Vise od 1.500 dokaza u prilog nastradalima
|
Napad na jednu nebranjenu varosicu, izveden pri jasnoj vidljivosti, nedeljom u podne, na crkveni praznik i pijacni dan, dakle u vreme kada su se civili i civilna vozila jasno nalazila na mostu, a vise od 3.000 gradjana bilo kod crkve ili na pijaci, morao je nuzno da dovede do gubitaka ljudskih zivota i ranjavanja civila i zbog toga je protivpravan. Ovo stoji u tuzbi, "teskoj" 148 stranica, koju je 24. decembra sudu u Berlinu podneo nemacki advokat Ulrih Dost. On zastupa porodice desetoro poginulih i sedamnaestoro tesko povredjenih gradjana koji su stradali 30. maja 1999. godine, tokom bombardovanja NATO. Ovih dana gospodin Dost po drugi put boravi u Varvarinu, gde se susreo sa clanovima ostecenih porodica i predstavnicima lokalne vlasti.
U Nemackoj mesecima deluje antiratni pokret "Zrtve iz Varvarina tuze NATO", ciji clanovi nastoje da javnost upoznaju sa nelegitimnoscu bombardovanja i velikim civilnim zrtvama. Ukljucili su se javni radnici i frakcija PDS (Demohriscanske stranke) u Bundestagu, TV stanice i listovi, medju kojima Nojes Dojcland i Berliner morgenpost. Prvih dana januara, u Berlinu su organizovane debate, pres-konferencije i izlozba fotografija Gabrijele Senft, a uskoro ce biti promovisana i knjiga Kurta Keprunera, "Putovanja u zemlju rata". Nosioci celog projekta su Kornelije i Harald Kampfmejer koji su, umesto da kupe porodicnu kucu, 200.000 maraka ulozili u finansiranje sudskog postupka i dokazivanje odgovornosti prema civilnim zrtvama.
Advokat Dost je saslusavao gradjane varvarinskog kraja, odgovorne u nemackoj vlasti i sedistu NATO u Briselu. Odstetni zahtev odnosi se na Nemacku i svaku clanicu NATO pojedinacno, jer se u Savetu alijanse odlucuje konsenzusom, dakle uz saglasnost svake clanice. Na osnovu analize operativnih planova za ogranicene vazdusne operacije, koji su doneti 8. oktobra 1998. godine, on zakljucuje da se radi o povredjivanju medjunarodnog ratnog i humanitarnog prava, pozivajuci se pri tome na Povelju UN, Zenevski sporazum iz 1959. i Dodatni protokol iz 1977. godine. Zanimljivo je da su kao svedoci na sudjenje pozvani Iber Vedrin, francuski ministar inostranih poslova , i Rudolf Sarping, nemacki ministar odbrane.
U optuznici se detaljno opisuju sve faze vazdusnog napada 30. maja 1999. godine, kada je po tradiciji pazarni dan i kada narod ovog kraja slavi Svetu Trojicu u istoimenoj crkvi, koja se nalazi u neposrednoj blizini mosta. Bez obzira na to sto je most u prvom naletu potpuno unisten, usledio je, drugi napad u kome je poginuo veci broj civila koji su zeleli da pomognu povredjenima. Pojam kolateralna steta je pravno neprihvatljiv, po tvrdjenju Ulriha Dosta, jer je, po svim medjunarodnim pravilima, napadac duzan da identifikuje cilj. Takodje je netacna izjava Dzejmija Seja, tadasnjeg portparola NATO, od 31. maja 1999.godine da se radi o "legitimnom vojnom objektu". Most se nalazi 200 kilometara severno od Kosova, nikada nije sluzio za vojne transporte, najbliza vojna kasarna udaljena je dvadesetak kilometara, a na dan bombardovanja okupio se veliki broj iskljucivo civila.
Na osnovu nacina izrade, mesta gde se nalazi i stvarne primene tokom 80 godina koriscenja mosta u Varvarinu, ugledni advokat izvodi dokaze da ne moze biti reci o vojnom cilju, vec o nebranjenom naselju i civilnom stanovnistvu koje je stradalo.
Od nemacke drzave, ucesnice u vojnim operacijama NATO snaga, advokat Dost trazi, u ime porodica poginulih i tesko ranjenih, odstetu od osam miliona maraka. U ovaj proces pravnik je ulozio ogroman napor, prikupljajuci obimnu gradju i brojne dokaze o krsenju madjunarodnih ratnih i humanitarnih zakona. Svoje usluge ne naplacuje ljudima iz varvarinskog kraja, a donatori finansiraju rad njegove advokatske kancelarije u Berlinu i veoma visoke sudske troskove. Ulrih Dost kaze da je spreman da, takodje bez naknade, zastupa i ostecene gradjane u Nisu, Aleksincu, Surdulici, Novom Pazaru, Beogradu i drugim mestima stradalim u bombardovanju od 24. marta do 10. juna pretprosle godine.
- Prikupio sam na primeru Varvarina 1.500 dokaza o krsenju medjunarodnog prava. Sta bi trebalo da se dogodi pa da se zaborave zlocini? To nije dobro za covecanstvo, jer se svuda moze dogoditi agresija i zlocin. To se vec dogadja. Narodi i ljudi moraju biti zasticeni. Ako se to ne desi, nema pravde, buducnosti, zajednistva, kaze Ulrih Dost.
Zarko Nikolic
NSP Lista isprobava demokratiju u praksi
==^================================================================ This email was sent to: [email protected] EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email to: [EMAIL PROTECTED] T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================
<<terazije_2.jpg>>
null.gif
Description: GIF image
