|
GLAS ISTRAŽUJE |
Malverzacije i mahinacije u Elektrodistribuciji Beograd (2)
Porodici Uskoković 30 vila i stanova
Kriminalistička policija je utvrdila da je Branislav Uskoković mahinacijama kupio 30 kuća, stanova i poslovnih objekata u Beogradu
Zabranjeno za mladež ispod 18 godina. Da nije previše ozbiljno bilo bi
šaljivo: šta se sve dešavalo u Elektrodistribuciji Beograd i kakve su sve
mahinacije rađene. Na primer:
1. Da li je neko nekada čuo da jedna firma
prodaje drugoj stubove po niskim cenama, a zatim ova koja je kupila prefarba te
iste stubove i proda prvoj po mnogo većim cenama?
2. Da li je moguće da u
jednom danu dve firme potpišu ugovore o poslu i da, istog dana, jedna od firmi
obavesti drugu, pisano, da ne može da obavi taj posao, što ne sprečava prvu
firmu da joj uredno uplaćuje novac za navodni posao?
3. Da li je moguće da
neko nekome plati avans u milionskim iznosima (naravno u markama), a da za
uzvrat ne dobije ništa i da posle dve godine traži svoje pare nazad, ali naravno
umanjene bar za četvrtinu...
Ovakvih i sličnih poslovnih akrobacija, vezanih za EDB, bilo je u proteklih desetak godina ko zna koliko. Zbog toga je i juče MUP Srbije objavio saopštenje u kojem obaveštava javnost da je Branislav Uskoković (65), bivši direktor JP EDB, uhapšen i priveden istražnom sudiji zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo zloupotrebe službenog položaja i krivično delo nesavesnog rada u privrednom poslovanju. Pored Uskokovića podnete su krivične prijave i protiv Đure Mitrovića i Ratomira Bajagića, rukovodilaca u EDB-u, kao i protiv Slobodana Markovića, Vladana Skadrića, Lidije Bukvić i Stojana Lakovskog, vlasnika nekoliko privatnih firmi. Za Uskokovića i Lakovskog određen je jednomesečni pritvor, a ostali su posle isleđivanja juče ujutro pušteni da se brane sa slobode.
MUP Beograda je u jučerašnjem saopštenju obelodanio i ovaj podatak: "Radeći na ovom slučaju kriminalistička policija je utvrdila da je Uskoković ovim i drugim mahinacijama kupio ukupno 30 kuća, stanova i poslovnih objekata na teritoriji Beograda, koja je osim na svoje ime prevodio i na članove svoje porodice".
Da li Branislav Uskoković ili neko od članova njegove porodice ima stan u Parizu u ulici 3 RUE Jules Simon, kuće u Podgorici i Budvi, žiro račun u inostranstvu, policija tek treba da utvrdi i o tome obavesti javnost.
|
Da znaju i svi nadležni O ovakvim mahinacijama, krivičnim prijavama i raznim dokumentima koje su u međuvremenu prikupili, članovi Komisije obavestili su juče predsednika SRJ, predsednika Vlade Srbije, ministra pravde, ministra unutrašnjih poslova, Antikorupcijski savet Vlade Srbije, SUP Beograda, Direkciju RU JP, Okružno javno tužilaštvo, predsednika Upravnog odbora JP EDB-a, nevladine organizacije, Otpor i G17 plus. |
||||
I dok policija bude radila svoj posao, sasvim je sigurno, dobro će joj doći istraživanje koje je obavila Komisija za ispitivanje zakonitosti rada, finansijskog poslovanja i korišćenja sredstava JP EDB koja je formirana u EDB-u uz blagoslov nadležnih organa. A da oni nisu sedeli skrštenih ruku, pokazuju i krivične prijave koje su podnete nadležnim organima protiv Branislava Uskokovića za nova krivična dela, Ratomira Bajagića, Milutina Radulovića, Dragoslava Krsmanovića i Srbislava Lazarevića. U tim prijavama taksativno su nabrojani poslovi u kojima je učestvovao EDB s jedne strane i mnoge firme i pojedinci širom Jugoslavije s druge strane. Kao poslovni partneri pominju se "Imeks-trejd", "Ineks-loris", "C-market", "Jugohemija", "PKB-Imlek", "Iptum Šumadija", "Kongrad", "TLT Inženjering", "Auto Čačak", "Sever elektro", "Energo komerc", "Jupiter higijena", "Semont", "Holidej", "Streak petrol", "Vilogora komerc", "Plast produkt", "Florina trade", "Senator - MM", "Zrmanja", "Den komerc", "Jupiter komerc", "Gradina", "Minel Šreder"...
Ko je od ovog, samo delimičnog, spiska firmi poslovao poštujući zakonsku regulativu, a ko se ogrešio o nju, na prvi pogled čini se samo bog sveti zna. Međutim, na osnovu krivičnih prijava koje su podneli članovi pomenute komisije utisak je da će nadležni organi sa veoma jakim timovima uspeti da raščivijaju zamešateljstvo nad zamešateljstvom.
Pođimo redom: tokom 1997. godine preduzeću "Minel Šreder" iz JP EDB plaćani su često avansi. Otprilike milion maraka ili tačnije po tadašnjem kursu 3.245.326,70. A prema evidenciji isporučene robe utvrđeno je da je isporučeno u vrednosti od 1.294.167,40 dinara, tako da je preplaćeno 1.951.159,30 dinara. Objašnjene ljudi iz "Minel Šredera" bilo je da oni uzimaju avans od JP EDB za obezbeđivanje robe koju prodaju po ceni u momentu uplate bez obzira na to koliko je roba u međuvremenu poskupela. Međutim, od 1997. godine do 1. marta 1998. godine roba uopšte nije poskupljivala iz čega može da se zaključi da su avansi plaćani nenamenski i nedomaćinski. Proverom kod preduzeća Berzanski posrednik MIB Investments da izvrši obračun kamate na višak uplate avanskih sredstava, utvrđeno je da je JP EDB, ovakvim uplatama avansa mogao da ostvari prihod od 2.173.388,50 dinara. Jednostavnom proverom utvrđeno je da je ova firma, "Minel Šreder", tokom 1997. godine poslovala na tržištu novca, kupovala i prodavala hartije od vrednosti... U "Minel Šrederu" celu tu situaciju objašnjavaju izvesnim nesuglasicama između JP EDB i Skupštine grada Beograda.
Primer drugi: 27. juna 1997. godine zaključen je sa preduzećem "Imeks - trejdom" ugovor o kupovini elektromaterijala, preciznije kablova, u ukupnoj dužini od 22 kilometra, a 1.467.290,00 dinara, ili 392.257,00 maraka. JP EDB je u celosti platila ugovorenu sumu, a "Imeks Trejd" je umesto 22.000 metara kablova isporučio EDB-u 500 (i slovima: pet stotina) metara kabla. Ugovor je tada u ime EDB-a potpisao Milutin Radulović, tadašnji zamenik direktora preduzeća, a u ime Imeks Trejda Nenad Strugar. Istog dana, dakle 27. juna 1997. direktor Imeks Trejda, koga je zastupao Nenad Strugar, uputio je dopis direktoru EDB-a Srbislavu Lazareviću u kojem ga pored ostalog obaveštava da navedeni posao ne može realizovati na dogovoreni način. To naravno nije smetalo nadležnima u EDB-u da ugovorenu robu, odnosno kablove, isplati u celosti kroz pet uplata i to od 9. jula 1997. do 29. septembra 1997. Tu se pominju i sprovedeni multikompenzacioni poslovi u kojima je učestvovalo pet preduzeća i to "Imeks Trejd", "Ineks Loris", "C-Market", "Jugohemija" i "PKB Imlek".
Iz zahteva sektora materijalnog snabdevanja EDB, pravna služba je 29. decembra 1997. godine podnela tužbu Privrednom sudu u Beogradu protiv "Imeks Trejda" za isporuku robe ili povraćaj novca, ali, kako piše u krivičnoj prijavi, sudski spor nije okončan meritornom odlukom već je prekinut jer je nad tuženim Imeks Trejdom otvoren stečajni postupak pod brojem n-St-6550/98. od 23. marta 1999. godine.
Komisija koja podnosi ovu krivičnu prijavu sačinila je zaključak u kojem se
kaže da postoji osnovana sumnja da je ovakav posao namerno zaključen na štetu JP
EDB iz sledećih razloga:
1. Nije obavljena procedura izbora najpovoljnijeg
ponuđača...
2. Ne postoji prethodna poslovna prepiska sa "Imeks
Trejdom".
3. Za ugovarača je izabrano preduzeće neproverenog boniteta i
poslovnog ugleda.
4. Od Imeks Trejda nisu tražena nikakva sredstva
obezbeđenja niti garancije da će biti isporučeni kablovi.
5. Ne postoji
pisana dokumentacija o prethodnom planiranju potreba za navedenim
kablovima.
6. Ugovor je potpisan i s jedne strane raskinut istog dana, a
novac otišao, tako da je odštetni zahtev od 390.000,00 maraka ostao
nenaplaćen.
D. Vlahović
Nasatvlja se
NSP Lista isprobava demokratiju u praksi
==^================================================================ This email was sent to: archive@jab.org EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email to: [EMAIL PROTECTED] T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================
spacer.gif
Description: GIF image
black.gif
Description: GIF image
