http://www.vreme.com/cms/view.php?id=320500
VREME, 607, 22.avgust, 2002.
POLITIKA
Kampanja 2002:
Sta nudi Labus
Predsednicki izbori kao uvertira u parlamentarne:
sest od deset
tacaka Labusovog programa moglo bi biti u direktnoj
ingerenciji
vlade
Miroljub Labus je u ponedeljak 19. avgusta,
na Preobrazenje gospodnje, pred nekoliko
hiljada ljudi zapoceo svoju kampanju
Kostunicinom recenicom iz oktobra 2002.
godine: "Nece biti drugog kruga!" Ta
mobilizatorska recenica odudarala je od
slike tog vlaznog retko napucenog trga,
ocito pripremanog za neki mnogo veci
skup od onoga koji se odigrao - sudeci bar
po dobro rasporedenim ogradama
postavljenim da zastite spomenik, binu,
funkcionere i nekoliko punktova na kojima
je deljena proklamacija: "Ja Labus, kao
predsednik Srbije, garantujem svojim potpisom..."
Labus je bio sam na bini, a dole u parteru
bio je citav Partenon sadasnje vlasti: srpski
premijer Zoran Dindic, guverner NBJ
Mladan Dinkic, srpski ministar finansija
Bozidar Delic, savezni ministar inostranih
dela Goran Svilanovic, gradonacelnica
prestonog Beograda Radmila Hrustanovic,
predsednica Skupstine Srbije Natasa Micic,
potpredsednik srpske vlade Zarko Korac,
savezni ministar za manjine Rasim Ljajic,
savezni ministar policije Zoran Zivkovic...
GALERIJA: Ne, ovde se ne zeli kazati - kao sto ce
neki sigurno reci jer to ipak ne bi bilo
tacno - da je na Trgu republike te veceri bilo vise
funkcionera nego onog pristojnog
beogradskog sredovecnog sveta, vec se zeli kazati
samo to da se te vlazne veceri (oluja je
bila dva sata ranije, kisa ipak nije nikoga oterala
s trga) prilicno jasno videlo da je Miroljub
Labus kandidat iza koga stoji srpska vlada, ciji
polozaj i opstanak uveliko i zavisi od
Labusovog izbornog rezultata. O tome govori
prisustvo funkcionera i ono sto se najavljuje iz
vlade - pojeftinjenje jestivog ulja (reci:
"zeeejtin"!), vracanje nekog duga penzionerima, itd.
Mozda je bolje da je to glasacima u pocetku jasno
receno da ne bi gubio kredibilitet kad
glasaci "provale" da je u pitanju "foliranje" i da
se vlada koja se boji izbora krije iza tzv.
nestranackog kandidata.
Labus je u kampanju usao kao kandidat grupe gradana,
formirano je udruzenje "Pobeda
2002", koje kao kisobran treba da obezbedi siroku i
razudenu podrsku tzv. nepartijskih
struktura.
Kako se i moglo ocekivati, tu se stvar u nekoliko
navrata komplikovala. Kad je najavio svoju
kandidaturu, Labus je, na primer, pomenuo i Otpor,
ali je otuda doslo saopstenje da se Otpor
nece angazovati u izbornoj kampanji ni za koga
direktno.
Kosarkasi Divac i Danilovic javno su protestovali
zato sto im je neko, kao da je 1948, rekao
da je vreme da se opredele.
Onda se stvar dalje malo komplikovala u vezi sa
statusom G17 PLUS, uz pitanja da li je to
vladina ili nevladina organizacija: NGO (non
government organization) ili GANGO
(government assisted non government organization),
ili istureno odeljenje Demokratske
stranke.
Predsednistvu DOS-a do dvotrecinske podrske
Labusovoj kandidaturi doslo je u drugom
krugu glasanja posto se predstavnik RDSV-a na svoju
odgovornost predomislio. Sami iz
DSS-a tvrdi da ova partija ima saznanja kako je u
Kragujevcu vrsen ucenjivacki pritisak na
clanice DOS-a da daju podrsku Labusu.
Istog dana im se desilo, jer vlast lako gubi osecaj
za suptilnost, da inace tesko pokretni
Nenad Canak sleti u plavo-belom helikopteru na mesto
zvano "Kod sest topola", na ulazu u
gladnu Zastavu.
Od podrske Labusovoj kandidaturi uzdrzani su bili
predstavnici DC-a, ND-a, DA, SPOT-a i
DHSS-a. Velja ilic iz Nove Srbije vec uvelike vodi
sopstvenu predsednicku kampanju i cilja
najdirektnije samog Labusa.
Posle tog kragujevackog lomljenja ruku, povukla se
predsedniska kandidatkinja DHSS-a,
stranke koja se programski veoma mnogo razlikuje od
svih clanica DOS-a po tome sto trazi
samostalnu Srbiju, cak i u trenutku direktnog
evropskog posredovanja u finalu spora pise
Solani pismo u kome trazi resenje po svom
srpsko-indipendistickom receptu.
DISTANCA: Od tekuce igre se najkonkretnije ogradio
profesor Micunovic pomenuvsi dva
krupna momenta. Prvo, Micunovic, koji i sam ima
izvesne pretenzije, smatra da kandidata za
sefa drzave treba da pronadu partije ili koalicije
jer je vreme "nepartijske demokratije" proslo.
Drugo krupnije pitanje odnosi se na oduzimanje
mandata narodnim poslanicima DSS-a koje
Micunovic smatra nedopustivim. Predsednik Veca
grdana Skupstine SRJ Micunovic citavu
je deceniju branio neprikosnovenost narodne volje i
bice da bolje procenjuje dalekoseznu
vaznost te teme, od, recimo, predsednice skupstine
Natase Micic iz Gradanskog saveza
Srbije, kojoj ce na kraju zapasti da potpise nesto
sto se kosi sa samom programskom
sustinom demokratskih partija - postizbornu kradu.
Sad se tu otvara staro pitanje da li se drustveno
pozeljni ciljevi (brza odrziva prosperitetna
ekonomska reforma) mogu ostvarivati nedozvoljivim
sredstvima (uzurpacija vlasti) i koliko
takvo stanje moze da traje.
Posto je vladajuca koalicija ocito nepovratno pukla
(a puca i po novim savovima - tako Kasa
preti napustanjem koalicije ako se u ustavnoj
povelji ne pojaca odredba o nacionalnim
manjinama), jasno je da ce ovi predsednicki izbori
biti uvertira za republicke parlamentarne
izbore, na koje se ocito ne moze dugo cekati, ma
koliko se srpska vlada zubima drzala za
tzv. cvrstu vecinu u Skupstini Srbije.
Lose ce biti ako se to desi u nekoj krizi u kojoj ce
ovaj detalj imati odlozeno kumulativno
dejstvo, pa tako i ugroziti i ono sto kandidat Labus
u sustini personifikuje, a to je vizija
moderne ekonomski prosperitetne Srbije.
U Labusovoj kandidacionoj proklamaciji, sadrzajno
gledano, u sustini i nije jasno da li se
kandiduje za predsednika ili za premijera.
Po Ustavu predsednik republike, ako nije ratno
stanje, ima malo nadleznosti - predlaze
mandatara, sudije Ustavnog suda, proglasava zakone,
dodeljuje odlikovanja, skupstinu moze
da raspusti tek na predlog vlade. Po clanu 85 Ustava
predsednik republike, medutim, moze
traziti od vlade da izlozi stavove o pojedinim
pitanjima iz njene nadleznosti. To nije vise od
politicki jakog apela jer ne pise kako se vlada
prema tome ima odnositi.
OBECANJE: Kao i mnoge ranije proklamacije, Labusova
predstavlja nabacanu mesavinu
pravnih, simbolickih i ekonomskih motiva - pominje
se zastupanje interesa svih gradana
Srbije, obezbedenje jasnih granica drzave, socijalni
dogovor za stabilnost Srbije, himna i grb,
nova radna mesta, stambeni krediti, izmirenje dugova
prema gradanima, jednakost pred
zakonom, popravljanje stanja u zdravstvu,
decentralizacija vlasti, vracanje dostojanstva
vojsci i policiji, ulazak Srbije u Evropsku uniju
kao lidera na Balkanu. Sest od deset tacaka
tog programa moglo bi biti u direktnoj ingerenciji
vlade.
U svom programu Labus zaobilazi goruce pitanje
srpskog ustava.
Onaj koji je ustavnim pitanjem zabavljen, Vojislav
Kostunica, porucio je jos jednom ove
nedelje da je odlucio jos malo da odlozi odluku o
tome hoce li se kandidovati. To odlaganje je
ovoga puta mozda rezultat cajtnota u koji zapada
posao oko izrade ustavne platforme i
najavljeni dolazak evropskih posrednika, a verovatno
i mentaliteta. Njegovo odlaganje
podseca na one poruke koje su stizale iz Londona od
Kralja Petra II: "Dolazim uskoro".
Trenutno demobilisani DSS-ovci su u prilici da bolje
shvate kako je bilo kraljevskoj vojsci u
otadzbini.
Milan Milosevic
