Reforma VJ: stvarnost ili velika obmana
Krajem pro�le godine reorganizacija VJ dobila je turbo ubrzanje i najavljene su strate�ke promene: ukidanje armija, smanjivanje broja generala i pukovnika, smanjivanje aktivnog sastava... O �emu se radi i kakva je nu�da priterala vojni vrh da se navrat-nanos menja
Autori: Zoran Luki�/Branimir Gaji�/Milorad
Ivanovi�
Po�elo je veoma optimisti�no. Samo dve nedelje posle oktobarskih promena, doma�i listovi preneli su izjavu neimenovanog visokog predstavnika NATO da bi Alijansa pozdravila uklju�ivanje Jugoslavije u program Partnerstva za mir. Nije trebalo �ekati dugo da bi postalo jasno da taj proces ne�e biti lak, kako se u prvi mah mislilo. Kako je vreme odmicalo, tako su se mno�ili uslovi koje je trebalo ispuniti. Tako je tokom sukoba na jugu Srbije specijalni izaslanik NATO Piter Fejt rekao da �za ulazak u Parnerstvo za mir postoje standardni uslovi, ali da u jugoslovenskom slu�aju postoje i neki posebni�. Me�u posebnim uslovima naveo je neophodnost saradnje sa Ha�kim tribunalom. Me�utim, u poslednje vreme se kao glavna prepreka za Partnerstvo pominje na�elnik General�taba Vojske Jugoslavije Neboj�e Pavkovi�a.
- Dok je Pavkovi� na �elu VJ, nema nam ulaska u zapadne integracije - u vi�e navrata poslednjih nedelja je ponavljao ministar inostranih poslova Goran Svilanovi�.
Me�u uslovima koji nisu problemati�ni pominje se reforma vojske. Za to se zala�u i stranci, i Vlada Srbije sa Zoranom �in�i�em na �elu, i jugoslovenski predsednik Vojislav Ko�tunica, i sam Pavkovi�. Ali definitivno je jasno da pod reformama niko od njih ne podrazumeva istu stvar. Pa, ipak, VJ je pred velikim i nezaobilaznim isku�enjem: kako da raskrsti s anahronim, sovjetskim modelom narodne vojske i prikloni se evropskim standardima koji je pretvaraju u krajnje pragmati�ni i nefeti�izirani servis za odbranu zemlje.
Reforma VJ najavljena je jo� septembra 2001. Odlukom General�taba VJ promene su predvi�ale rasformiranje i preme�tanje nekih jedinica na takti�kom (najni�em) nivou, a tek juna 2002. trebalo je da usledi razmatranje krupnih promena na strate�kom (najvi�em) nivou. U me�uvremenu, u javnosti se stalno ponavljao zahtev da se VJ stavi pod civilnu kontrolu Ministarstva odbrane SRJ. Vojska nije imala ni�ta protiv, i to je postajalo pomalo dosadno.
Odjedanput, krajem pro�le godine, reorganizacija VJ je dobila turbo ubrzanje i najavljene su strate�ke promene: ukidanje armija, drasti�no smanjivanje broja generala i pukovnika, smanjivanje aktivnog sastava... O �emu se radi i kakva je nu�da priterala vojni vrh da se navrat-nanos menja?
- Sada�nja razmatranja i najavljivanje strate�kih promena u VJ mo�e da se tuma�i kao nastojanje jednog dela politi�kog i vojnog vrha zemlje da poka�u reformatorsku i demokratsku ulogu - tvrdi za �Blic News� Aleksandar Radi�, vojni analiti�ar iz Beograda kome su specijalnosti oru�ane snage balkanskih zemalja. Ali, dodaje on, �to je u su�tini obmana javnosti�. Radi� ka�e da VJ, ako Jugoslavija �eli u Evropu, mora istinski da se pripremi za ulazak u Partnerstvo za mir i da se prilagodi zapadnim vojnim standardima.
Zapad Jugoslaviji nudi vrlo jednostavan �ablon organizacije VJ: podelu du�nosti izme�u Ministarstva odbrane i General�taba, transparentnost i mehanizme kontrole vojnog bud�eta, sistem organizacije najvi�eg stru�nog organa (General�tab), koji se prenosi na ni�e komande. VJ je do sada od tih standarda su�tinski prihvatila samo formu bataljona kao osnovne formacije takti�kog organizovanja snaga. �to se ti�e su�tinskih (strategijskih) promena, Vojska se deklarativno zala�e za promene, ali malo toga se menja. Recimo, Savezno ministarstvo odbrane (civilni organ) i General�tab (vojni organ) su u sukobu oko nadle�nosti, �to se najbolje vidi u odnosima sa javno��u. Unutar Ministarstva deluje Uprava za odnose sa javno��u, a u General�tabu Uprava za moral i informisanje sa generalom Miloradom �or�evi�em na �elu. Te dve grupe su �esto u sukobu ili su za novinare jedni �zatvoreni�, a drugi �otvoreni� i obrnuto.
Sukob General�taba i Ministarstva u osnovi je politi�ke prirode. S jedne strane su oficiri koji u Ko�tunici i dalje vide emanaciju nekada�njeg vrhovnog komandanta, dok su u Ministarstvu ljudi koji su u ranijim �istkama morali da napuste VJ i sada su odani DOS i �in�i�u. U tom dvoboju za sada su u Ministarstvu uspeli da od General�taba preuzmu novac za finansiranje vojnih �kola, koji se doskoro nalazio u rukama General�taba i Pavkovi�a.
- Iskrivljena slika o vojsci rezultat je delovanja famozne Uprave za moral i javno informisanje koja je, uz KOS, glavni oslonac daljeg ideolo�kog zaslepljivanja pripadnika VJ - tvrdi Ljubodrag Stojadinovi�, savetnik u Saveznom ministarstvu odbrane koji je 1996. napustio VJ u �inu pukovnika.
On ka�e da je VJ, uprkos tvrdnjama predsednika SRJ Vojislava Ko�tunice �da je reforma uspe�no sprovedena time �to je penzionisano par desetina generala, ipak i dalje ideolo�ka organizacija koju takvom �uvaju Pavkovi� i njegovi generali�.
Naravno, glavni zahtev DOS koji ima svoje upori�e u Ministarstvu odbrane je smena Pavkovi�a. Prema re�ima Aleksandra Radi�a, Zapad je jako zbunjen ne samo upornim odbijanjem politi�kog vrha SRJ da smeni generala Pavkovi�a i komandanta Tre�e armije, generala Vladimira Lazarevi�a ve� i �injenicom da se o ovogodi�njem vojnom bud�etu zvani�no govori u nekoliko re�enica i u op�tim crtama. Kako po sada�njim propisima finansijsku kontrolu u VJ sprovode vojni organi, Radi� smatra da Vojska ne�e dopustiti civilnu kontrolu sve dok ne nastupe prave promene, a one moraju da krenu od vrha VJ.
U stru�nim krugovima �esto se �uje da se u vrhu VJ ni�ta bitno ne�e dogoditi jer je motiv za odr�avanje sada�njeg stanja opstanak mo�i odre�ene politi�ke opcije koja spre�ava da vojska postane uskostru�na organizacija. U toj igri poma�e joj i deo generalskog kora koji u�e��em u politici �eli da zadr�i privilegije. Zato se ve� danima �muva� sa listom uo�i Nove godine penzionisanih generala (21) VJ. U javnosti kolaju glasine ko je sve penzinisan, VJ se poziva na nekakve propise da ne mora da objavi listu tih imena.
Na pitanje za�to Ko�tunica jo� uvek insistira na Pavkovi�u, vi�e je propagandnih ratni�kih izjava nego hladnih analiza. Pavkovi�ev prethodnik na tom mestu Mom�ilo Peri�i� �ak tvrdi da ne dr�i Ko�tunica Pavkovi�a nego Pavkovi� Ko�tunicu. - Mogu�e je da postoji razlog koji nije javno poznat i zbog koga Ko�tunica odbija smenu Pavkovi�a, ali on sasvim sigurno nije te prirode - ka�e za �Blic News� Ljubodrag Stojadinovi�, i dodaje:
- Oficiri koji su uz Pavkovi�a daleko su od toga da razmi�ljaju o formiranju nekog pu�isti�kog jezgra, ve� su mnogo vi�e upla�eni za svoje pozicije i re�enje su na�li u prilago�avanju novom re�imu i novom �vrhovnom komandantu�. Stojadinovi� ka�e da je te�ko predvi�ati termin Pavkovi�eve smene, s tim da bi ona naru�ila ravnote�u koju se Ko�tunica trudi da uspostavi prema �in�i�u i da bi mu izmakla oslonac koji ima u vojnom vrhu.
Mnogo ve�i problem od kadrovskih jeste problem strukturne organizacije VJ. Aleksandar Radi� ka�e da je neophodno drasti�no smanjenje ljudstva u VJ, jer se �ne mo�e napraviti smislena i operativna organizacija na nivou sada�njih brojki (oko 100.000 pripadnika VJ)�. On smatra da VJ mo�e da bude efikasna i sa 45 hjiljada vojnika i stare�ina u aktivnom sastavu.
Pa, ipak, najve�i problem je novac. Ovogodi�nji vojni bud�et (43,5 milijardi dinara) ne odgovara ni pribli�no potrebama VJ. Od predvi�enih para samo za plate, dodatke i nadoknade VJ �e morati da izdvoji 17,5 milijardi dinara. Stvarne finansijske potrebe odbrane zemlje procenjuju se na 139 milijardi dinara. Novac koji nedostaje VJ �e poku�ati da nadoknadi prodajom imovine: objekata, naoru�anja i zastarele vojne opreme.
- VJ mo�e da funkcioni�e sa ovogodi�njim bud�etom, ali ne mo�e da se modernizuje - ka�e Radi�. On ka�e da su za modernizaciju potrebni dugoro�ni ugovori, gde se ne pla�a ke�om, ve� industrijskom saradnjom ili nekim drugim oblikom kompenzacije (na primer zakupom baza na teritoriji SRJ).
Na kraju, sve ide u tom pravcu da se u VJ mnogo govori o reformama, da njih, bar ne onih su�tinskih, jo� uvek nema, i da �e se dogoditi, kao i ve�ina stvari u Srbiji, pod pritiskom iz inostranstva i sa zaka�njenjem. U me�uvremenu se razgovara o smeni generala Pavkovi�a.
|
Sve
reforme Vojske Jugoslavije |
Prvi poku�aj da se u�ini neka radikalnija promena u VJ desio se 1992. godine kada je nestala JNA. Te godine formirane su neke nove jedinice, a najzna�ajnija novoformirana formacija bio je Korpus specijalnih jedinica, za�etak snaga za brzo reagovanje i formiranje 72. brigade nose�e specijalne jedinice. Sve te promene, me�utim, bile su na takti�kom nivou. Strate�ki nivo je bio cementiran odlukom da se teritorija SRJ podeli na tri armije i korpuse Ratnog vazduhoplovstva i ratne mornarice kao samostalne vidove. U po�etku se te tri armije imale osam korpusa kopnene vojske. Kasnije je izvr�ena racionalizacija (1994), koja se povezuje sa takozvanim �Modelom 21� reorganizacije VJ. Taj model davao je sliku VJ do 2005. godine i mnogima je bio sme�an jer nije odgovarao ekonomskim mogu�nostima zemlje.
U periodu avgust 1994 - septembar 1995. do�lo je do jo� nekih promena: ukinut je Leskova�ki korpus sastavljen uglavnom od jedinica iz Makedonije. Jedno vreme postojala je Dunavska divizija sa sedi�tem u Zrenjaninu i Timo�ka sa sedi�tem u Zaje�aru. Te divizije su rasformirane i jedino je ostala Drinska divizija sa sedi�tem u Valjevu. �Model 21�, ina�e promovisan u vreme generala Mom�ila Peri�i�a, ne mo�e da se nazove ozbiljnom reformom, jer je bio zasnovan na starom sovjetskom modelu vojske. Neke promene u VJ desile su se i 1996. zbog potpisivanja sporazuma o subregionalnoj vojnoj saradnji u Firenci. Po tom sporazumu VJ je prihvatila smanjenje u pet kategorija te�kog naoru�anja. Tada su i formacije morale da budu prilago�ene broju oru�anih sistema.
General Radoslav Martinovi�, nekada�nji komandant Druge armije u Podgorici i sada�nji savetnik u Vladi Crne Gore, bio je glavni kreator �Modela 21�, koji je neslavno pro�ao. Generali koji su prerano �kukuriknuli� i predlo�ili su�tinske promene zavr�ili su u penziji. General Miloje Pavlovi�, biv�i komandant RV i PVO, prvi je sredinom 90-ih pomenuo �d�oint staf�, zdru�eni general�tab, ali je vrlo brzo penzionisan.
|
Do
leta umesto Pavkovi�a Krga ili
Krsti� |
Iako general Neboj�a Pavkovi� nije smenjen uo�i Nove godine, kako su od Ko�tunice zahtevali iz inostranstva i ostatka DOS, aktuelni na�elnik General�taba oti�i �e sa du�nosti najkasnije do sredine juna. Njegovog naslednika treba tra�iti iz jedne od dve suprotstavljene grupe oficira - jedna je iz General�taba, dok je druga manje formacijski, a vi�e ideolo�ki bliska Saveznom ministarstvu odbrane.
Jedan od naj�e��e pominjanih generala za mesto Pavkovi�evog naslednika je general Branko Krga, zamenik na�elnika General�taba, kome to mesto sleduje po nepisanom pravilu nasle�ivanja. Krga je svojevremeno bio na spisku EU za zabranu ulaska u evropske zemlje naveden �na�elnik Druge uprave Vojne obave�tajne slu�be�. Za vreme rata sa NATO bio je Milo�evi�ev specijalni savetnik za obave�tajni rad. Bio je vojni izaslanik u Moskvi i njegovi oponenti smatraju da je intimni pobornik ruske �kole. Njegovo dr�anje tokom 5. oktobra nije bilo predmet rasprava, ali se u nekoliko medijskih analiza pojavio stav da je tom prilikom bio �konstruktivan�. Za vreme na�elnikovanja Mom�ila Peri�i�a do�iveo je zastoj u karijeri, dok je jedna od glasina vezanih za ovog obave�tajca da �u Crnoj Gori u�iva poverenje Vuka�ina Mara�a i Du�ana Markovi�a, �efa tamo�nje dr�avne bezbednosti�.
Osim Krge, kao manje ozbiljni kandidati iz General�taba pominju se general Aco Tomi�, na�elnik Uprave bezbednosti, general Ljubi�a Stojimirovi�, na�elnik Vojne akademije, te general Branislav Petrovi�, na�elnik RV i PVO.
Iz grupe oficira bliskih DOS kao glavni kandidat za Pavkovi�evog naslednika slovi general Ninoslav Krsti�, koji je medijsku promociju do�iveo kao komandant Zdru�enih snaga bezbednosti. Njegova smena sa tog polo�aja koju je ubrzo inicirao Pavkovi� smatrala se za znak direktne osvete zbog tada�njeg pominjanja u kontekstu njegove zamene. Krsti�a vezuju za Neboj�u �ovi�a zbog zajedni�ke saradnje na terenu ju�ne Srbije, ali i dobrih kontakata koje odr�ava sa NATO. Krsti� je u bombardovanju NATO pro�ao sa lak�im ranjavanjem prilikom napada na komandno mesto Prve armije, gde je bio komandant. Kasnije je postavljen na du�nost �efa Inspekcijske slu�be VJ, �to se smatralo pozicijom za kadar koji je sklonjen u stranu da tu do�eka penziju. Veruje se da bi EU i SAD volele da ga vide na komandnom mestu VJ.
Drugi istaknuti pripadnik prodosovske grupe oficira je general Jovan Milanovi�, obave�tajac koji je medijsku promociju do�iveo u �aferi Binel�, kada je kao pukovnik VJ otkriven u prosle�ivanju francuskih obave�tajnih podataka oktobra 1998. godine. Po povratku u zemlju bio je penzionisan kao kadar koga je �zavrbovala francuska slu�ba�. Sa promenom vlasti, vra�en je u slu�bu, dobija unapre�enje u generalski �in i mesto u ministarstvu.
NSP Lista isprobava demokratiju u praksi
==^================================================================ This email was sent to: [email protected] EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email to: [EMAIL PROTECTED] T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================
