Sve srpske krtice u NATO
Pored �afere Binel�, u NATO armijama bile su jo� najmanje tri afere u kojima se tvrdilo da su Srbi uspeli da se domognu poverljivih informacija zahvaljuju�i izdaji visokih oficira NATO
Autor: Branimir Gaji�
Presuda Pjeru Anriju Binelu prema kojoj �e ovaj major francuske armije provesti narednih deset meseci u pariskom zatvoru �Sante� kona�no je poglavlje u pri�i koja je imala razmere ve�e �pijunske afere od njenih stvarnih rezultata. Binel je na samom su�enju izneo nekoliko tvrdnji razli�itih od onih koje je iskazao u istra�nom postupku vo�enom posle hap�enja oktobra 1998. godine. On je tada prvi put potvrdio da je poslu�ao zahtev koji je dobio telefonom u septembru 1998. od francuske vojne slu�be bezbednosti:
- Ako imate nove kontakte sa jugoslovenskim oficirom koga poznajete, treba ga ubediti da su pretnje NATO ozbiljne i da �e ako Milo�evi� ne povu�e svoje trupe sa Kosova, do�i do ozbiljnog bombardovanja u kome �e Francuska u�estvovati.
Binel je dodao da je slu�ba koja ga je pozvala u septembru 1998. tajnom linijom bila Direkcija za za�titu bezbednosti odbrane, DPSD, odnosno francuska vojna bezbednost.
�Afera Binel� je obnovila pri�u o srpskim �pijunima u redovima NATO armija, �to je bila tema koja je u vremenima konfrontacije zapadnog vojnog saveza sa SRJ ve� imala nekoliko medijskih uzleta. Poku�aji jugoslovenskih obave�tajnih slu�bi, vojnih i civilnih, da zavrbuju �svog� �oveka preko koga bi bili obave�tavani o nameravanim akcijama NATO prikazivani su tada u zapadnim medijima kao splet okolnosti, borbe lo�ih i dobrih slu�bi, nastavak hladnoratovskih operacija i, najvi�e, kao pojedina�ne gre�ke neodgovornih pripadnika zapadnih armija koji su tako lakoverno upadali u klopke koje su im postavljali mra�ni i ucenjiva�ki nastrojeni srpski i jugoslovenski obave�tajci.
Do sloma re�ima Slobodana Milo�evi�a bilo je obznanjeno nekoliko �pijunskih afera, me�u kojma je samo Binelova dobila sudski rasplet. Pored nje, u NATO armijama bile su jo� najmanje tri afere gde se tvrdilo da su Srbi uspeli da se domognu poverljivih informacija zahvaljuju�i izdaji visokih oficira NATO. Prva, godinu dana pre Binelove, u leto 1997. godine, tako�e je uklju�ivala jednog francuskog oficira - majora Irva Gurmelona, nekada�njeg portparola snaga Unprofora i Ifora u Bosni. Ta biv�a jugoslovenska republika bila je popri�te jo� jedne sli�ne afere u kojoj je glavni osumnji�eni bio britanski major Milo� Stankovi�. Poslednja u nizu bila je najmanje rasvetljena afera o �ruskom� �oveku u glavnom �tabu NATO, u vreme intervencije na SRJ 1999. godine, preko koga su Beogradu navodno dostavljane poverljive informacije o toku operacije �Allied force�.
U�e��e Pjera Binela u odavanju vojnih tajni SRJ mogu�e je rekonstruisati gotovo u celosti, ali pozadina tog �ina ostala je zamaskirana uprkos sudskom procesu. Dva glavna aktera Binel i tada�nji pukovnik vojne obave�tajne slu�be Vojske Jugoslavije Jovan Milanovi� ispri�ali su svoje verzije doga�aja koje, ipak, nisu celovite. Na procesu 11. i 12. decembra Binel je objasnio da je pozvao jugoslovenskog diplomatu Milanovi�a iz telefonske govornice, pri �emu se predstavio kao ��iva kobra�.
- To je moj skautski amblem i moj �pasvord� na Internetu. Namerno sam ga dao da bi me identifikovali u slu�aju istrage - izjavio je Binel, priznav�i da je oti�ao dalje od zahteva koji je navodno dobio od DPSD.
Milanovi�, danas general VJ, me�utim, daje druga�iju verziju. U emisiji na Televiziji Studio B tvrdi da je �eleo sastanak sa generalom Pjerom Virotom, �efom francuske delegacije u NATO, i, kako je on bio spre�en, na zakazani ru�ak poslao je svog �efa kabineta Binela. Utvr�eno je da su, posle prvog susreta u jednom restoranu u Briselu, njih dvojica imali jo� pet sastanaka od jula do kraja oktobra. Na svakom Milanovi� je imao po jedno pitanje za francuskog majora. Pretnja vazdu�nim udarima na SRJ u to vreme bila je ve� izgledna i pukovnik jugoslovenske Vojne obave�tajne slu�be �eleo je da zna koji su potencijalni ciljevi, broj aviona koji �e biti upotrebljen, datum kada bi mogla da otpo�ne intervencija, kao i da li �e na kraju uslediti i kopnena invazija. Podaci koje je Binel dostavljao u tim susretima kasnije su ocenjeni kao materijal koji nije bio od prvoklasnog zna�aja, ali klju�na stvar je bio dokument od 25 strana koji je doneo u Milanovi�ev stan. Tu su, navodno, bili svrstani najupotrebljiviji podaci.
Pokreti oko dvadesetak protivavionskih raketnih baterija VJ koji su ubrzo nakon dostavljanja dokumenta usledili bili su u �tabu NATO jasan znak da informacije cure. Tako�e je objavljeno da su ameri�ki vojni obave�tajci nadle�noj francuskoj slu�bi dojavili da njihov �ovek radi za Srbe, jer su prethodno dugo sumnjali na srpsko-francusku vezu, zbog �ega su pratili francuske oficire pri NATO. Sam Binel je nekoliko puta menjao iskaz, u istrazi i na sudu, �to je sve skupa moglo da uka�e da je on zaista imao instrukcije da stupi u kontakt sa Milanovi�em i da je kasnije �uvao identitet pravog naredbodavca. Na osnovu svih detalja postoji verovatno�a da je Binel bio deo �crne operacije� u kojoj je lako mogao da bude odba�en u slu�aju da bude otkriven.
Binel je bio i deo operacije u Bosni leta 1995. godine, kada je zvani�no u�estvovao u osloba�anju zarobljenih pripadnika Unprofora od bosanskih Srba. Zbog u�e��a u toj misiji �ak je i odlikovan Legijom �asti, mada nije jasno �ta je ekspert za arapski jezik i politiku radio u pregovorima sa Vojskom Republike Srpske. Binel je prethodno u�estvovao u operacijama u Persijskom zalivu, Iraku i Kuvajtu i mo�e da se veruje da je u Bosni bio sa zadatkom da nadgleda grupe arapskih boraca pri Armiji BiH, locira ih, utvrdi brojno stanje i pripadnike. Jedna interesantna spona sa kasnijim de�avanjima u Briselu mo�e da se ovde izvede: pukovnik Milanovi� je, prema nekim navodima, pre odlaska na funkciju u sedi�te NATO u Brisel bio na zadatku u Al�iru, gde je obu�avao tamo�nje vladine snage tehnikama ispitivanja zarobljenih pripadnika islamskih teroristi�kih grupa. Da li su se Binel i Milanovi� upoznali ve� u Al�iru na sli�nom zadatku i taj kontakt nastavili u Belgiji ili je to bila tema koja im je pomogla da lociraju zajedni�kog neprijatelja na Kosovu - poznato je verovatno samo njima dvojici.
Francuski general Mi�el Rok�ofr, koji je komandovao francuskim snagama u Ratu u Zalivu, opisaoo je svog biv�eg a�utanta Binela re�ima:
- On nema karakter izdajnika, �eleo je da u�ini ne�to dobro, sa nare�enjima ili bez njih. U po�etku to nije radio po sopstvenom naho�enju.
Te re�i daju za pravo zagovornicima teorije o samostalnom ali nezvani�nom nastupu francuskog vrha. Generali Rober Rido i Tanegi Le Pi�on, koji su bili pretpostavljeni Binelu u Bosni, tvrde da je on bio dobar oficir i da nije pokazivao prosrpska ose�anja.
Za razliku od Binela, jedan drugi francuski major imao je sre�u da mu karijera ne bude prekinuta u zatvoru. Irva Gurmelona, portparola Unprofora u Bosni 1994-1995, tako�e su ameri�ki mediji u leto 1997. godine proglasili za srpskog �pijuna koji je, tvrdili su, zbog li�nih simpatija dostavio Radovanu Karad�i�u planove za operaciju hap�enja ovog lidera bosanskih Srba. Operacija je bila nazvana ��ilibarska zvezda� i nastala je navodno kao �elja francuskog predsednika �aka �iraka da uhapsi Karad�i�a i privede ga u Hag.
Na jednom visokom sastanku lidera zapadnih zemalja, jo� u jesen 1995. godine, �irak i tada�nji predsednik SAD Klinton sporazumeli su se da dva tima specijalnih vojnih snaga obe zemlje napadnu Karad�i�a i njegovo obezbe�enje, pobiju pratnju i zarobe ga. Ovaj plan je bri�ljivo razra�ivan skoro dve godine i na kraju je uobli�en u dokumentu sa narand�astim koricama na kojima je stajao naziv �Amber star�.
Gurmelon je, prema tvrdnjama ameri�kih vojnih obave�tajaca, do�ao u posed dokumenta i njegovu celokupnu sadr�inu (vreme po�etka operacije, na�in na koji �e se odigrati, sastav trupa) preneo direktno Karad�i�u zbog svojih �prosrpskih ose�anja�. Gurmelon je tada u medijskim izve�tajima pominjan kao �ovek �ija je naklonjenost Srbima bila poznata svima koji su radili s njim u Bosni. Prijateljski raspolo�en, sa lulom u ustima, dobro�udnog izgleda, kako su ga opisivale tada�nje kolege, Gurmelon, po tim tvrdnjama, nije krio da je obave�tajni oficir, �to se videlo prilikom jedne bizarne epizode, kada su ga skrivene kamere snimile kako pretura po fiokama radnog stola tada�njeg komandanta Unprofora, britanskog generala Majkla Rouza, u trenutku kada je ovaj nakratko iza�ao iz svoje kancelarije.
Amerikanci su toliko bili uporni u tvrdnjama da je ovaj major �srpski �pijun� i da je zbog njegove izdaje Karad�i� ostao na slobodi da su francuske vojne vlasti morale da sprovedu istragu. Rezultati nikad nisu objavljeni, ali odsustvo sudskog procesa sli�nog onom prire�enom Binelu pokazalo je da Gurmelon nije radio na svoju ruku i van pravila slu�be kojoj je pripadao. Me�utim, tada nigde nije bilo objavljeno da je Gurmelon direktno radio za generala �ana Hajnriha, osniva�a i tada�njeg direktora francuske vojne obave�tajne slu�be, pod �ijim nadzorom je i pristupio Karad�i�u. Postoji verovatno�a da Gurmelon nije bio nikakav srpski �pijun, ve� operativac kome je dato u nalog da privoli Karad�i�a na dobrovoljnu predaju, predo�avaju�i mu da ve� postoji plan za njegovo hap�enje ili likvidaciju nazvan ��ilibarska zvezda�.
Mogu�e je da je Gurmelon tom prilikom namerno i predo�io ne�to od detalja plana da bi bio ubedljiviji u svom nastupu. Tako�e je izgledno da neki delovi ameri�ke vojne obave�tajne slu�be nisu hteli da se cela pri�a tako zavr�i i da su zato kroz svoje medije pustili tezu o srpskom �pijunu koji odaje tajne planove. U jednom trenutku �ak je postojala i opcija prema kojoj su muslimanski obave�tajci podigli tenziju zbog tada�njeg Gurmelonovog prisustva u BiH, ozna�avaju�i ga kao �oveka �ija je simpatija prema Srbima op�tepoznata, privukav�i tako pa�nju ameri�kih izve�ta�a uvek �eljnih senzacija.
Jo� nejasno�a bilo je u slu�aju britanskog majora Milo�a Stankovi�a, nekada�njeg prevodioca i posilnog britanskih generala Majkla Rouza i Ruperta Smita, koji su komandovali snagama Unprofora i Ifora u Bosni. Ovaj major srpskog porekla bio je uhap�en u Britaniji leta 1998. godine pod sumnjom da je tokom slu�be u BiH odavao tajne Srbima. Sudski proces nije dokazao tvrdnje istra�itelja britanskog ministarstva odbrane, �ija je interna policija uhapsila i saslu�avala Stankovi�a. Ovaj slu�aj inicirao je i �ustru polemiku u britanskom parlamentu - nekoliko poslanika je kasnije osnovalo fond za pomo� optu�enom majoru i pomagalo mu tokom su�enja. Po zavr�etku procesa, Stankovi� je napisao i knjigu �Krtica kojoj su verovali�.
Njegova zanimljiva biografija bila je razlog da se ovaj istaknuti oficir Padobranske regimente na�e u Bosni. Otac mu je ro�en u selu Mr�ajevci kod �a�ka i kao borac Dra�e Mihailovi�a bio je primoran da 1945. godine emigrira u Englesku. Tu je upoznao svoju budu�u suprugu �kotsko-srpskog porekla, koja je prethodno bila na �elu jedne UNRRA bolnice u Jugoslaviji, prate�i tradiciju svoje majke, medicinske sestre u srpskoj vojnoj bolnici na Solunskom frontu. Sa njom je Stankovi�ev otac dve godine kasnije uspeo da ode u Rodeziju, gde mu se 1962. rodio sin Milo�.
Milo� Stankovi� stupa 1981. u britanske padobrance i istovremeno studira ruski jezik, zbog �ega nakratko boravi i u tada�njem SSSR. U�estvuje u akcijama svoje jedinice u Belizeu, Severnoj Irskoj, Africi, Kuvajtu i Iraku, gde je ocenjen kao izuzetno sposoban i hrabar oficir. Sa takvom ocenom biva raspore�en u �tab generala Rouza, kada ovaj preuzima komandu nad snagama UN u BiH. Pre anga�mana na terenu, Stankovi� je dobio pseudonim Majk Stenli da zbog svog srpskog imena ne bi dospeo u opasnost prilikom odlaska u muslimanske enklave, ali i da bi lak�e obavljao obave�tajni rad za Rouza.
Odr�avanje pregovora o prekidima vatre izme�u komandanata na terenu, poput misije u Bratuncu i Srebrenici, kada mu je otkriven identitet, osloba�anje zarobljenika, omogu�avanje izlaska civila iz opkoljenih gradova i preno�enje poruka svog komandanta - bile su, kako sam tvrdi, Stankovi�eve misije u Bosni zbog kojih je morao da bude u �estom kontaktu sa Ratkom Mladi�em i Radovanom Karad�i�em. Svoje zadatke je opisivao re�ima da �oni ne postoje u pravilima vojne slu�be� i da su bili vrlo �nekonvencionalni�.
Me�utim, vlastima u Sarajevu se nije dopadala �injenica da imaju �engleskog �etnika� na visokom polo�aju u snagama UN kojima je komandovao general Rouz, koji nije krio svoju nenaklonjenost prema bosanskim muslimanima.
Me�utim, tek je Rouzov naslednik, general Rupert Smit naprasno postao uveren da je major Stankovi� �pijanac koji ima lo� karakter i neskrivene simpatije za Srbe� i da je neprimeren za slu�bu u njegovom �tabu. Zbog toga se Stankovi� vratio u Britaniju. Smitove ocene su usledile tek posle velikog ameri�kog pritiska. Po povratku u Britaniju, Stankovi� postaje predava� na vojnoj akademiji, gde je i uhap�en.
Poslednja afera o postojanju srpske krtice u vrhu NATO obznanjena je u leto 1999, po okon�anju bombardovanja SRJ. Tada je jedan anonimni ameri�ki oficir u svojoj ispovesti tira�nom nema�kom dnevnom listu �priznao� da je tokom tri meseca rata odavao vojne planove Rusima koji su ih prosle�ivali Beogradu i VJ. Taj navodni ameri�ki oficir bio je jedan od 600 ljudi koji su imali �ifru za pristup dnevnim planovima napada koji su uklju�ivali mete, pravce leta aviona koji u�estvuju, njihov sastav i broj, i vreme akcija.
Po objavljivanju tog teksta, ameri�ki general Vesli Klark je za Bi-Bi-Si potvrdio da je zaista postojao oficir koji je dostavljao podatke Rusima, zbog �ega je do�lo do slabijih rezultata bombardovanja, ali i gubitka F-117A. Klark je rekao da je zbog toga posle nekoliko nedelja pristup podacima smanjen sa 600 na 100 oficira i da je tada prestalo odlivanje podataka. U tekstu nema�kog lista �ameri�ki oficir� tvrdi, me�utim, da je on ostao u grupi od sto ljudi i da je i dalje nastavio da snabdeva �jadne Srbe� podacima, �to je �inio, priznaje, iz ose�aja pravde.
Povodom te pri�e nije se oglasio nijedan sud ili istra�ni organ u NATO. Ni u Srbiji ta pri�a nije demantovana, jer je odgovarala stavu da su pobedili NATO. Me�utim, kao i u prethodnih nekoliko slu�ajeva, srpske obave�tajne slu�be dobile su kredit koji realno nisu zaslu�ile. Ima razloga da se veruje da je general Klark posegao za pri�om o krtici kada je trpeo �estoke kritike zbog trajanja i toka bombardovanja SRJ, zbog �ega je i penzionisan neposredno pred nastup na Bi-Bi-Siju.
Tvrdnja ameri�kog oficira da su Rusi prosledili putanju F-117 VJ da bi se do�epali olupine aviona tako�e je sporna. Iako je sudbina svih delova olupine i danas pod znakom pitanja, jedan navod iz publikacije vojnog analiti�ara Aleksandra Radi�a, objavljene jo� 1997, ukazuje da su Rusi u posed sli�nih delova do�li jo� januara 1991, kada je nad Bagdadom oboren jedan avion tog tipa.
|
�etnik
iz �umadije |
Prilikom
jedne napete misije izme�u Srebrenice i Bratunca 1993. godine britanski major
Majkl Stenli (Milo� Stankovi�) bio je, prema sopstvenom priznanju, primoran da
jednom srpskom pukovniku otkrije svoj pravi identitet.
- Vi
engleski �pijuni stalno izmi�ljate imena, kako mogu da ti verujem? - pitao ga je
pukovnik VRS, na �ta mu je Stenli odgovorio:
- U
�umadiji, blizu �a�ka, postoji jedno selo koje se zove Mr�ajevci. Na groblju tog
sela nalazi se spomenik na kome su uklesana imena mog dede, babe i stri�eva.
Tako mo�ete da proverite.
Me�utim,
kako Stankovi� iznosi u svojoj knjizi, ti Srbi su bili potomci partizana i nije
im se dopalo to �to je Stankovi�ev otac bio �etnik u Drugom svetskom ratu. �ta
je to zna�ilo u zamr�enim srpskim odnosima, Stankovi� je shvatio kada se vratio
uve�e u Srebrenicu. Tamo�nji komandant, zloglasni Naser Ori� do�ekao ga je
re�ima:
- Evo �etnika iz �umadije!
NSP Lista isprobava demokratiju u praksi
==^================================================================ This email was sent to: [email protected] EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email to: [EMAIL PROTECTED] T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================
