KARAĐORĐEVIĆI MEĐU NAMA I MEĐU SOBOM
Kese im nisu strine
Karađorđevići su svoju zajedničku slavu proslavili svako za sebe. Da se ne kaže da nisu Srbi.
Zlatko ČOBOVIĆ
Kažu da su tri najveća prokletstva koja prate kraljevsku porodicu Karađorđević: žene, finansijski problemi i testamenti. Ne bi bilo pogrešno ovom spisku, bio on tačan ili ne, dodati i - državu.
Nisu, naime, Karađorđevići imali mnogo sreće ni sa državom. Naprotiv. Napravili su Kraljevinu Jugoslaviju, pa im je došla glave - njeni protivnici ubili su Kralja Aleksandra u Marseju. Druga, komunistička Jugoslavija, došla je, opet, glave Aleksandrovom sinu Petru i njegovoj rodbini - oduzeti su im državljanstvo, sva imovina i zabranjen im je povratak u zemlju. Najzad, treća Jugoslavija, ova posle 5. oktobra 2000. godine, dozvolila im je da se vrate u domovinu, ali im je, kada je o imovini reč, "bacila kosku", pa se naočigled naroda svađaju. Zbog toga je i slava Svetog Andreja Prvozvanog, 13. decembra, iako prvi put zvanično od strane Karađorđevića obeležena u Beogradu, bila zapravo - slava razdora u dinastiji.
Jedan od poslednjih poteza prethodne savezne vlade premijera Zorana Žižića bio je da donese odluku o vraćanju državljanstva članovima porodice Karađorđević i ustupanje na korišćenje imovine do donošenja Zakona o denacionalizaciji, koji bi trebalo da reguliše pitanje imovinskog obeštećenja ne samo ove porodice već i stotina hiljada drugih u Jugoslaviji. Već na tom mestu, država je unela razdor među, ionako ne baš složne Karađorđeviće.
Savezni ministar unutrašnjih poslova Zoran Živković odleteo je odmah u London gde je u jugoslovenskoj ambasadi uručio pasoše i uverenja o državljanstvu princu Aleksandru, sinu poslednjeg jugoslovenskog kralja, njegovoj supruzi princezi Katarini i trojici njegovih sinova. Ubrzo potom u Skupštini Beograda priređena je svečanost na kojoj je ta dokumenta dobila i princeza Jelisaveta, kći kneza Pavla i strina Aleksandrova. Najstariji član, doajen kraljevske kuće, sedamdesetsedmogodišnji knez Aleksandar Pavlov Karađorđević, Jelisavetin rođeni brat i Aleksandrov stric, do danas, međutim, nije dobio jugoslovenske isprave. Savezna administracija je, posle više meseci nepotrebnog natezanja, pripremila dokumenta za njega i njegovog sina Dušana, ali ne i za njegovu suprugu kneginju Barbaru od Lihtenštajna. Odbijanje je obrazloženo odgovorom da je "ona strankinja", a pitanje kako je princeza Katarina, supruga princa Aleksandra Drugog, iako Grkinja, dobila jugoslovenske isprave, ostalo je bez odgovora. Nedavno je i to rešeno, iako je reč o protokolu i redu a ne i potrebi, jer kneginja Barbara ionako poseduje diplomatski pasoš. Ipak, skromna ceremonija koja bi trebalo da bude održana u jugoslovenskoj ambasadi u Parizu (iako je knez s porodicom u proteklih nekoliko meseci više puta i duže vreme boravio u Beogradu) dva puta je odlagana i pitanje je da li će biti upriličena do kraja godine.
Slična podvajanja događala su se i kada je o imovini reč, ali su bila inicirana unutar same porodice.
KNEŽEVO "NjET" PRINCU
Iako je, kako je javnost upoznata, rezidencijalni kompleks na Dedinju vraćen porodici Karađorđević, u Stari dvor (Beli dvor nije, naime, u takvom stanju da bi mogao da bude korišćen za stanovanje) uselio se samo princ Aleksandar sa suprugom i sinovima. Princeza Jelisaveta pojavila se na Dedinju (gde je, inače, rođena) samo jednom, držeći u ruci simbolično četkicu za zube kao znak da se vraća u svoj dom. Potom je nastavila da živi u privatnom stanu u Beogradu a nedavno je potvrdila je da joj je "rođak Aleksandar" na neki način zabranio da se nastani u Starom dvoru rekavši joj da tamo nije poželjna. Njen stariji brat Aleksandar Pavlov Karađorđević izjavio je još pre nekoliko meseci da ne namerava da ide u Beli dvor sve dok svim Srbima ne bude vraćena oduzeta imovina. On je u međuvremenu iznajmio stan u Beogradu.
Uoči porodične slave princ Aleksandar je rekao da je ipak "princeza Jelisaveta dobrodošla", na šta mu je ona uzvratila da je "morao nešto da izjavi pošto je ona upoznala javnost sa situacijom u njihovoj porodici". Slavu su obeležili svako na svoj način i sa svojim gostima. Princ Aleksandar s porodicom i zvanicama u Starom dvoru, pa na prijemu u Skupštini Beograda i ponovo na slavskoj večeri na Dedinju. Princeza Jelisaveta u opštini Voždovac, koja, takođe, slavi Svetog Andreja Prvozvanog, a potom, kao domaćica s predsednikom opštine Voždovac Stevanom Radovićem u restoranu hotela "M", gde su na večeri prisustvovali ambasadori Velike Britanije, Kanade, Rusije, Kube, Brazila, Meksika, Perua, Indije, Australije, Belgije, Argentine, Šri Lanke i Vatikana. Knez Aleksandar slavu je proslavio u Parizu. Na zvaničan poziv svog rođaka princa Aleksandra upućen faksom na parisku adresu ali i na adresu iznajmljenog stana u Beogradu (za koji malo ko zna gde je, niti je na ulaznim vratima naznačeno da knez tu stanuje) kratko je, na sebi svojstven način, i doslovno odgovorio sa: "Njet"! Uzgred, u tom pozivu napravljeno je i nekoliko grešaka kakvih ne bi smelo da bude, bar kad je reč o autoru poziva i kvalitetima njegovih savetnika. Navedeno je, recimo, da će "Patrijarh srpski gospodin Pavle ujutru osvetiti (umesto osveštati) crkvu".
ŠTA JE ŠTA
Trenutno je princ Aleksandar Drugi sam s porodicom na Dedinju. Kad bude donet Zakon o denacionalizaciji u Srbiji, na dnevni red će doći i pitanje nasleđivanja imovine Karađorđevića pa tako, pored ostalog, i spisak stanara Belog i Starog dvora na Dedinju. U međuvremenu adresa "Beli dvor na Dedinju" zvanično je promenjena u "Kraljevski dvor na Dedinju", a princ Aleksandar se zvanično predstavlja kao "prestolonaslednik Jugoslavije i Srbije". Na pitanja zašto je promenjena adresa i zbog čega se tako predstavlja (odnosno šta podrazumeva pod "prestolonaslednik Jugoslavije i Srbije" i gde je tu Crna Gora), princ Aleksandar je odgovara kratko: "Zato što ja stanujem u Kraljevskom dvoru" i "podrazumeva se tačno ono što jeste. I Srbija i Jugoslavija su legitimni pojmovi".
Ništa opširniji ni jasniji nije bio ni u odgovoru na pitanje o tome da li je sproveden ostavinski postupak posle smrti njegovog oca, poslednjeg jugoslovenskog kralja: "Kao što znate, moj otac je preminuo u progonstvu".
Da li zbog ostavinske rasprave ili iz poštovanja, tek on je među članove Kraljevskog doma uvrstio zvanično i kneginju Evu Mariju Karađorđević, suprugu svog pokojnog strica kraljevića Andreje. Kneginja Eva Marija je, inače, vlasnik najvećeg dela imovine koja je iza pokojnog Kralja Aleksandra pripala trojici njegovih sinova, kralju Petru Drugom i kraljevićima Tomislavu i Andreju, budući da je izvršilac testamenta poslednjeg jugoslovenskog kralja i naslednik imovine svog supruga kraljevića Tomislava.
NSP Lista isprobava demokratiju u praksi
==^================================================================ This email was sent to: [email protected] EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email to: [EMAIL PROTECTED] T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================
