OCENA NAŠIH STRUČNJAKA O ZAHTEVU SAD SRJ DA SE POTPIŠE SPORAZUM O
SPREČAVANJU IZRUČENJA DRŽAVLJANA DVE DRŽAVE NOVOM MEĐUNARODNOM KRIVIČNOM
SUDU
Apsolutno neprihvatljivo
BEOGRAD,
13. avgusta (Beta) - Zamenik jugoslovenskog ministra pravde Nebojša Šarkić
izjavio je danas da je „apsolutno neprihvatljiva“ američka ponuda o bilateralnom
sporazumu kojim bi se sprečilo izručenje državljana dve zemlje novom
Međunarodnom krivičnom sudu.
„Apsolutno smatram da to ne treba prihvatiti,
jer bi sa stanovišta pravnog poretka to bilo jako loše“, rekao je Šarkić
agenciji Beti, uz ogradu da je to njegov lični i profesionalni stav, a da je za
taj sporazum zaduženo Savezno ministarstvo inostranih poslova. On je istakao da
bi bilo „veoma loše, ako bi strani vojnici kada dolaze u jednu zemlju, već
unapred znali da ne mogu biti optuženi ni za kakvo krivično delo“.
„Može da
se desi da neki vojnik opljačka bar, siluje nekog ili da napravi neki
saobraćajni udes, a onda bi prema tom američkom predlogu bio oslobođen
odgovornosti. Moral vojnika koji dolaze bi bio veoma loš ako znaju da ih niko ne
može ni za šta kazniti“, naglasio je Šarkić.
On je rekao da stranim vojnicima
koji učestvuju u mirovnim trupama treba dati „poseban tretman“, ali im se „ne
može unapred dati status bez krivice za bilo koje delo“.
Direktor Centra za
antiratnu akciju (CAA) Ivan Janković ocenio je da je zahtev SAD „grub, osion i
protivan međunarodnom pravu“, odnosno ideji jednakosti koja je u temelju
prava.
„Što se tiče američkog uslovljavanja, ono je protivno međunarodnom
pravu, pre svega, ideji jednakosti koja je u temelju prava i, u ovom slučaju,
jednakosti država kao subjekata međunarodnog prava“, rekao je Janković agenciji
Beti. On je, međutim, ocenio da će se tom zahtevu, iako je „grub i osion“,
verovatno povinovati većina zemalja, jer „međunarodno pravo vrlo često mora da
ustupi pred silom“.
|
Potpisali Rumunija i Izrael Američka administracija pokrenula je inicijativu da sa drugim zemljama potpiše bilateralne sporazume kojima bi isključila izručivanje američkih građana Međunarodnom krivičnom sudu. Inicijativa je upućena i SRJ, a sporazum su sa SAD do sada potpisali Rumunija i Izrael. |
Na pitanje da li bi SRJ trebalo da prihvati takav
sporazum, Janković je odgovorio da misli da bi Jugoslavija trebalo da to uradi,
naročito zbog toga što je već izložena američkim pritiscima u vezi sa izručenjem
bivšeg vojnog komandanta bosanskih Srba Ratka Mladića.
„Imajući u vidu taj
pritisak, pod kojim se SRJ opravdano nalazi kada je reč o Mladiću, mislim da ne
bi bilo nerazumno da se jedan takav ugovor potpiše“, naveo je
Janković.
Direktor CAA ukazao je da Rimski statut, temeljni dokument
Međunarodnog krivičnog suda, pored SAD, nisu ratifikovale ni Rusija, ni Kina,
koja ga čak nije ni potpisala, ali je izrazio očekivanje i da će one to učiniti
„vremenom, pogotovo usled pritiska ostatka međunarodne zajednice“.
On je
ocenio da će SAD „jednog dana“ taj sud prihvatiti, između ostalog, i zbog
pozitivnih promena u međunarodnom krivičnom pravu u poslednjih deset godina koje
su nastale, pre svega, formiranjem privremenih krivičnih sudova za Ruandu i
bivšu Jugoslaviju.
Janković je rekao da na bilateralne ugovore sa SAD kojima
bi se „faktički dao imunitet američkim državljanima u odnosu na krivično
gonjenje“, treba gledati kao na „međumeru kojom bi se odložilo važenje Rimskog
statuta“ u odnosu na tu državu.
Na pitanje da li su Ujedinjene nacije time
što je Savet bezbednosti na godinu dana izuzeo američke mirovnjake od gonjenja
pred tim sudom, zapravo, ohrabrile SAD da postavljaju uslove drugim zemljama,
Janković je kazao da one to jesu učinile, ali da su UN i ranije „bile u prilici
da ustupaju pred američkim zahtevima“, kao u slučaju bombardovanja Iraka i
SRJ.
