|
GLAS SAZNAJE |
Kako će se u Haškom tribunalu braniti Slobodan Milošević
Svi ekspredsednikovi svedoci
Mada ne priznaje sud, Milošević neće propustiti priliku da napravi spektakl i za tragediju Jugoslavije okrivi svetske pregovarače i čelnike zemalja članica NATO-a. Da li su 29 najavljenih "insajdera" zapravo dojučerašnji "pošteni Albanci"?
Ričard Holbruk, Bil Klinton, Medlin Olbrajt, Havijer Solana, Džordž Robertson, Vesli Klark, Robin Kuk, Žak Širak, Toni Bler... samo su neki od, zasad, 35 svedoka koje će, kako saznaje "Glas", bivši jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević pozvati da se u sudnici Haškog tribunala pojave kao njegovi svedoci.
Milošević, mada ne priznaje Haški tribunal, svakako neće propustiti priliku da na sopstvenom suđenju i pred očima međunarodne javnosti progovori kad za to dobije šansu. A ona će mu biti pružena već posle izlaganja tužioca, kad po pravilniku Tribunala ima pravo na uvodnu reč. Biće to prilika da pomene i imena nekih ljudi za koje smatra da su izazvali događaje za koje njega tereti optužnica.
Ono što javnost u ovom trenutku najviše interesuje jesu imena svedoka optužbe. Naročito onih zaštićenih. Pominju se imena više bliskih saradnika bivšeg jugoslovenskog predsednika koje je ovih dana po Beogradu britanski advokat Džefri Najs, jedan od bliskih saradnika Karle del Ponte, bezuspešno nagovarao da se pojave u sudnici i svedoče.
Zdenko Tomanović, advokat Slobodana Miloševića, smatra međutim, da tužilac pokušava da obezbedi medijsku podršku ljudima iz najbližeg okruženja bivšeg jugoslovenskog predsednika. Odnosno, da ohrabri ljude u Jugoslaviji da dobrovoljno odu u Hag i svedoče. Tamo će se suočiti s Miloševićem koji će, u svojstvu sopstvenog branioca, dobiti pravo da ih ispituje. Iako ne priznaje sud, Milošević će, s obzirom da se silom prilika našao u sudnici, tražiti pred svetskom javnošću od svedoka da iznesu istinu o događajima na Kosovu i Metohiji i da im, kroz podsećanje, "vrati istini".
|
Pod ključem Slobodan Milošević, od 28. juna, kad je stigao u pritvorsku jedinicu UN u Ševeningenu, do danas nije primio nijedan dokument Haškog suda, niti tužilaštva. Svi papiri koji su mu stavljani na sto za vreme statusnih konferencija, uključujući i spisak svedoka, ostajali su nedirnuti. Izvori bliski zatvorskim vlastima potvrdili su "Glasu" da se sva dokumenta namenjena Miloševiću stavljaju u jednu prostoriju u Ševeningenu, koja je stalno zaključana. Milošević, tvrdi naš izvor, nije izrazio želju da uđe u tu prostoriju i pogleda papire. |
||||
- Ubeđen sam da se u prvoj fazi nijedna od tih osoba koje se pominju u novinama neće pojaviti pred Tribunalom. Koji su to ljudi - ne znam, jer Milošević ne prima nikakve dokumente od suda, niti od tužilaštva. On zna da ne postoji nijedan čovek koji će, govoreći istinu, potvrditi navode iz optužnice - kaže Tomanović.
Interesantno je da identitet zaštićenih svedoka ne interesuje samo Srbe, već se o tome sve više govori i među kosovskometohijskim Šiptarima. Sumnja se, čak, da bi među onih 29 zaštićenih svedoka mogao da se nađe i neki od tada takozvanih "poštenih Šiptara". Neki su i u Miloševićevo vreme bili na odgovornim funkcijama po opštinama i drugim državnim institucijama (nije li slučajna podudarnost što ima 29 svedoka, baš koliko i opština na Kosmetu?), baš kao i sada.
Tužilac je najavio da se 123 svedoka neće pojaviti u sudnici, već će svedočiti putem pismenih izjava. Tomanović u tome vidi moguće probleme. Ta svedočenja neće se odnositi na radnje iz optužnice, već na politički kontekst.
- Miloševiću će u tom slučaju biti uskraćeno pravo da ispituje svedoke, što je povreda prava na odbranu i jednakosti strana u postupku - upozorava Tomanović.
U svojstvu sopstvenog branioca Milošević će, potvrđeno nam je u Sudu, moći da ispituje svedoke optužbe. Ali, da dovede i svoje. Veliki je broj ljudi iz nekadašnjeg Miloševićevog okruženja, iz državnog i političkog života, njegovi bliski saradnici, ali i politički protivnici, koji izražavaju spremnost da se pojave u Hagu kao svedoci odbrane. Mnogi od njih te svoje želje javno saopštavaju novinarima i advokatima, mada ima i onih koji žele da budu zaštićeni.
Jedan od Miloševićevih protivnika, koji želi da svedoči u njegovu korist kao zaštićeni svedok, ovako objašnjava svoje motive: "Smatram da se u Hagu ne sudi Miloševiću, već Srbiji. I Srbija se mora jasno odrediti da li će da se brani u Hagu, ili neće." I, dok u Hagu bude trajalo suđenje Miloševiću, u Parizu će se organizovati paralelno suđenje, na kome će suditi NATO paktu zbog zločina u Jugoslaviji u vreme bombardovanja. Poznati francuski advokat Žak Veržes smatra da će suđenje Miloševiću biti početak kraja Haškog tribunala.
- Javnost će se uveriti da je Tribunal osnovan da bi se sudilo Miloševiću i potvrdiće se njegova teza da u Hagu nastoje da izvrše zamenu krivaca. Suđenje u Hagu biće pravnička komedija. S druge strane, paralelno suđenje u Parizu biće organizovano zbog činjenice da Haški tribunal ne predstavlja budućnost međunarodnog krivičnog prava, već diskontinuitet sa opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava - naglašava Veržes.
Članovi paralelnog suda biće istaknuti međunarodni stručnjaci za krivično pravo, profesori univerziteta, priznati kulturni i javni radnici. Sud će u radu primenjivati pravila Rimskog suda, koji je u osnivanju.
- U Parizu ćemo vaspostaviti istinu o tome šta se dešavalo tokom kriminalnog NATO bombardovanja. Tribunal, koji će ispitivati zaštićene svedoke, predstaviće grupu manipulanata. Mi ćemo pred svetskim javnim mnjenjem odgovarati na lažne optužbe. Posedujemo spisak uništenih bolnica, remek dela kulture, ubijenih civila... Imamo dokaze i svedoke - najavljuje Veržes, kome će se u Parizu pridružiti, između ostalih, Holanđanin Jan Štajner i Amerikanac Remzi Klark.
U svakom slučaju, proces Miloševiću biće veoma interesantan i pun iznenađenja i neočekivanih obrta. Mnogo toga zavisiće i od današnjeg ročišta po žalbi tužioca za spajanje optužnica protiv Slobodana Miloševića. Portparol Haškog tribunala Džim Lendejl kaže da su moguća tri ishoda žalbenog postupka. Prvi je da sudije žalbenog veća, na čelu s predsednikom Tribunala Klodom Žorda, mogu da odluče da usvoje žalbu tužioca za spajanje optužnica. U tom slučaju bi suđenje počelo 12. februara, kako je i zakazano. Drugi mogući ishod je da sudije žalbenog veća usvoje žalbu, ali da se početak suđenja odloži, i, treći je da žalbeno veće odbaci žalbu. Lendejl je ocenio da žalbeno veće verovatno neće odmah danas da donese odluku.
Miloševiću je svejedno kakav će ishod da bude, jer mu je, tamo gde je sada, jasno da njegovi tužioci nemaju nameru da odustanu od tužbe, niti da traže blagu kaznu, niti da se nagode s njim.
Ishod današnjeg ročišta najviše brine one ljude u Srbiji protiv kojih su podignute optužnice i za kojima su raspisane poternice. Jer, ako se žalba tužioca ne uvaži, smatraju pravni eksperti s kojima smo ovih dana razgovarali, moglo bi u Srbiji da se očekuje ponovno kršenje zakona i Ustava i izručenje optuženih bez sudskih rešenja, prava na žalbu, advokata.
Ako se optužnice spoje, takođe će uslediti novi talas hapšenja, s tom razlikom što će vlasti imati dovoljno vremena da usvoje zakon o saradnji s Haškim tribunalom.
LJILJANA STALETOVIĆ
NSP Lista isprobava demokratiju u praksi
==^================================================================ This email was sent to: archive@jab.org EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email to: [EMAIL PROTECTED] T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================
spacer.gif
Description: GIF image
black.gif
Description: GIF image
