NASTAVLJA SE BALKANSKA KRIZA 10.1.2002. 10:53 NASTAVLJA SE BALKANSKA KRIZA (Moskva, RIA "Novosti"- ponuda za D A N A S)
Minula godina predstavljala je tezak period za neke drzave Balkanskog poluostrva, pre svega za Saveznu Republiku Jugoslaviju i Makedoniju. Dogadjaji u ove dve drzave, uprkos optimistickim izjavama kojima se razbacuje Zapad, daju vise nego dovoljno povoda za zabrinjavajuce prognoze. Drasticno povecanje albanskog nacionalizma i ekstremizma, koji se za kratko vreme transformiso u glavnu opasnost po mir i stabilnost ne samo u Srbiji i Makedoniji, nego i u citavom regionu, stavilo je na dnevni red opasnost od aktivizacije procesa medjuetnickih sukoba na Balkanu, prekrajanja postojecih granica i pokusaje da se stvore monoetnicke drzave. Zapad, medjutim, iako je isprovocirao sadasnju krizu na Balkanu, vise voli da zazmiri na mogucnost razvoja situacije po takvom scenariju. Umesto da adekvatno ocenjuje nastajucu situaciju, rukovodstvo Severnoatlantske alijanse izjavljuje da se na Kosovu i Metohiji situacija "stabilizuje" i da su ovde uspostavljeni atomsfera "mira i spokojstva". A to potkrepljuju pozivanjem na odrzane na Kosovu 17. novembra parlamentarne izbore, koje je sef OEBS u pokrajini Dan Everts ocenio kao dokaz "zrelosti demokratskih snaga Kosova". Medjutim, sa takvom ocenom kosovski izbori nemaju niceg zajednickog. Kao prvo, te izbore nisu sprovele srpske vlasti, pa prema tome oni nisu legitimni, jer je prekrsena rezolucija 1244 Saveta bezbednosti OUN. Kao sto je poznato, u tom dokumentu jasno se kaze da je Kosovo neodvojivi deo Srbije i Jugoslavije. Drugo, na izborima nije moglo da ucestvuje na stotine hiljada predstavnika nacionalnih manjina, u prvom redu Srba, koje su albanci proterali iz pokrajine u toku poslednje dve godine. Prirodno da je u takvoj situaciji izhod izbora bio predodredjen i da su pobedu na njima izvojevali albanski nacionalisti, a njihov lider Ibrahim Rugova otvoreno je pozvao svetsku zajednicu "da u najkracem roku prizna nezavisnost Kosova". Sa takvim zahtevom nastupa i Hasim Taci - glavesina nerasformirane OVK. Taj evidentni terorista se pojavio u ulozi lidera Demokratske partije Kosova, koja je na izborima osvojila drugo mesto. Sasvim se osnovano moze tvrditi da ce jedini rezultat farse sa parlamentarnim izborima na Kosovu biti dalja aktivizacija delovanja albanskih nacionalista, koji se zalazu za proglasenje nezavisnosti pokrajine i njeno istupanje iz sastava SR Jugoslavije. U svakom slucaju, nema nikakvih naznaka da ce Ibrahim Rugova, koji ima najrealnije sanse da pobedi na predsednickim izborima, promeniti svoj stav po tom pitanju. Direktna posledica fakticke popustljivosti Zapada kosovskim ekstremistima je kriza u susednoj Makedoniji, koja se rasplamsala tokom prosle godine. Zapocete u severnim regionima zemlje oruzane akcije makedonskih albanaca isprovocirali su glavesine OVK. Oni ne samo da su organizovali snabdevanje ekstremista naoruzanjem i municijom, vec su uputili u Makedoniju na hiljade "dobrovoljaca", koji su ucestvovali u borbama protiv jedinica makedonske armije i snaga bezbednosti. Bez obzira na sve zahteve rukovodstva Makedonije, rukovodstvo NATO nije preduzelo nikakve mere protiv albanskih terorista. Komanda natovskih mirovnih snaga nije ucinila nista kako bi presekla kanale dotura oruzja sa Kosova na sever Makedonije i dolazak albanskih terorista. Pretendujuci na ulogu "nepristrastnog posrednika" natovci su fakticki stimulisali delovanje makedonskih albanaca i u kriticnim za njih trenucima uzimali ih pod svoju zastitu. Jedno "dostignuce" rukovodstva Severnoatlantske alijanse jeste operacija "Osnovna zetva", tojest, ponavljanje komedije sa "razoruzavanjem" terorista OVK. Istovremeno su predstavnici "evropske trojke" - NATO, EU I OEBS - vrsili snazni pritisak na makedonsko rukovodstvo, zalazuci se da se udovolji zahtevima lidera albanske manjine. Pored ostalog, da se unesu izmene u ustav zemlje. Medjutim, bez obzira na to sto je sredinom novembra makedonski parlament uneo niz izmena u ustav kojima se prosiruju prava albanskog stanovnistva, kriza u zemlji se nastavlja. Odredi takozvane "Nacionalne oslobodilacke armije" kao i dosad kontrolisu teritorije koje su zauzeli i u njih ne pustaju vladine snage. 50 hiljada ljudi ne moze da se vrati kucama u te regione, vec zivi u izbeglickim kampovima. O tome da se u Makedoniji moze ponoviti "kosovski scenarij" govori i nedavna izjava jednog od lidera makedonskih albanaca Hadziredzija, koji je izjavio da albanci u zemlji moraju imati "svoju teritoriju". A neki od albanskih lidera otvoreno govore o neophodnosti ujedinjavanja sa "kosovskom bracom" i stvaranju "albanske drzave" koja bi ukljucivala Kosovo i severne rejone Makedonije. Opasnost od drasticnije aktivizacije albanskog nacionalizma na Balkanu u odlazecoj godini ne sme se potcenjivati. Dalje povladjivanje zahtevima i planovima ekstremista, sto i dalje cini Zapad, bremenito je najneprijatnijim posledicama ne samo po stabilnost i bezbednost tog regiona, nego i citave Jugo-Istocne Evrope. - 0 - Moskva, 10. januara 2002. Valentin KUNJIN, poliitcki komentator RIA "Novosti" NSP Lista isprobava demokratiju u praksi ==^================================================================ This email was sent to: archive@jab.org EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email to: [EMAIL PROTECTED] T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================
