|
�TA NAS �EKA U 2002.: Dijagnoza u pet ta�aka
Ubrzano bekstvo sa za�elja
�anse da se komparativne prednosti Srbije iskoriste, te da se
propu�teno nadoknadi, opet su otvorene
Pi�e: Prof. dr Goran Piti� ministar za ekonomske veze sa
inostranstvom
1. Pre samo deset godina bili smo predvodnici reformi (prvi
tranzicioni paket reformi postavljen je programom iz 1990, koji u sli�nom obliku
nekoliko meseci kasnije primenjuje Poljska), prvi u regionu po kvalitetu
indikatora privrednog razvoja, lideri ideje integracije u Evropsku uniju. Danas
smo, po mnogim obele�jima, na za�elju svih de�avanja, ali godinu dana posle
demokratskih promena u Srbiji, �anse da se komparativne prednosti Srbije
iskoriste, te da se propu�teno nadoknadi, opet su otvorene. Lekcije iz deset
godina tranzicije u zemljama Centralne i Isto�ne Evrope su vi�e ili manje
nau�ene. Uz uva�avanje specifi�nosti dosada�njeg razvoja Srbije, odnosno
po�etnih pretpostavki za razvoj na samom po�etku tranzicije, definisana je
ambiciozna reformska agenda.
2. Koja su iskustva iz tranzicije u zemljama u okru�enju od zna�aja
za na�u zemlju? Prvo, politi�ki konsenzus po pitanju sprovo�enja izabranog
reformskog kursa, kao i op�ta politi�ka stabilnost osnovni su preduslov
kvaliteta, brzine i dubine reformi. Drugo, �vrsta opredeljenost vlade i
istrajnost u reformama, bili su bitna karakteristika reformskog procesa uspe�nih
zemalja u tranziciji. Tre�e, makroekonomska stabilnost je conditio sine ljua non uspe�nih i odr�ivih reformi. �etvrto,
jedino kompletan paket reformskih mera, kao i odgovaraju�e sekvence u njihovom
sprovo�enju, donose dugoro�no uspe�ne rezultate. Peto, u pogledu re�ima spoljne
trgovine, jedino se liberalizacija i izvoza i uvoza pokazuje kao trajno uspe�no
re�enje. �esto, ja�anje privatnog sektora i restrukturiranje bankarskog sektora,
predstavljaju osnov promena na mikroplanu, bez �ega je nemogu�e odr�ati trajnu
makroekonomsku stabilnost. Sedmo, izgradnja tr�i�nih institucija i odgovaraju�eg
zakonodavnog okvira, uslov je za odr�ivost reformi.
3. Koji model reformi je prihva�en u Srbiji? U osnovi to je
prepoznatljiv tranzicioni paket modifikovan iskustvima zemalja u tranziciji, kao
i specifi�nostima Srbije. Akcenat je stavljen na stabilizaciju. Klju�
stabilnosti �inilo je uvo�enje reda u javnim finansijama uz jasan raskid veze
izme�u centralne banke i bud�eta (striktno pridr�avanje koncepta neinflatornog
finansiranja bud�eta). Naredni korak predstavljala je spoljna i unutra�nja
liberalizacija. Na spoljnom planu ukinuti su netr�i�ni instrumenti za�tite,
sni�ena prose�na carinska tarifa. Na unutra�njem planu sprovedena je
liberalizacija cena. Razvoju privatnog sektora dato je vitalno mesto kroz
dono�enje novog Zakona o privatizaciji i ostalih prate�ih zakona i akata, kao i
forsiranjem koncepta razvoja malih i srednjih preduze�a. U bankarskom sektoru
otvoren je prostor za strane banke, napravljena je kategorizacija banaka po
zavr�enoj reviziji, a oduzete su i licence jednom broju banaka. U zakonodavnoj
sferi donet je ve�i broj novih zakona iako tek predstoji su�tinska reforma.
4. �ta je ostvareno u 2001. godini? a) Odr�ana je stabilnost i cena
i kursa, uprkos frontalnoj liberalizaciji cena. Ostvarena su predvi�anja s
po�etka godine o dinamici kretanja cena. Naime, ovu godinu �emo zavr�iti sa
rastom cena od 40 odsto, od �ega se najve�i deo rasta odnosi na otklanjanje
cenovnih dispariteta. Stabilnost kursa je �injenica koja va�i jo� od oktobra
2000. godine. b) Ostvaren je i predvi�en rast dru�tvenog proizvoda od oko pet
odsto, �to nije po�lo za rukom nijednoj zemlji u prvoj godini tranzicije. c) U
rekordno kratkom roku vratili smo se u me�unarodne organizacije, �to je
rezultiralo (izme�u ostalog) i potpisivanjem stand by aran�mana sa Me�unarodnim
monetarnim fondom i dobijanjem i druge tran�e aran�mana. O�ekuju se i krediti
Svetske banke po najpovla��enijim uslovima. Od posebnog je zna�aja sporazum
ostvaren sa Pariskim klubom poverilaca o otpisu 66 odsto duga i povoljnim
uslovima reprogramiranja. Time je stvorena �ansa za normalizaciju na�e pozicije
na me�unarodnim tr�i�tima kapitala, kao i za otvaranje ve� davno zaboravljenih
institucija garancija izvoza stranim partnerima (Hermes,
Cofas, Controlbank, Sache, itd). d) Na donatorskoj konferenciji, odr�anoj u Briselu
juna 2001, obezbe�ena su sredstva u iznosu od 1,3 milijarde dolara. U toku 2001.
realizovani su u iznosu od skoro 600 miliona dolara mnogobrojni projekti u
oblasti energetike (uprkos nasle�enom katastrofalnom stanju u sistemu, nema
planiranih restrikcija), podr�ke bud�etu, socijalnom sistemu (ispla�eni su
zaostaci za de�je dodatke, materijalna obezbe�enja porodice, kao i druga
socijalna davanja, dok je nakon vi�e godina napokon uvedena redovnost u isplati
penzija), zdravstvu, obrazovanju, poljoprivredi, razvoju privatnog sektora,
lokalnim sredinama, itd. Me�unarodna zajednica je predvidela da se programom
donatorske podr�ke u periodu 2001-2004. obezbede na�oj zemlji sredstva u iznosu
od oko �etiri milijarde dolara. Na�i prioriteti su rehabilitacija infrastrukture
i o�ivljavanje privrede, �ime se stvaraju uslovi da se izbegne zamka zavisnosti
budu�eg razvoja od priliva donacija. e) Donet je novi Zakon o privatizaciji
(Evropska banka za obnovu i razvoj ga je ocenila najboljim u pore�enju sa
ostalim zemljama u tranziciji) i imena prvih strate�kih partnera bi�e poznata
krajem decembra. f) Izvr�ena je liberalizacija spoljnotrgovinskog re�ima, kao i
ukidanje netr�i�nih instrumenata za�tite. g) Eliminisanjem vi�estrukih deviznih
kurseva i ukidanjem dozvola, kvota�, liberalizacijom cena, prestankom emisije
novca koji je zavr�avao kod privilegovanih pojedinaca-preduze�a, eliminisanjem
vanbud�etskih pozicija i postavljanjem transparentnog bud�eta, organizovanom
borbom protiv �verca nafte i derivata, cigareta, u�injeni su ozbiljni koraci u
borbi protiv korupcije. h) U proseku su pove�ane prose�ne plate i smanjen je
tro�ak potro�a�ke korpe (u odnosu na oktobar 2000, kad je trebalo 2,5 prose�ne
plate za potro�a�ku korpu, sada je potrebno 1,7 prose�na plata). Rast plata
nu�no zavisi od rasta privrede i produktivnosti rada. Bilo bi veoma nekorektno i
neprofesionalno na ovom planu obe�avati "kule i gradove" u kratkom roku imaju�i
u vidu veoma nisku zate�enu bazu (ispod 100 DM u oktobru 2000), kao i realna
ograni�enja nekontrolisanom rastu plata (opasnost od inflacije i time smanjenje
realnih plata). Ono �to je sigurno jeste da planirani rast u narednom periodu
daje prostora za kontinuirani rast realnih plata, ali i pravljenje aktivnijih
raspona u zavisnosti od rezultata rada i pojedinca i preduze�a. i) Zapo�eta je i
reforma ekonomskog zakonodavstva, koja �e se intenzivirati u 2002. godini.
5. �ta nam predstoji u narednoj godini? Naredna godina bi trebalo
da dalje potvrdi opredeljenje vlade da je stabilna privreda uslov odr�ivog
razvoja. Tako�e, da jedino otvorena, konkurentna privreda ima stvarnu �ansu. To
zna�i da se po�inje i sa ozbiljnim restrukturiranjem i realnog i bankarskog
sektora. Od privatizacije se u narednoj godini o�ekuje da ozbiljno doprinese
promeni vlasni�ke karte u privredi, kao i unapre�enju menad�menta i
korporativnog upravljanja. Veliki naglasak stavi�e se na �irenje malog i
srednjeg privatnog sektora, kao okosnice budu�e privredne strukture i osnovnog
generatora nove zaposlenosti. O�ekuju se (ve� je dosta toga i ugovoreno)
ozbiljni zahvati na planu rehabilitacije infrastrukture (energetika, putevi,
�eleznica, itd.). Unapre�enjem zakonodavne infrastrukture i radom na oklanjanju
barijera za investiranje, akcenat �e biti stavljen i na privla�enje stranog
kapitala u vidu direktnih investicija. Svakako, sve ove aktivnosti kao glavni
cilj imaju rast �ivotnog standarda stanovni�tva, otvaranje novih radnih mesta i
transformaciju Srbije u regionalnog lidera u oblasti nauke i tehnologije i
potencijalno finansijskog centra u regionu.
NSP Lista isprobava demokratiju u praksi ==^================================================================ This email was sent to: [email protected] EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email to: [EMAIL PROTECTED] T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================ |
Title: Message
