnog naroda, odnosno slobodu za izbacivanje masa
"prekobrojnih" na ulice gladi i beznađa.
U nedostatku valjanih ekonomskih opravdanja, takvo dosmanlijsko
štetočinstvo biva pravdano ideološkim zasenjivanjem prostote, kao
tobože nužni uslov približavanja te ulaska Jugoslavije u Evropsku uniju.
Sadašnje stanje odnosa političkih i ekonomskih snaga u Evropskoj uniji
pokazuje upravo napuštanje rečenih obrazaca anglosaksonskog, liberalnog
kapitalizma. Reč je o znacima velikog povratka političkog te
demokratskog odlučivanja u ekonomsku arenu i prevladavanja društvenih
interesa nad privatnim.
Osim izdaja socijaldemokratija na vlasti, anglosaksonski model
kapitalizma se nametao i zloupotrebom jedne velike praznine u ustrojstvu
Evropske unije, odnosno nejasnosti granica između domena odgovornosti te
nadležnosti Evropske komisije i nacionalnih vlada. Pod uticajem velikih
promena - koje tobože izaziva "napad na Ameriku" od 11. septembra a
zapravo odavno nadiruća recesija - sada mnoge vlade Evropske unije
zahtevaju od Evropske komisije da se te granice konačno i jasno označe.
Problemu razgraničenja biće posvećen sastanak na vrhu, u zamku Laken,
ovog meseca.
Ta kontraofanziva - predvođena Francuskom - posebno se suprotstavlja
evrokratskim normama koje nameću liberalizaciju, privatizaciju i
slobodnu konkurenciju u domenima od vitalnog nacionalnog interesa, od
javnih usluga i telekomunikacija do energije. Premda zazire od
vašingtonskih ucena, nemačka vlada je prinuđena da sledi tu
kontraofanzivu pod pritiskom pokrajina, koje sada traže da ponovo steknu
ili odbrane sve što im je oduzeo ili ugrozio atlantski vetar liberalizma
i "deregulacije".
Primerice, zatomljavanje domaćih štedionica i javnih, privrednih banaka
- pod isprikom da svojom nekomercijalnom prirodom ili namenom krše
zakone slobodne konkurencije, na štetu internacionale komercijalnih
banaka - ugrozilo je mnoga mala i srednja preduzeća, zbog kojih one i
postoje, posvećene podršci preduzetništva i proizvodnje a ne pukom
profitu radi profita.
Na udaru tog evropskog vetra promena je i liberalistički "pakt
stabilnosti", sa svim bitnim sastojcima, počevšio od načela
"deregulacije". Kako opaža ekonomski analitičar Valter Rue, šest
najuticajnijih ekonomskih instituta Nemačke, koji su skoro do juče
nalagali evropskim vladama privatizaciju državnih preduzeća te kresanja
javne potrošnje i javnog duga - sada pak tvrde da su sve to stare logike
tržišta, koje ne odgovaraju novim potrebama: "Oni traže povratak
centralizovanoj i državnoj ekonomiji da bi se suzbila pretnja recesije".
Prema savetima Adorna Horna, analitičara čuvenog berlinskog Instituta
za ekonomska istraživanja, "u zemlji poput Nemačke, u kojoj će posle
atentata na SAD ekonomija imati godišnji rast od jedva 0,7 odsto, država
ima zadatak da pokrene proizvodnju i unutrašnju potražnju." Stručnjaci
nemačkih ekonomskih instituta, zajedno sa vrhom nemačkih privrednika,
slažu se da država mora da otvori velike javne radove i da istovremeno
smanji takse te poreske obaveze, što je lako reći ali teško izvesti.
Teško je osloboditi se duboko uvrežene i rasprostranjene lihvarske
obmane da je za pokretanje proizvodnog ciklusa državi potreban novac,
pogotovu strani kapital.
Jedno je izvesno: šta se stvarno dešava na političkoj i ekonomskoj sceni
Evropske unije - dosmanlije zanima koliko i lanjski sneg. Uostalom, to
je izlišno isticati jer je već dobro znano da im je jednako toliko stalo
do državnih ili nacionalnih interesa. Ti interesi od patriotskih
političkih snaga zahtevaju najveću brigu, jer nikad nisu bili
ugroženiji nego danas, silom veleizdajničke politike dosmanlija.
Činjenica da su patriotske snage trenutno potisnute na margine - ne
pravda nikakav zastoj. Valja činiti sve što je moguće za odbranu
nacionalne ekonomije, počevši od javnog upozorenja stranim i domaćim
kompradorima da će sve "privatizacije" biti poništene jer su
protivustavne i da će oteta imovina biti vraćena narodu pravednom
renacionalizacijom.
<http://www.jutarnje.co.yu/slike/gray5x468.gif>
NSP Lista isprobava demokratiju u praksi
==^================================================================
This email was sent to: [email protected]
EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq
Or send an email to: [EMAIL PROTECTED]
T O P I C A -- Register now to manage your mail!
http://www.topica.com/partner/tag02/register
==^================================================================
gray5x468.gif
Description: GIF image
