Pošto se svi slažu da su tragični događaji od 11. septembra 2001.
otvorili novu epohu savremene istorije, zapitajmo se kako je izgledalo
upravo završeno razdoblje i kakav mu je ishod.
Ono je otpočelo 9. novembra 1989. rušenjem Berlinskog zida i raspadom
Sovjetskog Saveza, 25. decembra 1991. Šta je odlikovalo taj period, osim
procvata liberalne globalizacije? Tri osnovne, neprekidno slavljene i
veličane vrednosti bile su demokratski poredak, pravna država, ljudska
prava. I u unutrašnjoj i u spoljnoj politici, to moderno Sveto trojstvo
stalno je prizivano; smatrano je nekom vrstom kategoričkog imperativa.
Premda pomalo maglovito i dvoznačno (da li je zbilja moguće pomiriti
liberalnu globalizaciju sa planetarnom demokratijom?), ono je računalo na
široku građansku podršku. Jer, ljudi su u njemu videli pobedu prava nad
varvarstvom.
Jedanaesti septembar 2001. doveo je do oštre promene kursa. U ime
"pravičnog rata" protiv terorizma kao da su iznenada postala dopuštena sva
moguća ogrešenja o navedena načela. Da bi započeo rat u Avganistanu,
Vašington nije oklevao da sklopi savez sa čelnicima država koje je do juče
izbegavao: u Pakistanu sa generalom pučistom Pervezom Mušarafom, u
Uzbekistanu sa diktatorom Islamom Karimovim. Uzvici protesta legitimnog
pakistanskog predsednika g. Navaza Šarifa, kao i uzbečkih branilaca
ljudskih prava i sloboda, ostali su da odjekuju unutar njihovih tamničkih
zidina... Kradomice i preko noći, vrednosti dugo hvaljene kao "suštinske"
sišle su sa političke scene, a demokratske zemlje su, u pravnom smislu,
nazadovale.
O tome svedoči usvojeni niz uraganskih mera, kojima je u Sjedinjenim
Državama zadat smrtni udarac slobodama. Obrazovan je, već sutradan nakon
atentata, vanredni pravosudni sistem. Na predlog ministra pravde, g. Džona
Eškrofta, usvojen je takozvani patriotski zakon protiv terorizma; u skladu
sa njim, vlastima je dozvoljeno da osumnjičene uhapse na maltene
neodređeno vreme, da ih deportuju, zatvaraju u samice, nadziru njihovu
poštu, telefonske razgovore i korišćenje Interneta, da vrše pretres
njihovih stanova bez sudskog naloga... Tako je tajno uhapšeno 1.200
stranaca, od kojih više od polovine i dalje sedi u zatvorima bez ikakvog
suđenja; mnogi nisu čak ni izvedeni pred sudije, niti imaju advokatsku
pomoć. Osim toga, vlada namerava da organizuje saslušanje oko 5.000 ljudi
starih između 16 i 45 godina koji u zemlji borave sa turističkom vizom, a
postali su sumnjivi samo zato što potiču sa Bliskog istoka...
Iako su redovni američki sudovi savršeno kompetentni, predsednik Džordž
V. Buš odlučio je 13. novembra da obrazuje, radi suđenja strancima
optuženim za terorizam, posebne vojne sudove sa specijalnom procedurom.
Procesi će se voditi tajno; moći će da se odvijaju i na ratnim brodovima
ili u vojnim bazama; presude će donositi komisija sastavljena od vojnih
oficira; da bi se optuženi osudio na smrt, jednoglasnost neće biti nužna;
kazne će se izricati i sprovoditi bez mogućnosti ulaganja žalbe; razgovori
između optuženog i advokata moći će da se krišom prisluškuju; sudski
postupak držaće se u tajnosti, a pojedinosti sa suđenja objaviće se tek
posle nekoliko decenija...
Službenici Saveznog istražnog biroa (FBI) predložili su čak da se
pojedini optuženici izruče prijateljskim zemljama sa diktatorskim
režimima, kako bi ih lokalna policija mogla ispitivati uz upotrebu
"čvrstih i delotvornih" metoda. Pribegavanje torturi otvoreno je zahtevano
i na stupcima visokotiražnih časopisa. Na kanalu Si-En-En, republikanski
komentator Taker Karlson bio je veoma izričit: "Tortura nije dobra. Ali je
terorizam još gori. Tako je, u nekim okolnostima, tortura manje zlo". Stiv
Čepmen je podsetio, u "Čikago tribjunu", da se demokratska država poput
Izraela ne libi da primenjuje torturu nad 85 odsto palestinskih
zatvorenika...
Ukinuvši odluku iz 1974. kojom se Centralnoj obaveštajnoj agenciji
(CIA) zabranjuje ubijanje inostranih čelnika i vođa, g. Buš je ovoj službi
dao odrešene ruke za izvođenje svih tajnih operacija potrebnih da se
fizički ukloni rukovodstvo Al-Kaide. Rat u Avganistanu vođen je u istom
tom duhu, uz zanemarivanje preporuka Ženevske konvencije: naloženo je da
se članovi Al-Kaide likvidiraju čak i u slučaju predaje.
Da bi se sprečilo sudsko gonjenje američkih vojnih lica zbog operacija
u inostranstvu, Vašington se protivi planu za osnivanje stalnog
Međunarodnog krivičnog suda. Zato je Senat, već pri prvom čitanju, odobrio
zakon ASPA (American Servicemembers Protection Act) koji Sjedinjenim
Državama dozvoljava preduzimanje krajnjih mera - čak i vojne invazije na
drugu zemlju! - kako bi se zaštitio i vratio u domovinu svaki američki
građanin kome preti izručenje budućem Međunarodnom krivičnom sudu.
Po svemu sudeći, sve nam je bliža policijska država...
* (Uvodnik iz januarskog broja "Mond diplomatika" na srpskom
koji će se uskoro pojaviti na kioscima)
