SVEDOCENJA
Vuk Draskovic, predsednik Srpskog pokreta obnove
700.000 CETNIKA NIKAD VISE NECE GLASATI ZA DJINDJICA, KORACA I DRUGA
LJAJICA
@ Vladan DINIC
Verujem da ce izbori biti iduce godine, uprkos tome sto to
premijer Srbije Zoran DJindjic, svestan cinjenice da ce na tim izborima
sigurno da izgubi, i vazali njegovi iz malih stranaka, koji takodje
znaju da ce prvi izbori biti njihov politicki i definitivni kraj,
pokusavaju po svaku cenu da sprece - rekao je u kultnoj emisiji
"Svedocenja" niske TV "Belle amie", Vuk Draskovic, lider Srpskog pokreta
obnove.
S: DJindjic je rekao, da je ova kriza u DOS-u bila pre pet-sest
meseci to bi bilo ozbiljno, a da sada nije, jer DOS ima dovoljnu
skupstinsku vecinu. Da li i dalje mislite da u DOS-u ima dosta minornih
stranaka?
V.D: Pa to ce prvi izbori i da pokazu, a konacno i zna se, do 5.
oktobra prosle godine koje su to stranke u Srbiji postojale na
opozicionoj politickoj sceni, osim SPO, DS, DSS, i mozda jos dve
stranke, sve ostalo sto se danas predstavlja kao stranka, imalo je samo
tasnu, masnu i faks.
S: A sad?
V.D: Sada je to vlast, sada je Srbija njihov talac. Sada od
njihove volje, od volje tih koji ne postoje, zavisi hoce li postojati
Srbija, a njih to zapravo uopste nije briga.
S: Da li i Vi mislite da srpski narod ima kratko pamcenje. Ko je
zapravo srusio Milosevica?
V.D: Svi govore da su oni srusili Milosevica, tako da ispada da u
svemu tome jedino nije ucestvovao Srpski pokret obnove. Meni je to
smesno i tragicno slusati, i necu to da komentarisem. Ispada da su od
'90, 9. marta '91, Vidovdanskog sabora, demonstracija '93, tromesecnih
demonstracije 96/97, proslogodisnjih demonstracija i mitinga DOS-a, na
pocetku njegovog stvaranja, da u tome nije bilo SPO, da smo mi zapravo
sedeli u nekoj pocasnoj lozi i posmatrali te junake koji su oborili
Milosevica, kako su obarali Milosevica. Pa, ako su oborili Milosevica,
'ajde da vidimo sada te junake, neka obore Zarka Koraca!
S: Koji je razlog za stvaranje, koji za razbijanje koalicija?
V.D: Mi smo stvarali sve te koalicije, prema tome, krivica je
nasa i zasluga je nasa, kako ko hoce da posmatra. Mislim da smo od
pocetka bili svesni cinjenice da su to cesto bile koalicije medjusobno
suprotstavljenih programa, neodrzive, ali u tim okolnostima borbe protiv
Milosevica zapravo one su imale svoju funkciju, jer su bile koalicije za
rusenje a ne za gradjenje. Sve te koalicije, i DEPOS 1, i DEPOS 2, i
"Zajedno", i DOS konacno, stvarane su sa ciljem rusenja Slobodana
Milosevica.
S: I Vas su srusili?
V.D: Dobro, mi smo na kraju ispali zrtva. Kada smo stvorili DOS,
to mnogi zapravo nisu razumeli, veoma jasno smo kazali da je to
zavrsnica bitke, da Milosevic pada i da se vise ne smemo igrati, da
moramo biti spremni za prvo jutro posle Milosevica. I zbog toga,
govorili smo, kad se vec DOS ujedinio, treba napasti Milosevica sa dve
izborne liste - izbornom listom toga sto se nazvalo DOS i izbornom
listom SPO. Zasto? Zato sto je bio proporcionalan izborni sistem, i sto
su te dve izborne liste saveznicke, sa manje-vise istim ili slicnim
programom, koji je i pisan u prostorijama SPO, kasnije dopisan u
prostorijama DSS-a, sto su garantovale Milosevicev poraz. A lista SPO je
garantovala, pod uslovom da smo dobili svoje tradicionalne glasace koji
su svaki put, od '90. godine, na svim izborima glasali za SPO, da ce
Srpski pokret obnove biti vodeca snaga u toj poslemilosevicevskoj
Srbiji. I da cemo mi, sa najboljim kadrovima, najstrucnijim,
najmoralnijim, sa ljudima velikoga srca i uverenja da se Srbija promeni
radikalno nabolje posle Milosevica, ove druge naterati da nas slede. I
da je tako bilo, da smo dobili te svoje glasove, verujte mi, vec uveliko
Srbija bi bila u situaciji da bi svaki njen gradjanin, svaka njena
porodica, osecala veliki boljitak. Nazalost, pogresili smo u proceni da
cemo dobiti svoje glasove. Ni sam ja nisam mogao da verujem, da ce ljudi
koji su se zaklinjali u otadzbinu, Boga, kralja, koji su prvi stali uz
himnu "Boze pravde", koji su prvi digli tri prsta, koji su bili
progonjeni od Milosevica, koji su bili junaci borbe protiv Milosevica,
da ce 700.000 tih i takvih, u Koracu, u Ljajicu, u DJindjicu - nemam ja
nista protiv tih ljudi - prepoznati nase zastave. A oni, sa nasim
zastavama i nasim programom imaju veze kao hodza sa jevandjeljem.
S: TV emisije su pune reformi, ulaska u svet, napretka...
V.D: Ni jedan jedini dinar stranih investicija jos nije dosao u
Srbiju. Pomak je napravljen na spoljnopolitickom planu, zato sto je
zemlja pustena iz medjunarodnog zatvora. Ali, to opet nije ucinjeno
pamecu ni nekakvom strategijom ljudi koji su dosli na vlast posle
Milosevica, nego voljom toga sveta, koji je u svom dzepu drzao i tamnicu
i kljuceve od tamnice. I taj veliki svet, zapadni svet, je naprosto
pustio srpski narod iz tamnice. Da je drukciji bio izborni rezultat
prosle godine, da je DOS dobio svoje a SPO svoje, taj ulazak bi bio
kvalitetno drugojaciji. Necu da idem u detalje, ali taj veliki zapadni
svet ocekivao je da ce SPO dobiti svoje glasove prosle godine, i
garantujem vam, da ih je dobio, da bi nas ulazak u svet izgledao nesto
drukcije. Da bi vec nasa vojska bila na granici sa Albanijom, sa
Kosovom, a ne granici sa Nisom, da bi se vec uveliko srspki narod vracao
na Kosovo i Metohiju, da bismo mi vec sada bili u Partnerstvu za mir, da
bi vec uveliko strane investicije i kapital ulazili u Srbiju. Ne zbog
bratstva i jedinstva, nego i zbog naseg i zbog njihovog interesa, da bi
donacije, koje nisu beznacajne, bile verovatno i vece, samo sto se mozda
ne bi tako zvale, nego bi bio nadjen neki drugi naziv. Za jedan sporazum
izmedju nas i zapadnoga sveta, a zbog toga sto je taj zapadni svet nama
dugovao, i duguje nam, veliku ratnu odstetu zbog bombardovanja Srbije,
zbog agresije NATO na nasu zemlju i nas narod, koja je izvrsena bez
odluke Saveta bezbednosti i Ujedinjen nacija. U pitanju je vise od 30
milijardi dolara, po najblazim procenama, pa bi i Pariski i Londonski
klub, u kombinaciji sa ratnom odstetom koja nam se duguje, dobili sasvim
drugi smisao. Bili bi doneti evropski zakoni, ne bi se ovoliko cekalo i
natezalo, bili bi doneti u roku od mesec dana po preuzimanju vlasti. Svi
su bili spremni, imao ih je SPO od '93. - evropski demokratski zakoni -
vojska, policija, nezavisno sudstvo, sve bi to bilo reformisano. A jak
socijalni program pratio bi proces tranzicije, a ne ovo ubijanje naroda,
ne ova bruka, da mi danas imamo milion i po ljudi vise koji su gladni i
ocajni, nego sto smo ih imali pre godinu dana. Tada smo ih imali oko
tri, a sada oko 4,5 miliona. Upamtite, mi smo to i '90. godine govorili,
ne moze biti bogata Srbija ako su joj ljudi siromasni, ne moze biti
srecna Srbija ako su porodice srpske nesrecne.
S: Da li je Demokratska stranka ikad izasla sama na izbore?
V.D: Izasla je '93.
S: I?
V.D: Pa, nisu napravili los rezultat. Tada su imali kampanju
baziranu na predizbornoj koaliciji sa Milosevicem, i DJindjic je tada
nastupao kao buduci premijer u koalicionoj vladi SPS i DS. I kao buduci
premijer u Milosevicevoj vladi dobio je 29 poslanika, a sto nije dobio
to premijersko mesto, neka pita Milosevica, on mu ga je obecao, nisam
ja.
S: Kad ste se poslednji put culi sa DJindjicem?
V.D: Cuo se nisam, ali, prilikom proslogodisnjih dogovora oko
Prelazne vlade i raspisivanja izbora od 23. decembra, videli smo se
nekoliko puta na tim sastancima, sto u Skupstini sto u Predsednistvu
Srbije.
S: Ipak, deset godina ste se zajedno, na razne nacine, borili da
dodje nesto drugo. Prosto ne mogu da verujem da g. DJindjic ne nalazi
potrebu da Vas nesto pita?
V.D: Ma ne on, nego niko od njih.
S: Cujete li se sa Dusanom Mihajlovicem, koji je bio Vas
koalicioni partner jedno vreme?
V.D: Ne, cak ni telefonom. Od momenta kada je izjavio da bi
porodice ubijenih na Ibarskoj magistrali trebale da budu zahvalne
Legiji, a Legija je jedan od ubica i organizator toga zlocina
Miloseviceve teroristicke drzave, umesto toga sto traze njegov krivicni
progon. Zato sto je, kako je tada moj prijatelj Dusko Mihajlovic
izjavio, Legija covek koji, zamislite, nije 5. oktobra prosle godine
poubijao narod ispred Savezne skupstine. Mogao je, ali je bio toliko
dobar i zlatan, pa nije hteo.
S: Pocela je borba u parlamentu oko zakona o Hagu. Ispostavlja
se, DSS zagovara donosenje, a DS ne bi bas...
V.D: Mislim da bi nekako trebalo sastaviti Kostunicu i DJindjica,
pa da oni pogledaju Srbiji u oci i kazu ko tu sta hoce, i ko tu koga
brani, a ko kome hoce da podvali. Sto se nas iz SPO tice, mi smo
Saveznoj skupstini predlozili zakon o saradnji sa Tribunalom u Hagu
odmah posle Dejtona, dok je Milosevic zario i palio. To je bio sjajan
tekst pokojnog Vladana Vasilijevica. I ako je njima bilo do saradnje sa
Hagom, mogli su vec 6. oktobra da proglase taj zakon.
S: Ko je kriv sto nemamo zakon, posto je saradnja sa Hagom
neminovna?
V.D: Saradnja sa Hagom jeste neminovna, ali bi mogla na razne
nacine da bude saradnja sa Hagom, osim na jedan nacin koji se za sada
kod nas praktikuje, da se to pretvara u izvozni posao, da se prodaju
ljudi.
S: Gde su pare?
V.D: To je jedno pitanje, a drugo je - je li to saradnja ili je
prodaja? Za g. DJindjica dok je bila prodaja to je bila saradnja, i
govorio je da nama nije potreban nikakav zakon o saradnji sa Haskim
tribunalom, jer cemo direktno primenjivati Statut Haskog tribunala.
Sada, g. Kostunica sa velikim zakasnjenjem, odnosno njegova partija,
predlozili su saveznom i republickom parlamentu zakon o saradnji sa
Hagom, ukljucujuci i izrucenje tribunalu. To je u redu, osim cinjenice
sto se tako nepopravljivo i nedopustivo kasnilo, i da u tu oblast treba
uneti reda, da bi se ovi trgovci, sto prodaju sve, pa i ljude,
zaustavili bar u trgovini ljudima. Kad ih ne mozemo zaustaviti da
prodaju cementare, uskoro ce na tenderu verovatno biti i Pecka
patrijarsija, makar da ne prodaju ljude.
E sad, odjednom, taj koji je tvrdio da nam ne treba nikakav
zakon, kaze da ne dolazi u obzir ta saradnja jer je nadlezna savezna
drzava, i ona mora da donese zakon. Istovremeno, uzgred tvrdi da savezna
drzava i ne postoji. O cemu se tu radi? Radi se o tome da bi g-dja Karla
del Ponte, tuzilac Haskog tribunala, mogla, ako vec i nije, da zakuca na
vrata i DJindjicevih prijatelja. Koje on, ni po koju cenu, bar tako se
predstavlja u javnosti, ne zeli da isporuci Haskom tribunalu. Ne zato
sto je on protiv njihove isporuke, nego zato sto mu oni u zemlji
predstavljaju oslonac diktaturi, bezakonju... jer je rec o ljudima koji
su bili komandanti Milosevicevog sistema zlocina i drzavnog terorizma.
Rec je o specijalnim jedinicama u DB i njihovim komandantima, o
specijalnim jedinicama u okviru Javne bezbednosti. Zna ih cela Srbija
koja je imala bliske susrete sa njima. Od devetomartovskih
demonstracija, pa do tolikih zlocina, ubistava... Zlocina na Ibarskoj
magistrali, ubistva Slavka Curuvije, siguran sam i ubistva bivseg
predsednika Srbije Ivana Stambolica. Od '90. godine pa naovamo, u Srbiji
je Milosevicevih protivnika ubijeno vise nego sto su pobile NATO bombe.
Ko je poubijao te ljude? Jedno je sigurno, da armija nije, da armija
nikada nije bila oslonac Milosevicevom drzavnom terorizmu i zlocinima
protiv gradjana Srbije. Oslonac Miloseviceve vladavine bila su upravo
ona centralna mesta u policiji koja tako uporno danas brani Zoran
DJindjic.
S: Jedno od predizbornih obecanja DOS-a je bilo da ce, posle
promene vlasti, doci do rasvetljavanja mnogih ubistava, a nijedno
ubistvo nije rasvetljeno?
V.D: Osim zlocina na Ibarskoj magistrali.
S: Ko ga je rasvetlio?
V.D: Zvanicna sudska istraga, koja je trajala sest meseci. Sta je
otkrila? Da su neposredni izvrsioci zlocina pripadnici JSO. Znaci, ta
dvojica terorista - Nenad Ilic i Nenad Bujosevic - su pripadnici
"crvenih beretki". Njihov komandant u to vreme bio je Legija. Istraga je
ustanovila da je Legija takodje bio na Ibarskoj magistrali, i da je bio
neposredni organizator izvrsenja. Glavni organizator je Radomir Markovic
i Milan Radonjic. Istraga je utvrdila da su do guse sa ovima u zlocin
upleteni: policijski general Branko DJuric, Mihalj Kertes, bivsi sef
SUC-a, policijski general Dragisa Dinic, i jos neki. E, posto je istraga
sve ovo otkrila, onda se javio g. DJindjic kao premijer, i to javno, ne
ispod zita nego direktno: Legija je moj prijatelj, on ne moze da
odgovara. On je junak 5. oktobra, on je simbol nase revolucije. Kakav
simbol, takva i revolucija. Onda je tuzilac zatrpao otrpano, tako da je
optuznica podignuta samo protiv ove cetvorice kojima se sada sudi.
S: Sta je bilo sa otkrivanjem pocinioca pokusaja ubistva u Budvi?
V.D: I to je istraga zlocina na Ibarskoj magistrali otkrila.
Nesumnjivo je otkriveno da je, opet, glavni organizator bio Radomir
Markovic, da je to radio preko Milana Radonjica, da su nekoliko puta pre
nego sto se atentat desio isli agenti DB iz Beograda u Budvu, snimali
stan. Stevan Basta, iz III odeljenja DB, to pred istraznim sudijom
otvoreno kaze, pa su cak treci put poveli sa sobom i jednoga, da bi ga
upoznali sa detaljima "buduceg posla". E, to je taj buduci posao koji su
obavili 15. juna, sa 2,5 metra razdaljine pucajuci na mene. Taj koga su
vodili je Ratko Romic. A on je bio u obezbedjenju Slobodana Milosevica,
a posle 5. oktobra vidjali smo ga izvesno vreme u obezbedjenju Vojislava
Kostunice.
S: Posle svega, da li ste uspeli da utvrdite kome ste toliko
smetali da je hteo fizicki da Vas likvidira?
V.D: Naravno, samo Miri Markovic i njenom muzu. SPO je bio jedina
snaga koje su se oni pribojavali, i posle okoncanja NATO agresije oni su
imali nameru da pretvore Srbiju u koncentracioni logor, gulag kojim ce
da vlada Marko, Mira, Slobodan i ovi eskadroni smrti. Jedino su se
pribojavali ulice, Bukuresta, i procenjivali su da je za to jedino
sposoban SPO i, naravno, da je nalogodavac Milosevic i njegova zena. I
licemerno je od strane nove vlasti tvrditi - nemamo dokaze. Koje dokaze
to traze, da je Milosevic u pet primeraka, sudski overeno, izdao nalog?
Ovde kazu, pa zasto Haski sud insistira na komandnoj
odgovornosti. Pa, sva normalna prava na svetu drze do toga. Ne moze se
desiti, u jednoj totalitarnoj zemlji, da SDB likvidira ljude, a da sef
drzave, koji je sef svega, pa i te SDB, to ne zna. Prema tome, savrseno
je jasno, sama cinjenica da je bivsi sef drzave Ivan Stambolic
kidnapovan, nestao, dovoljna je za hapsenje Slobodana Milosevica posle
5. oktobra. Gde je sef drzave? Kad je nestao? Pod kojom vlascu? Kao sto
je sada, za hapsenje Zorana DJindjica, dovoljna cinjenica sto od 5.
oktobra do danas nece da otkrije ko je kidnapovao i ko je ubio Ivana
Stambolica. Ne znam ko mu brani, nema sad Milosevica. Sva vlast je u
rukama te koalicije, od mesne zajednice do federacije, i do neba. A kazu
da ne znaju.
S: Tu prebacuju loptu g. Kostunici...
V.D: Neka oni odu lepo na pomocni Zvezdin teren, pa neka se
loptaju. A ljudskim glavama, sudbinama i grobovima ne smeju se loptati.
Svi smo mesecima gledali kopanje, kopanje...
S: Ko pobi te ljude?
V.D: Gde su pronadjene grobnice - Petrovo selo, Batajnica... Sve
su pronadjene u dvoristu specijalnih policijskih jedinica. U dvoristu
najelitnijih Milosevicevih jedinica. Sve svetske televizije, na poziv
nase vlade, su dosle da snime masakrirane, bez lobanje, cak i decu.
Strasan zlocin, koji se nije smeo sakriti. Odjednom, niko optuzen, niko
osumnjicen, niko uhapsen, pa se postavlja pitanje: za ime Boga, kako je
to moguce? Ko ih je pobio, i uopste, da li to postoji? Gde su to
snimali? Sad smo mi svi optuzeni. Izvinite, g. Dinicu, vi ste pobili te
ljude, ja sam pobio te ljude, ovaj snimatelj... Cela Srbija je ubica,
dok ne budemo doznali ko je ubica. A g. DJindjic i njegovi kazu, bude li
neko optuzen iz policije, onda birajte novu vladu. Pa sto su onda
otkopavali te grobnice? Ko treba da bude optuzen - armija, Srbija...
Srecom, nijedna masovna grobnica nije pronadjena u krugu neke nase
kasarne.
Nastavice to otkopavanje, ali i dalje da se ne zna ko je to
ucinio. Ko su ti ljudi, ko ih je poubijao, gde, kada, ko je dosao na tu
suludu ideju da ih sahranjuje u Beogradu, u dvoristu policije? Ja sam
protiv toga da se i jedan jedini zlocin zataskava. Zataskavanje je
individualni zlocin. Cesto pojedinacni zlocin moze da postane kolektivni
greh, kolektivana odgovornost, pa da i nacija ispasta kaznu, to je volja
Boga, tako u Bibliji pise. Prema tome, ko je da je tamo to se ne sme
skrivati, i onaj ko je pocinio te zlocine mora da odgovara.
Kad je rec o kopanju, neka kopaju, ali neka pocnu od '45. godine.
Jer, koliko ja znam, soliteri kod Partizanovog stadiona pocivaju na
masovnim grobnicama Srba koje su ocevi, ideoloski a i stvarni mnogih od
sadasnjih vlastodrsaca, poubijali kada su uzeli vlast u Beogradu '44.
godine. Za tri dana poubijali su 12.000 Beogradjana. Odnosno, u njihovim
izvestajima je pisalo: likvidirano 12.000 crnih tacaka. Za godinu i po
dana, od '44. do kraja 45, u Srbiji su ubili vise od 200.000 Srba.
Da je Srbija glasala onako kako smo ocekivali da ce glasati,
progovorio bi drug Milos Minic, gde je grob djenerala Draze, gde su
grobovi tolikih ljudi koje je on osudio i ispratio na stratiste. Je li
ga neko pita? Ne. Ali, ovi ce da vladaju jos neki mesec, doci cemo mi, i
ja im kazem - progovorice! Doznacemo mi gde je ko.
S: Sta se desilo na izborima, pa je SPO prosao kako je prosao?
V.D: Rekao sam, verovatno ljudi nisu razumeli nasu poruku.
S: Kome su otisli vasi glasovi?
V.D: Oko 700.000 cetnika prosle godine glasalo je za partizane,
tako je ispalo. Ali, neka se partizani ne varaju, oni su glasali pod
uticajem uzasne propagande, da moraju tako glasati da bi oborili
Hitlera, da bi oborili Milosevica. Verujte mi, da od njih, narocito od
demokrata DJindjiceve partije, nema vecih velemajstora kad je u pitanju
laz. Oni su ubedili Srbiju da 1+1 nije 2, nego da je 2+0=2. Naime, da
svi glasovi protiv Milosevica moraju da odu DJindjicu, Zarku Koracu i
drugu Rasimu Ljajicu, a da glasovi dati SPO nisu glasovi protiv
Milosevica. Neverovatno. I nasi ljudi su u zanosu, u zelji da sto pre
diktator i svemirski ubica bude sklonjen, napravili tu veliku zrtvu.
Znate ko bi to ucinio? Niko, osim SPO-a, zato sto niko toliko nije zeleo
niti se borio da padne Milosevic, kao Srpski pokret obnove.
Pao je Milosevic, ali pasce i ovi, i tesko njima, jer su uvredili
ove ljude i 11 godina njihove borbe. Idu izbori, i cetnici ce ponovo
glasati za cetnike.
S: Velja Ilic je podrzao DOS?
V.D: Pa jeste, svi su oni podrzali. Oni su u situaciji da moraju
da igraju kako im DJindjic svira, pa cak da igraju i ako on nece da
svira. Garantujem vam, niko to toliko dobro ne poznaje kao ja. Da im
sutra kaze, sa ove pozicije, od sutra stanujete u mojoj supi u interesu
nastavka reformi. Mislite da bi neko odbio? U protivnom, ostadoste bez
mandata, bez portfelja. Nasi seljaci ne znaju sta je portfelj, pa kazu
bez fotelje. Znaci, ta fotelja, ta privilegija, a privilegije su
ogromne.
S: Sta predlazete da se radi?
V.D: Izbori, ali nikako predizborne koalicije baba i zaba, oka i
bibera. Znaci, neka svak ide pod svojim krstenim imenom. Izborni zakon,
ne zbog SPO, nego ga generalno treba promeniti. Napravimo cisti
proporcionalni sistem kao, na primer, u Republcii Srpskoj, i na kojemu
insistira OEBS. Pa izvolite, ali obavezno stranke da idu pojedinacno.
S: Dakle, SPO krece u predizbornu kampanju?
V.D: Jeste, i to potpuno u mraku, izolovani, isto kao da je
Srbija pod nemackom okupacijom.
S: Ako Vi dodjete na vlast, predstoje li nam nova sudjenja, smene
sudija...
V.D: Sudije ce biti dozivotne. Zakon ce se strogo primenjivati i
pred njime ce biti svi jednaki. Prema tome, procackacemo kud odose ove
grdne milijarde koje dolaze u Srbiju, a Srbiji sve losije i losije, i
Srbija ispusta dusu.
S: Da li bi taj novac dosao i da ste Vi na vlasti?
V.D: Pa, naravno, da bi tek tada i dosao, jer bi bili evropski
zakoni, i ne bi se progonili privatnici i otimala privatna imovina
ljudima na nacin na koji se to cinilo '45 i '46. Vladao bi zakon, a ne
politbiro. 'Ajde, cik, koji ce stranac da ulozi ovde pare ako mu preti
opasnost da na politbirou vladajuce koalicije bude doneta odluka da se
to oduzme. Pa oteli su imovinu predratnog patrijarha Varnave. Pokojnom
patrijarhu, odnosno njegovim naslednicima, posle rata komunisti oduzmu
plac na Dedinju, i umesto da sada, po zakonima Evrope, morate da
postujete restituciju, od kralja do opancara, da se svima vrati oteta
ili opljackana imovina, ovi lepo opljackane ponovo opljackaju, i imovinu
patrijarha lepo poklone Filipu Zepteru, odnosno Cepteru, grofu od serpi,
DJindjicevom prijatelju, koji je do '99. bio Milan Jankovic. Onda kad je
NATO napao Srbiju, on se naljutio na Srbiju, i odrekao se svog srpskog
imena i prezimena, i za nagradu dobio imanje patrijarha Varnave.
S: Da Vas pitam, kako je Milan Milutinovic?
V.D: Koji Milan?
S: To Vam je predsednik Srbije?
V.D: Ma znam ja, nego ne znam da li zna on.
S: Kome odgovara da on ostane do kraja mandata na mestu
predsednika?
V.D: Svima koji zele da Srbija ima predsednika, a da oni umesto
njega budu predsednik.
S: Koliko mi imamo predsednika?
V.D: Pa, jednog i po.
S: Ko je pola?
V.D: Imali smo u pocetku, posle 5. oktobra, sticajem okolnosti
jednog jakog predsednika savezne drzave, iako nismo imali saveznu
drzavu, i predsednika Srbije na papiru, cije je sve funkcije preuzeo
DJindjic. Unajmljivanjem malih partija, kao hitrih, oko sebe, da rade
sta hoce, zapravo Kostunica vec uveliko je predsednik koji nije
predsednik.
S: Mislite da nema drzavu?
V.D: Drzave definitivno jos nema. Mi ne znamo kako se zove ova
drzava, gde su granice, a plus sto joj je ime nagrdno. Ja necu da se
zove Jugoslavija, i ako se dogovrimo sa Crnogorcima da zivimo u istoj
drzavi.
S: Mozemo li da se dogovorimo sa Crnogorcima?
V.D: Naravno da mozemo. Ali, kako da se dogovori DJindjic, kad
hoce da se ne dogovori, pa da bi Srbija onda bila talac i nedogovaranja
sa Crnom Gorom, da bi on sto duze vladao.
NECE DA SKINU PRISLUSNE UREDJAJE,
VEC DA ZARDJALE ZAMENE NOVIM
S: Jesu li Vam skinuli prislusne uredjaje u stanu?
V.D: Ne, do danasnjeg dana nisu hteli da ih skinu.
S: Goran Petrovic je rekao, da Vi i Dana treba da izadjete iz
stana, pa onda...
V.D: I to govori o tome gde je Srbija posle 5. oktobra. Oni su
kazali da ce skinuti prislusne uredjaje iz moga stana i stranke pod
uslovom da ja napustim stan i da niko ne bude u stranci, pa da udju oni
i da, kako su ih tajno postavljali, tajno i skidaju. Naravno, ne radi se
tu o tome, nego su verovatno zardjali i dotrajali, pa hoce da poture
nove. I ja sam to odbio. Siguran sam da me jos slusaju, isto kao sto su
me slusali pod Milosevicem.
OVAKVI MEDIJI BILI
SU JEDINO U SSSR-u
S: Kakvo je stanje danas u medijima?
V.D: Mi danas imamo sovjetske medije. Ovakve medije sam video u
Sovjetskom Savezu, kad sam kao novinar Tanjuga bio tamo za vreme
Breznjeva. Sasvim je bilo svejedno, cak i graficki, koje novine cete
kupiti. Sve su licile kao jaje jajetu. I sad je tako. Ovakvog sivila,
kad je rec o centralnim medijima, nije bilo nikada. Ovo je gore nego pod
Milosevicem. Mediji se otvoreno ponasaju kao da su deo vlasti.
S: Zasto novinari jure u ambasadore?
V.D: Zaista ne razumem, pogotovo ako idete za ambasadora, a ne
znate jezik zemlje u koju idete. Neki idu a da nemaju pojma o istoriji
te zemlje. Znaci, tu nema drzavnog razloga i interesa. Dok smo bili
drzava, i te kako se vodilo racuna ko ce biti ambasador, ko ce biti
konzul, ko kulturni atase. Jer to su ljudi koji predstavljaju sve nas u
velikom svetu. Nije slucajno Crnjanski bio u diplomatiji, i nije
slucajno bio u Nemackoj, pa nije slucajno to bio Ivo Andric, pa Rakic...
Najumniji ljudi, od najveceg ugleda, ali i najveceg znanja isli su da
predstavljaju zemlju.
ODUZIMANJE MANDATA SPADA
U SFERU POLITICKOG MAFIJASTVA
S: Izjavili ste, da hoce Vojislavu Kostunici da oduzmu Vojislava
Kostunicu?
V.D: Ideja, odnosno pretnja, da to sto sebe naziva DOS-om oduzme
mandate DSS-u je nesto sto spada u sferu politickog mafijastva. Bivao
sam ja nosilac listi i DEPOS-a 1, i DEPOS-a 2, i koalicije "Zajedno".
Vojislav Kostunica je nosilac liste DOS. Svaki poslanik, od njih 176,
kad je dobio uverenje da je postao poslanik, pise mu: na listi poslanik
DOS -Vojislav Kostunica. E sad, DJindjic, Korac i ova bratija, dosli na
ideju da DSS-u oduzmu mandate, odnosno da Vojislavu Kostunici oduzmu
Vojislava Kostunicu.
Ali, na kakve ideje oni sve nisu dosli, i cak su neke uspesno
primenili. Zamislite da je Milosevicev ministar pravde Jankovic, dosao
na ideju da Ministarstvo pravde odredjuje - ovo je politicka partija
koja nam se svidja, i bice joj predsednik taj i taj, a ovaj neka ide na
ulicu. Ko ce biti sef neke partije odlucuje clanstvo te partije i
nadlezni organi, a ne Ministarstvo pravde. Oni su, osokoljeni
desavanjima oko Socijaldemokratije, zaredjali da prete svima. Velja Ilic
kaze: Oduzmu li mandate Kostunici... Cujes, oduzmu li mandate Kostunici.
Ko, bre, da oduzme mandate? Ko, ono? Onda smo mi sledeci na redu. Umesto
da se kaze, pa dobro, mi nismo sad tamo, kome cete vi da oduzmete
mandate? Dolazimo pravo pod prozore, sa mehanizacijom i svim ostalim sta
je potrebno, i pozivamo sve ljude u Srbiji koji se osecaju prevarenim i
ogorcenim, da izadju, pa da vidimo kome cete vi da oduzmete... Ali, nema
vise principa, sve je isterano na ledinu.
GORI BI BILI AMERICI OD BIN LADENA
S: U ovoj vlasti, kazu, nema privilegija?
V.D: Sta se to gradi u Srbiji? Drzavni budzet je sest puta veci
nego sto je bio prosle godine, plus dve milijarde dolara raznih
donacija. Gde su pare?
Ovoga nema nigde u svetu - 19 ambicija, apetita, sujeta, ptica
grabljivica, unistili bi Ameriku. Gori bi bili Americi od Bin Ladena. A
navalili se na Srbiju, pa to je strasno. I za to ja kazem, najveca
odgovornost Vojislava Kostunice je, sto je uopste dozvolio da 19 partija
ide na parlamentarne izbore 23. decembra prosle godine. Zbog cega se
ujedinjavao DOS? Zbog rusenja. Milosevic je srusen, i sada nastupa
normalno vreme, visestranacki sistem. Ljudi, imate stranke, programe,
odaberite, pa cemo posle izbora da pravimo posleizborne koalicije
izmedju srodnih programa, a ne ovako - babe i zabe, to ne moze da
funkcionise.
UBIJANI SAMO CLANOVI SPO
S: Utisak je da je ova koalicija, kako Vi kazete - tasna, masna i
dve-tri jake stranke - ipak otresla drvo koje ste zasadili?
V.D: Drvo smo mi tresli, ne sami, naravno. Zalosno je kad se cuje:
mi smo jedini srusili Milosevica. Ja kazem, a on bi jos vladao, i vladao
bi dokle bi hteo, da nije bilo, pre svega, borbe SPO i zrtava SPO. Kad
je rec o zrtvama, one su iskljucivo padale na strani SPO-a. Od '90. do
oktobra prosle godine, Milosevicevi eskadroni smrti, njegove ubice,
zlocinci iz njegovih specijalnih policijskih jedinica i Sluzbe drzavne
bezbednsoti, ubile su nekoliko desetina clanova SPO. Znaci, on bi jos
vladao da nije bilo te borbe i da nije bilo tih zrtava. Mi smo tresli to
drvo, sljivu, jedanaest punih godina, i mi smo sljive uglavnom otresli,
a onda su dosli drugi i pokupili sljive. A sada pak vidimo ko su ti
drugi, a sada konacno vidimo i da to nisu sljive, da je sve otrovno.
I sada, verujem, ono sto Srbija nije razumela prosle godine, a
nije razumela, zato sto smo joj mi to slabo ili nedovoljno dobro
objasnjavali, sada joj se kaze samo. Neverovatno, za godinu dana su
uspeli nemoguce, da cak vreme pre Milosevica gradjanima Srbije u secanju
vracaju kao manje zlo vreme od njihovoga vremena. E, to im nece biti
oprosteno - od nas, od vas, od bilo kog gradjanina Srbije koji se tih 11
godina borio za novu, bolju, demokratsku Srbiju, koja ce doci posle
Milosevica. Medjutim, umesto te Srbije u svakom pogledu, svakim danom,
sve je gore i gore.
NSP Lista isprobava demokratiju u praksi
==^================================================================
This email was sent to: [email protected]
EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq
Or send an email to: [EMAIL PROTECTED]
T O P I C A -- Register now to manage your mail!
http://www.topica.com/partner/tag02/register
==^================================================================
