POSLE NAJAVE REKONSTRUKCIJE
REPUBLIČKE VLADE
Namirivanje stranačkih apetita
Sutra je pet meseci otkako je DSS izašao iz
republičke vlade. - Da li međunarodna zajednica vrši pritisak da se DSS
vrati
Spremnost Zorana Đinđića da čak i u avionu za Podgoricu razgovara sa
Vojislavom Koštunicom o rekonstrukciji vlade može se tumačiti i kao prvi
ozbiljan nagoveštaj dovođenja ljudi iz DSS-a u Nemanjinu 11.
Sutra se navršava pet meseci otkako su Aleksandar Pravdić i Obren
Joksimović napustili Đinđićev komandni brod. Od izlaska Demokratske
stranke Srbije iz vlade više se govorilo o njenom povratku u republički
kabinet nego što se na tome radilo.
Najava prvo "male" a potom "velike" rekonstrukcije vlade, u kojoj bi
DSS dobio tri portfelja i jedno mesto potpredsednika, je konkretna ponuda.
Koliko dobra - ostaje da se vidi. Prva reakcija doskorašnjeg predsednika
Skupštine Srbije Dragana Maršićanina nije negativna. Drugi čovek DSS kaže
da je najava Zorana Đinđića o rekonstrukciji vlade prvi pozitivan znak da
se razmišlja o razrešenju krize u DOS-u.
Ilić kao "jezičak na vagi"
Sednica Predsedništva DOS-a na kojoj bi se razmatrali odnosi u
vladajućoj koaliciji nikako da se održi. Prema poslednjim najavama,
čelnici stranaka bi mogli da se sastanu krajem ove, a možda i početkom
iduće nedelje. Neizvesno učestvovanje DSS na ovom skupu kao da ide u
prilog onima koji tvrde da Koštunica povratak stranke u vladu želi da reši
u bilateralnim kontaktima sa Đinđićem.
Ali u senci priče o mogućem povratku DSS u vladu jeste i namirivanje
apetita malih stranaka. Đinđić bi pre svih želeo da u vladi vidi najpre
gradonačelnika Čačka, jer njegovih osam poslanika su jezičak na vagi koji
omogućuje parlamentarnu većinu njegovom kabinetu i u slučaju da pregovori
sa DSS-om propadnu. Ilić je odmah reagovao i izjavio da je spreman da uđe
u vladu ako se dogovori sa premijerom Đinđićem.
- Želim da vlada bude rekonstruisana i biće mi drago da to uradimo
dobro, pa da do sledećih izbora privredu dovedemo u mirne vode - istakao
je lider Nove Srbije.
Uoči Nove godine u javnosti su procureli zahtevi Socijaldemokratije da
uđe u vladu. Slobodan Orlić potvrđuje da će se tim povodom do kraja
nedelje susresti sa republičkim premijerom.
- Kada je reč o rekonstrukciji vlade mislim na prioritetan povratak
DSS-a, ali i Socijaldemokratija je zainteresovana da preuzme odgovornost
za sprovođenje reformi u Srbiji - ističe Orlić.
Ako dođe do dogovora DS-a i DSS-a oko sastava vlade to će biti
kompromis, iako za sada ni jedna ni druga strana nisu spremne na
cenjkanje. Maršićanin smatra da stranke u vladi treba da budu zastupljene
shodno svojoj snazi. Ovakvu varijantu Đinđić odbija jer bi to, po njegovom
mišljenju, promenilo koncept vlade.
- Ne bih pristao da budem saobraćajac u vladi gde bi 18 stranaka imalo
svoje resore i kroz njih sprovodile stranačku politiku - kategoričan je
republički premijer.
Ozbiljna ponuda ili marketing
Politički analitičar dr Ognjen Pribićević nije siguran koliko je
Đinđićeva ponuda ozbiljna. "Više mi liči na marketinški potez. Za DSS su
bitna ključna mesta u vladi, a ne ono što premijer nudi. DSS je, iz meni
neobjašnjivih razloga, propustio priliku da pre godinu dana dobije ključna
mesta u vladi, u trenutku kada je rejting Koštunice bio neprikosnoven.
Šansu koju u politici jednom propustite teško možete povratiti",
objašnjava Pribićević.
Dr Ljiljana Baćević, rukovodilac Centra za politikološka istraživanja
Instituta društvenih nauka, smatra da DSS uoči formiranja vlade i da je
hteo nije mogao da dobije više ministarskih mesta. "Reč je o maloj stranci
koja je godinama imala svega nekoliko procenata podrške u javnom mnjenju.
Pošto nije imala kadrove, jer ih tek sada stvara, nije ni imala osnov da
traži veće učešće u vladi", ističe Ljiljana Baćević.
U trenutnoj situaciji kada DS nudi malo a DSS traži mnogo teško da će
doći do dogovora, predviđa Pribićević. "Na momente se stiče utisak da DSS
zapravo i ne želi da se vrati u vladu. Demokratska stranka Srbije zapravo
hoće da demokrate obave ’neprijatne’ poslove kao što su isporučivanje
osumnjičenih u Hag, otpuštanje radnika, dizanje cena struje i komunalija,
dok se oni spremaju za naredne izbore", objašnjava Ognjen Pribićević.
Odnos dve ključne stranke DOS-a Baćević vidi kao spojene sudove, ali i
kao deo predizborne kampanje, što javne, što tajne, koja je započela
prošlog leta. "Izgleda da u ovom trenutku i jedna i druga strana pokazuju
dobru volju da se sadašnji status kvo prevaziđe. Mora se uspostaviti
moratorijum na sukobe, a onda slede pregovori".
Prema nekim nagoveštajima, Đinđić je odškrinuo vrata DSS-u zbog
pritiska međunarodne zajednice. "Pritisak, bilo da dolazi iz SAD ili EU,
nije za potcenjivanje. Zapad je pragmatičan, jer hoće da se ovde uspostavi
stabilnost i da se reforme sprovode, a to nije moguće ako postoji
neslaganje u DOS-u i odsustvo DSS iz vlade. A ne treba zaboraviti da nas
na proleće čeka ’tempirana atomska bomba’, kada 30 odsto građana ostane
bez posla. Da bi se uspešno servisirala tolika armija nezaposlenih i
sprovodile reforme neophodno je da DOS ostane na okupu", ističe dr
Ljiljana Baćević.
M. Pešić
