|
PREDSEDNIK PUTIN O PRAVIMA RUSA U RASEJANJU
Po albanskom receptuRusi koji u Letoniji čine 45 odsto stanovništva mogu samo da sanjaju status koji su stekli Albanci u Makedoniji
Problem Rusa koji žive u pribaltičkim državama trebalo bi rešavati na sličan način kako je postupljeno u slučaju Albanaca koji žive u Makedoniji, izjavio je nedavno predsednik Vladimir Putin u dvoiposatnom razgovoru sa ruskim građanima koji su direktno prenosile dve najveće ovdašnje televizijske stanice. Kako je napomenuo Putin, albansko stanovništvo čini u Makedoniji nešto više
od 20 odsto od ukupnog življa. Ipak, oni su, pod jakim pritiskom međunarodne
zajednice, uspeli sebi da obezbede procentualno učešće u svim organima vlasti i
uprave, pa čak i u strukturama bezbednosti - vojsci i policiji.
Ukoliko se prihvati ovakvo rešenje kao opštevažeći princip, nema razloga da se ono ne sprovodi i kada su u pitanju Rusi koji žive izvan matice, posebno oni u pribaltičkim državama, stav je predsednika Putina. Ovakvu izjavu šefa države ruski mediji su ocenili kao veoma značajnu jer, kako podseća Internet agencija "Vesti.ru", Albanci su, takozvanim, "Ohridskim dogovorom" dobili pravo da budu predstavljeni u svim strukturama društva i države, uključujući i pravo na sopstveni jezik kao zvaničan. Ovakvo rešenje usledilo je nakon više terorističkih akcija sa strane Albanaca, a koje su se kasnije pretvorile u oružanu pobunu širokih razmera. Albanci su i pre "Ohridskog dogovora" imali značajna prava u okviru makedonske države, uključujući i svoj univerzitet u Tetovu, što je u svakom slučaju znatno više od onoga što, na primer, trenutno imaju Rusi u Letoniji, koji čine čak 45 odsto ovdašnjeg stanovništva. Ipak, diplome Baltičkog ruskog instituta u Rigi vlasti ove pribaltičke države ne priznaju kao važeće. I ne samo to, Ministarstvo obrazovanja Letonije planira da do 2004. godine potpuno ukine sistem obrazovanja na ruskom jeziku. Primer drugi. Dok su u gradovima u Makedoniji u kojima živi većinsko albansko stanovništvo gradonačelnici, i pre Ohridskog dogovora, po pravilu bili pripadnici ove etničke grupe, u Daugavpilsu u kojem Rusi čine 90 odsto populacije, rukovodeća mesta u administraciji zauzimaju isključivo Letonci. Slično je i u Estoniji gde Rusi čine 35 odsto stanovništva. Samo u jednom gradu - Maardu - gradonačelnik je ruskog porekla. Izjava predsednika Putina nema za cilj poziv na oružanu pobunu pribaltičkih Rusa (po ugledu na Albance). Suština je u tome da međunarodna zajednica mora definitivno da se odluči za ona rešenja koja će sve nacije i nacionalne manjine tretirati na jednak način i prema istim principima. Ovde se, naravno, ističe i činjenica da mehaničko davanje proporcionalnih prava etničkim zajednicama nije rešenje koje automatski donosi i sreću i blagostanje onima koji su ovakvom "eksperimentu" podvrgnuti. Ono što se dešava na Kosovu, u Makedoniji, Bosni i Hercegovini najbolje potvrđuje da statistička primena ljudskih prava ne znači i kraj animoziteta među narodima. Sa druge strane, u delovima Ruske Federacije u kojima, jedni pored drugih, žive muslimani i hrišćani, i pored proporcionalne nezastupljenosti u vlasti nema nikakvih problema na etničkoj ili verskoj osnovi. Strogo proporcionalna zastupljenost u državnim organima, što se videlo i na primeru Makedonije, nije sprečila međunacionalne sukobe. Kada je u pitanju situacija u Letoniji i Estoniji, nju čini paradoksalnom sledeća činjenica: dve države su pre desetak godina nezavisnost stekle, između ostalog, i glasovima (obmanutog) ruskog stanovništva, zaključuje ruska Internet agencija "Vesti.ru" S. Samardžija OD 2005. GODINE Rublja zajednička valuta Rusije i Belorusije Moskva, 26. decembra (Tanjug) Rusija i Belorusija dogovorile su se danas da od 2005. godine rublja postane zajednička valuta za obe države, objavio je u Moskvi ruski ministar za ekonomski razvoj German Gref, po završetku zasedanja Vrhovnog saveta rusko-beloruske savezne države. Gref je, takođe, rekao da je glavna tema zasedanja bilo razmatranje pitanja jedinstvenog novca i zajedničkog ekonomskog prostora, kao i prilagođavanje beloruskih zakona u oblasti poreza i carina zakonodavnoj praksi Rusije. Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko izjavio je posle završetka zasedanja Vrhovnog saveta zajedničke države da su problemi unifikacije zakona dve zemlje bili ključna tema. On je dodao da su o tome razgovarali i predsednici i premijeri Rusije i Belorusije na odvojenim susretima "u četiri oka". Lukašenko je potom, pred poletanje iz Moskve, ukazao da je "veoma zadovoljan rezultatima posete Rusiji" i da su se njegova očekivanja od zasedanja Vrhovnog saveta Savezne države Rusije i Belorusije "više nego opravdala". NSP Lista isprobava demokratiju u praksi ==^================================================================ This email was sent to: [email protected] EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email to: [EMAIL PROTECTED] T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================ | ||||||
<<01_37.jpg>>
