|
Posle likvidacije �etiri banke Direktori �ute, radnici kukaju! Nova era u srpskom bankarstvu po�ela je o�trim rezom po "finansijskom kanceru", kako ka�u nalogodavci ga�enja, ili "po�etkom kraja celokupne privrede", kako tvrde predstavnici onih osam i po hiljada slu�benika koji su ostali bez posla U svom stilu, o�tro i bez dlake na jeziku, Vladan Bati�, republi�ki ministar pravde, zatra�io je krivi�no gonjenje nekada�njih direktora �etiri biv�e banke u ste�aju.
Do�o�e posne godine Ministar pravde direktno se, ve� prvog dana �trajka, nakon �to su se u �etvrtak zaposleni bankari zatvorili u filijale, "uklju�io u pri�u", pozivaju�i javnog tu�ioca Sini�u Simi�a da utvrdi da li postoji osnova za pokretanje krivi�nog postupka protiv nekada�njih direktora Investbanke, Beobanke, Beogradske banke i Jugobanke, godinama uva�enih, sada se vidi koliko, "uspe�nih" finansijera, koji su ove banke neodgovorno vu�enim potezima gurnuli u ste�aj. Prst na obara�u za uni�tenje, ve� pre vi�e od godinu dana, povukao je, a ko bi drugi, Mla�an Dinki�, guverner Narodne banke Jugoslavije, "po slu�benoj du�nosti", zahtevom za otvaranje ste�aja, obelodanjenim pre desetak dana. Bati�, pak, tra�i jo� da se vidi da li se postupak ste�aja obavlja po zakonu, jer su mu se, kako re�e novinarima, tim povodom obra�ali sindikati, brojni radnici i gra�ani. - Srbija mora pro�i kroz te�ke i bolne reforme - bio je jasan ministar pravde. - Srbija �e postati uva�ena pravna dr�ava hteo to neko ili ne, svi�alo se to nekome ili ne! Tog petka, 4. januara, samo dan nakon �to su se zabarikadirali u svoje betonsko-staklene kule, simbole "partijskog bankarstva" i biv�e finansijske oligarhije, oglasili su se i sindikalci. U pismu Milan Alimpijevi�, predsednik sindikata, tra�i od Du�ana Mihajlovi�a, �efa srpske policije, "da hitno obustavi represivne mere prema radnicima banaka u ste�aju". U saop�tenju za javnost sindikalci pi�u: "Radnici mirno sede u svojim prostorijama, izra�avaju�i nezadovoljstvo zbog odluke guvernera Dinki�a" i upozoravaju "u pitanju su prevashodno �ene i majke umorne i sada bez sredstava za �ivot i bez ikakve perspektive"...
Nemaju�i o�igledno vi�e od koga da zatra�e pomo�, jer se susret sa Ko�tunicom nije zavr�io o�ekivanim saop�tenjem i podr�kom zato �to je jezik brojki, plusa, salda i minusa neumoljiv, �trajka�i su spas videli u ministru policije Du�anu Mihajlovi�u. Tra�ili su od njega i da "ukloni kordone koji spre�avaju zaposlene da u�u u prostor koji je neko nasilno prisvojio". Kordone koje spominju sindikalci videli su i novinari. Jedan kolega re�e: "Ovi stvarno nikada nisu bili na protestu, kad ovih nekoliko policajaca zovu kordonom... Trebalo je da vide �ta su kordoni, kad su ono studenti 1997. u Kolar�evoj u o�i gledali policajce spremne na sve. Stvarno. Sada nije bilo nikakvih incidenata izme�u �trajka�a iz banke i policajaca. Ta�no je, stajali su ispred zgrada na Zelenom vencu i na Terazijama, a �ene iz banke su ih svakog �asa nutkale pitom od maka, �ajem, kafom, tortom... Istraga protiv Borke Iste ve�eri kada je zatra�io krivi�no gonjenje nekada�njih "Slobinih finansijskih uzdanica" Borke Vu�i�, Zlatana Peru�i�a, Milo�a Milosavljevi�a i osam direktora Investbanke (toliko ih se promenilo u poslednjih dvanaest godina), ministar pravde suo�io se sa jednim pitanjem i jednim odgovorom. Pitanjem, za�to ranije nije reagovao, i odgovorom, Sini�e Simi�a, republi�kog javnog tu�ioca, za�to krivi�no ne goni spomenute Milo�evi�eve finansijske mo�nike koji su 8500 ljudi ostavili bez posla (bar tako tvrde sindikalci, mada mnogi ka�u da ih je i manje, oko 6500), najpre ih dovode�i do prosja�kog �tapa, a onda i do trotoara ulice. - Nisam ranije reagovao jer je sada do�lo do javnog prozivanja direktora tih banaka u medijima i onda je potpuno normalno da javni tu�ilac vidi �ta je s tim - odgovorio je Bati� novinarima. - Republi�kom javnom tu�iocu - bio je jasan Sini�a Simi� - bar dosad nisu dostavljene krivi�ne prijave protiv rukovodilaca koji su doprineli ste�aju dr�avnih banaka. U Okru�nom sudu se vodi postupak jedino protiv Borke Vu�i�. Za druge postupke ne znam, a i u njenom slu�aju dokazi se prikupljaju evo ve� nekoliko meseci. Bez uvijanja, javni tu�ilac Srbije direktno je najavio da dokaze i papire vezane za uni�titelje �etiri spomenute banke dobije "sa izvora", iz Narodne banke Jugoslavije, Ministarstva finansija i Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala. U svom stilu, dodu�e ne doma�im, ve� novinarima "Glasa Amerike" ve�e uo�i Badnje ve�eri, balkansku bankarsku tu�nu pri�u je pojasnio "�eli�ni de�ko", kako ga nazva�e bankarski �trajka�i, �ak da je grozniji i od "�eli�ne ledi", guverner Mla�an Dinki�:
Znaju�i da su poodavno kadrovski desetkovani i da i u ovom trenutku nemaju direktore koji ih vode i koji su spremni da potpi�u da �e svoje banke i radnike u njima u roku od �est meseci izvesti na pravi put, gotovo se kolebamo da li da odemo do radnika zatvorenih u bankama, svesni da �emo tamo �uti samo kuknjavu i nikakav konkretan predlog kako da se Dinki�eva istina o milijardama pro�erdanih maraka i dinara obori. Ko �e da mi hrani decu? Gordana Gaji� ima 22 godine sta�a, nema stan, plata joj je 5.200 dinara, ima �etvoro dece i mu�a na Birou za zapo�ljavanje. - Htela bih da pitam gospodina Dinki�a i vladu koliko oni ko�taju narod kad ja kao radnik Investbanke dnevno ko�tam Srbiju dvanaest maraka! - �elela je da izjavi novinarima Milica Jovanovi�, iz Beobanke, ube�uju�i nas "da ovo �to je rekla ne�emo smeti da objavimo". - Pitam se da li je ovaj narod svestan da plovi brodom koji sigurno tone - molila je da zapi�emo Milica Nje�i�. - Za�to je ovo moralo da se desi mojoj banci? - zaplakala je pred novinarima Milica Peji�, kojoj je ostalo nekoliko meseci do penzije. Gligorije Markovi�, pomo�nik generalnog direktora Investbanke, bio je konkretan: - Dr�ava je o�igledno izra�unala da �e od otpisa dugova stranih poverilaca imati vi�e koristi nego �tete �to �e nas 8500 ostati na ulici. I, zato, obaveza dr�ave je da nas zbrine, da bi na neki na�in kompenzovala ono �to �e dobiti otpisom inostranih potra�ivanja, dugova, koji su Dinki�u garantovano obe�ani. Izlaze�i iz zgrade Investbanke, jedan korpulentni momak na ulici, veruju�i da i mi pripadamo �trajka�ima, dobacio nam je: - Sad vam prpa, izmak�o se tepih, nema vam vi�e Slobice... A kad ste nas odozgo sa spratova polivali vodom i ga�ali zemljom iz onih va�ih fikusa, onda vam bile slatke parice, pocrkali, dabogda, bando crvena..! Zamakosmo glavom bez obzira, ali nam u u�ima ostado�e i re�i Verice Jovanovi� iz Beobanke: - Kolike su nam plate, pokazuje i ovo: isplativije mi je da uzmem petnaest bruto li�nih dohodaka proseka privrede nego 24 svoje plate. Prosek u Beobanci je 5.600, ni dvesta maraka. �ta �e biti s parama? I bukvalno jo� na aerodromu po povratku iz trodnevne posete Ujedinjenim Emiratima, najbogatijoj zemlji sveta, u kojoj svaki stanovnik �inom ro�enja obezbe�uje sebi dr�avni prihod od 500 dolara mese�no, Zoran �in�i�, premijer Srbije, sreo se sa realno��u �trajkova i protesta bankara. - Ste�aj �etiri dr�avne banke posledica je agonije koja traje nekoliko godina i koja je po�ela onog trenutka kada su bankari dopustili da na politi�ke pritiske daju kredite za koje su ve� tada znali da bankarski nisu opravdani. Vlada Srbije - rekao je srpski premijer - predvidela je program za�tite zaposlenih u tim bankama. Luksuz je za na�u zemlju da se ljudi koji imaju vi�egodi�nje iskustvo u bankarstvu raspuste po tr�i�tu rada i zavr�e u pojedinim finansijskim institucijama. Oni nisu odgovorni i krivi za ono �to su njihovi direktori radili. Po�etak nove "ere" bankarstva u Srbiji izgleda�e ovako: Od utorka, 14. januara, po�inje da radi Nacionalna �tedionica. Njen ve�inski osniva� je dr�ava. �tedionica �e koristiti prostorije i radnike Zavoda za obra�un i pla�anje - ZOP-a Narodne banke Jugoslavije, nekada�njeg SDK. Potom �e po�eti da radi i Razvojna banka, �to �e, u stvari, biti reformisan republi�ki Fond za razvoj koji radi pod okriljem Vlade Srbije. Finansiranje izvoznih projekata bi�e posao Banke za podsticanje izvoza. I, najzad, prakti�no �etvrta nova banka novog bankarskog sistema Srbije bi�e Banka za restrukturisanje. Ona �e biti direktno povezana sa Ministarstvom za privredu i privatizaciju. Uz sve ovo, sada�nja Po�tanska �tedionica �e prerasti u pravu poslovnu banku. Nova bankarska slika Srbije podrazumeva i smanjivanje broja likvidnih banaka, kojih sada ima tridesetak. Neke �e morati da se udru�uju da bi ispunile osniva�ki cenzus od pet miliona dolara, a doma�i bankari, kao i doma�i privrednici mora�e da se naviknu na sve ve�u konkurenciju stranih banaka.
Pogre�na �ok-terapija
Ovaj poznati bankarski stru�njak ima suprotne stavove o ekonomskoj opravdanosti ste�aja Investbanke, Beobanke, Beogradske banke i Jugobanke od guvernera Narodne banke Jugoslavije Mla�ana Dinki�a i potpredsednika Savezne vlade profesora Miroljuba Labusa. Pitamo na�eg sagovornika da li je bila neophodna ovakva radikalna reforma bankarskog sistema. - Moj odgovor je potvrdan. U proteklih petnaest godina bilo je vi�e poku�aja reforme bankarskog sistema, ali su one bile, uglavnom, kozmeti�ke i formalnopravne prirode. Aktuelna vlast je nasledila bankarstvo koje je trebalo su�tinski, a ne formalno, rekonstruisati. I dobro je �to je tom veoma ozbiljnom zadatku pristupila relativno brzo i energi�no. Me�utim, nije dobro �to se u reformu krenulo bez jasnog koncepta i strategije. Kao posledica toga usledilo je menjanje koncepcije i stavova u hodu. Ilustracije radi, guverner Dinki� je pre nekoliko meseci najavio da �e velike dr�avne banke biti sanirane na taj na�in �to �e se strani dugovi i devizna �tednja izdvojiti iz njihovih bilansa i da �e Narodna banka i dr�ava izdati, za ostatak kontaminirane aktive, obveznice bankama sa amortizacionim planom koji bi omogu�io njihovu konsolidaciju. Plan nije bio lo� i obe�avao je uspeh. Kada to ka�em, imam u vidu �injenicu da sve �etiri banke koje su sada u ste�aju imaju ime koje mnogo zna�i u inostranstvu, brojne korespondentske odnose sa stranim bankama, a povrh svega imaju odli�ne stru�njake koji su se �kolovali po svetu. U tim uslovima na�e banke bi bile atraktivne za strane partnere, odnosno dokapitalizaciju, �to bi im omogu�ilo i novu deviznu �tednju, da dobro rade. Naduvani gubici - Svetska praksa je pokazala da do fuzije banaka dolazi ne samo zbog kapitala ve� i zbog imena - ka�e doktor Bani�. - Zar jedna Investbanka sa du�nicima, kao �to su Elektroprivreda Srbije, "Matroz", JAT, Preduze�e za puteve, "Sartid"..., sa �irokom mre�om svojih objekata i uz 140 godina tradicije, ne bi mogla da na�e stranu banku za dokapitalizaciju? A povrh svega valja imati na umu da elektrane proizvode struju, "Matroz" izvozi hartiju i celulozu, JAT leti... �teta je �to se nije u reforme krenulo tim putem, koji se pokazao veoma uspe�nim u isto�nim zemljama. One su privatizovale ve�inu velikih banaka i kroz dokapitalizaciju veoma dobro rade i u funkciji su ozdravljenja njihove privrede. Pitamo dr Bani�a da li je sa ekonomskog, pravnog, eti�kog i socijalnog aspekta ga�enje na�ih velikih banaka ste�ajem jedini put? - Ni najbolji, ni najefikasniji. I to je u svetu poznato. Ve�ina svetskih stru�njaka je za to da istovremeno treba rekonstruisati bankarski i finansijski sistem i sprovesti celokupne dru�tvene reforme �to, pre svega, podrazumeva sveobuhvatnu privatizaciju i uvo�enje tr�i�ta kao krajnjeg atributa. Ovo je potvrdila i praksa zemalja u tranziciji koje su pristupile, u nekoliko proteklih godina, ukupnim reformama privrede i dru�tva. Bilo je veoma svrsishodno anga�ovati nezavisnu revizorsku ku�u koja bi proverila nalaze tima "Ernest i Jang" (ovu revizorsku ku�u je anga�ovala iz SAD Narodna banka Jugoslavije) i "Deloit i Tu�a" (renomirana svetska revizorska ku�a), jer su ogromne razlike u procenama dubioza kod banaka u ste�aju. - Kod Beogradske banke razlika je oko sto milijardi dinara, a sli�no je i u Investbanci! I sada se postavlja su�tinsko pitanje: za�to bankama nije omogu�eno da realizuju izvr�ne presude protiv svojih du�nika, jer su njihova potra�ivanja vi�estruko ve�a od evidentiranih potencijalnih gubitaka. Siguran sam da bi banke u ste�aju prona�le, u tom slu�aju, na�in da osposobe za vra�anje kredita, putem dodatnih plasmana "Matrozu" i elektranama koje dobro rade, iako je ova uspe�na preduze�a Agencija za sanaciju banaka svrstala u "D" kategoriju, zna�i najrizi�niji plasmani. Ne mo�e se graditi ekonomija jedne zemlje na na�elu: ubij poverioca, spasi du�nika, niti na tome da �emo "o�i�ati strane poverioce za 3,6 milijardi maraka" (Dinki�) kroz ste�aj velikih banaka. To su potezi kratkog daha, jer nama �e strani novac jo� dugo biti potreban za oporavak iscrpljene privrede. O�tre reakcije Proizilazi iz svega da vi niste za preduzetu terapiju kada su u pitanju na�e velike banke? - Apsolutno ne. Mislim da je to pogre�na �ok-terapija koja �e skupo ko�tati i dr�avu i njene �itelje, a ne samo osam i po hiljada bankarskih slu�benika koji su dragocen i skup kadar. Umesto da se koristi svetska praksa ili barem praksa okolnih zemalja, Slovenije, Hrvatske, Ma�arske... poseglo se za tipi�nom �ok-terapijom koja �e negativno delovati i na privredu, i na gra�ane, i dru�tvo u celini. Reagovanja na ste�aj dr�avnih banaka ima napretek. Najo�trije je reagovao savezni ministar finansija profesor Jovan Rankovi�, koji je ocenio materijal na osnovu kojeg je izveden ste�aj velikih banaka kao "nestru�an" i da bi "autor plana za likvidaciju banaka pao kod njega na ispitu". On je veoma o�tre ocene izrekao i na ra�un potpredsednika Savezne vlade Miroljuba Labusa zbog njegove aktivnosti na "odbrani �tetnih Dinki�evih odluka". �ta misli dr Bani� o tome? - Profesor Rankovi� je sa�uvao svoju �ast, ali i �ast ekonomske nauke kod nas. On je izrekao i jednu veliku istinu, koju �esto zaboravljamo... a zaboravnost ove vrste ko�ta nas mnogo: na klju�na mesta, kao �to je guverner Narodne banke, mora da do�e �ovek samo na osnovu kriterijuma stru�nosti. Ste�aj velikih banaka, prema Dinki�evom mi�ljenju, ko�ta�e nas oko 250 miliona maraka. Moje saznanje je da je Svetska banka objavila da bi podr�ala ste�aj velikih banaka sa sto miliona dolara (u kojoj formi?) Objavljeno je populisti�ki da bi nas o�uvanje ovih banaka u �ivotu ko�talo osamnaest prose�nih plata zaposlenih u Srbiji. Da li �e, uz brojne socijalne nevolje "bankaraca", biti zaustavljeno otpu�tanje tehnolo�kog vi�ka radnika u privredi? Sigurno ne�e, jer strani investitori tra�e efikasna preduze�a i profit. Zato je ste�aj banaka vrlo problemati�an. |
Trpe NIKOLOVSKI
Snimio V. MARKOVI�
NSP Lista isprobava demokratiju u praksi
==^================================================================ This email was sent to: [email protected] EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email to: [EMAIL PROTECTED] T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================
<<1.jpg>>
<<1a.jpg>>
<<1b.jpg>>
<<1c.jpg>>
