Otišlo pola miliona mladih stručnjaka
Većina njih otišla u Severnu Ameriku odmah po završetku fakulteta. - Na ceni tehničke nauke, biznis i finansije. - Dijaspora devedesetih godina izuzetno vezana za domovinu, čak 60 odsto njih želi da se vratiOn dolazi u domovinu jednom godišnje. Živi u Severnoj Americi i radi u nekoj prestižnoj obrazovnoj instituciji. Na zidu drži diplomu iz oblasti tehnologije. Živi sam, trenutno čita Tolkina. Mašta o povratku u Jugoslaviju, ali pod određenim uslovima.
Ovako bi izgledala "lična karta" jednog od pola miliona mladih stručnjaka koji su u proteklih deset godina napustili našu zemlju. Obrazovni forum, uz podršku Unicefa i Uneska, prihvatio se teškog zadatka da sačini sliku o intelektualnom potencijalu naše zemlje koji se zarad boljeg života otisnuo u beli svet.
Kanada prva na listi
- Projekat "Breindrein" ili odliv mozgova započeli smo u oktobru prošle
godine. Tačnu cifru naših mladih stručnjaka koji su otišli u inostranstvo niko
ne zna pouzdano, ali je jasno da takav fenomen nije iskusila nijedna zemlja na
planeti - objašnjava dr Aleksandar Bogojević, izvršni direktor Obrazovnog foruma
i profesor na Institutu za fiziku.
|
Diplomu u
džep, pa preko granice |
Iako je jednu malu zemlju od deset miliona ljudi za jednu deceniju napustilo, kako se pretpostavlja, više od 500.000 mladih stručnjaka, nastavlja dr Bogojević, odliv mozgova ne mora nužno da znači problem. Po njegovom mišljenju ovaj intelektualni potencijal može da bude moćno oružje u periodu promena u našoj zemlji.
Podaci koje je do sada prikupio Obrazovni forum govore da više od 50 odsto mladih stručnjaka dolazi iz oblasti tehničkih hauka (elektrotehnika, mašinstvo, građevina), a potom slede prirodne nauke (matematika, biologija, hemija...) (33 odsto), biznis i finansije, umetnost, medicina i pravo. Oko 60 odsto njih svoj životni put su nastavili u Severnoj Americi, a oko 30 odsto u Evropi.
- Mi smo oduvek bili zemlja "izvoznik": gotove stručnjake davali smo za džabe. Istraživanja pokazuju da su naši stručnjaci najradije odlazili u Ameriku, Kanadu, Nemačku, Englesku i Holandiju. Kanada je čak prva na listi, jer ima dobro razrađen sistem napredovanja. Zato se baš u ovoj zemlji naši stručnjaci najlakše penju do visokog položaja - ističe Bogojević.
Evropa je takođe gladna naših stručnjaka, dodaje, navodeći podatak da Evropi treba milion i po programera u narednih pet godina.
Iako prikupljeni podaci govore da je u inostranstvu čak 70 odsto muških mozgova, Bogojević kaže da su ovo verovatno fiktivni podaci, jer je običaj da se prijavljuje uglavnom glava porodice. Najviše naših stručnjaka je u dobi između 26 i 30 godina.
Odmah po završetku fakulteta u inostranstvo je otišlo 40 odsto mladih, a njih 22 odsto po dobijanju magistarske titule. Ono što zabrinjava jeste podatak da je 12 odsto mladih pobeglo odmah po završetku srednje škole. To je, po rečima Bogojevića, marker nezdravog društva: kada ljudi beže iz drugog razreda Matematičke gimnazije u lošiju američku školu.
Jednom godišnje u domovini
Ako se uporede podaci iz poslednjih 30 godina, dobija se dramatična slika: sve do 1990. godine u inostranstvo je odlazilo oko pet odsto mladih stručnjaka. Te 1990. godine grafikon se popeo do desetog procenta, da bi 2000. godine "vrisnuo u nebo" - do 25 odsto.
Dijaspora devedesetih godina je izuzetno vezana za rodnu grudu. Čak 60 odsto njih želi da se vrati, uz određene uslove, a 24 odsto odgovara sa "možda". Najveći broj "odbeglih" dolazi u Jugoslaviju jednom godišnje (43 odsto), a 30 procenata više puta godišnje.
Našim mladim stručnjacima u svetu je putem sajta www.braindrain.eu.org ponuđena mogućnost i da na trenutak budu nostalgični i kažu koja im hrana najviše nedostaje. Prva tri mesta na listi zauzimaju - čvarci, škembići u saftu i sarma, a maštaju o pasulju sa suvim rebrima, telećoj glavi u škembetu, celom prasetu na ražnju, ajvaru i belom siru.
Istraživači Obrazovnog foruma neprekidno će inovirati podatke, a svi
zainteresovani mladi stručnjaci koji žive u inostranstvu putem ovog sajta mogu
da se upišu u bazu podataka. Od njih se traži, osim imena i prezimena, države i
grada i naziv organizacije u kojoj rade, godina kada su napustili Jugoslaviju,
porodičan status, podaci o tome koliko često dolaze i da li bi želeli da se
vrate.
Neko je i ostao
Profesor dr Srbijanka Turajlić, pomoćnik ministra za više i visoko obrazovanje, smatra da nisu tačni podaci o pola miliona mladih koji su otišli za deset godina. Po njenim rečima, dovoljno je samo da se uporede podaci sa poslednjeg popisa 1991. godine kada je ta cifra označavala ukupan broj visokostručnih kadrova. Takođe, na primer, na najvećem, Beogradskom univerzitetu, godišnje diplomira oko 10.000 studenata.
- Dakle, nisu svi otišli, neko je i ostao. Ne treba izlaziti u javnost sa tolikim brojkama da bi se ukazalo na problem. Problem je ako iz zemlje ode i pet visokoobrazovanih mladih stručnjaka, problem je ako ode i jedan - ističe profesorka Turajlić.
Sandra Dimitrijević
Foto: Ž. Jovanović
NSP Lista isprobava demokratiju u praksi
==^================================================================ This email was sent to: archive@jab.org EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email to: [EMAIL PROTECTED] T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================
<<01_23.jpg>>
vrati.gif
Description: GIF image
