|
Srbija će biti uzorno domaćinstvoNekad je reč srpskog domaćina bila čvršća od bilo kakve bankarske garancije. Tada je najgrđa kletva bila "Dabogda ti čaršija ne verovala", a srpski domaćini su, bez obzira na to da li su bili industrijalci, bankari, zanatlije, ili svinjarski trgovci i proizvođači pijačnog espapa, smatrali svojom obavezom da radeći za sebe, učine nešto i na "polzu" naroda i države kao zadužbinari i dobrotvori. U međuvremenu, mnoge stare vrednosti su izgubile snagu pod pritiskom
stvarnosti u kojoj su, kako je pisao Ivo Andrić, "budale progovorile,
pametni zaćutali, a fukara se obogatila". Negdašnja čaršija je postala
globalno selo, u kojem su se Srbi rasuli po "sokacima" širom planete,
sledeći svoju zvezdu vodilju daleko od rodnog kraja, trudeći se, ipak, da
ne zaborave svoje poreklo, jezik i običaje.
Okupljeni u razna udruženja i zajednice odnedavno imaju mogućnost da se uključe i u Društvo srpskih domaćina, čije osnivanje je inicirao Jovan Čeković i njime rukovodi kao predsednik izabran na Osnivačkoj skupštini održanoj na Vidovdan u selu Koštunići. "Reč je o vanstranačkoj i nevladinoj asocijaciji, koja je registrovana kao ’udruženje građana’. Programski ciljevi su, između ostalih , jačanje ekonomskih i kulturnih veza otadžbine i dijaspore, zalaganje za obnovu nacionalnih, ekonomskih, socijalnih i kulturnih i istorijskih vrednosti, slobodno preduzetništvo i negovanje kulta rada i stvaralaštva, afirmisanje poštenja i čestitosti, očuvanje jezika, narodnih običaja, starih zanata, tradicionalne arhitekture..". objašnjava za naš list Jovan Čeković. Najmoderniji razvojni koncepti Vojnik po profesiji, inženjer po obrazovanju, direktor moćnog državnog preduzeća Jugoimport SDPR, Čeković je, kao pravi srpski domaćin, uspeo da vrati život u nerazvijena i zapustela sela suvoborskog regiona, koja su više od pola veka plaćala danak "krivici" što je četnički pokret Draže Mihailovića imao snažno uporište u tom kraju. Da je u svom naumu uspeo, možda, najbolje svedoči to, što je, uprkos uobičajenoj komšijskoj surevnjivosti kod Srba, predsednik opštine Čačak Velja Ilić, javno i bez ikakvog zazora, priznao za Vidovdan ove godine, usred gornjomilanovačkog sela Koštunići da kad nekom od svojih gostiju poželi da pokaže kako će izgledati Srbija za koju godinu, ako bude pameti i zasuču se rukavi, povede ih u to selo "konkurentske" opštine! Vođen logikom dobrog domaćina Čeković je prvi u Srbiji ostvario koncept integralnog ruralnog razvoja, koji je na Zapadu oživeo pre dvadesetak godina kao vid decentralizovanog regionalnog razvoja zasnovanog na korišćenju svih lokalnih resursa. Istovremeno, vodeći računa o očuvanju prirode, što je i preduslov za proizvodnju tzv. zdrave hrane kao izvoznog aduta, i razvoju turizma, koji predstoji, u ovom regionu je oživljen i najmoderniji koncept tzv. održivog razvoja, o kojem se ovih dana na sva usta priča u Johanesburgu na međunarodnom samitu o planeti Zemlji. Kao rođeni Koštunićanin, koji je nastojao da pomogne meštanima da se izvuku iz siromaštva, ali ne tako što će im "pokloniti ribu", već stvorivši im uslove za "pecanje", odnosno za rad, zapošljavanje i zaradu Čeković je, sa svojim brojnim saradnicima iz "Jugoimporta" i firme "Anđelija Mišić", koji su s njim delili isti entuzijazam i viziju, uspeo da vaskrsne tradicionalne načine proizvodnje tzv. zdrave hrane, gradnju kuća s tremovima i krovovima "na četiri vode", stare veštine poput tkačke, terzijske, grnčarske, imajući u vidu, pre svega, klijentelu spremnu da "papreno" plati visoki kvalitet ponuđene robe i njeno prepoznatljivo srpsko poreklo. Želeći da taj uspešni "recept" za razvoj, prilagođen lokalnim uslovima, s osloncem na postojeće resurse i tradicionalne proizvodne adute, "klonira" u celoj Srbiji, Čeković je i inicirao osnivanje Društva srpskih domaćina, računajući na pomoć i podršku naših uglednih i uspešnih ljudi iz zemlje i dijaspore. "Imajući u vidu primer sela Koštunići u kojem je, zahvaljujući ekspanzivnom razvoju u minulih šest-sedam godina, radnu knjižicu steklo oko 400 ljudi, a donedavno zamrla škola se ori od dečje graje, poslovni ljudi, u kojima živi duh predaka, mogu prepoznati brojne mogućnosti koje im nudi ulaganje u otadžbinu", uveren je Čeković. "Ovo tim pre što Srbi u dijaspori, prema nekim procenama imaju čak 80 milijardi dolara kapitala, koji bi, na svoju, ali i na korist zemlje iz koje potiču i naroda kojem pripadaju, mogli da ulože u Srbiju, Crnu Goru ili Republiku Srpsku gde društvo planira da osnuje ogranke", kaže on. Lokalni "šmek" Osnivači ovog specifičnog društva, koje već okuplja više od 200 članova oba pola, raznih zanimanja i imovne snage, domaćih i iz inostranstva, veruju u slobodno preduzetništvo i lično zalaganje kao pokretačku snagu razvoja naše zemlje. Pri tom se, kako veli Čeković, "ne sme zapostaviti bogato kulturno nasleđe, narodni običaji, stari zanati i veštine, a, pre svega, naši najjači aduti - zdrava hrana i voda, kao i turizam zasnovan na tradicionalnom gostoprimstvu srpskih domaćina i domaćica". U eri globalizacije, industrijske proizvodnje hrane i pića, kao i masovne ponude proizvoda i usluga bez lokalnog obeležja i "šmeka", najveću prođu i cenu na razmaženom svetskom tržištu će imati kvalitetni i prepoznatljivi etno proizvodi, uveren je predsednik Društva srpskih domaćina, čija ideja je promovisana na ovogodišnjem Susretu dijaspore i otadžbine u maju. "Srpski domaćini iz zemlje i sveta hoće od Srbije da naprave veliko, lepo i uzorno domaćinstvo, sposobno da se izdržava radom sopstvene čeljadi, ne oslanjajući se na donacije i pomoć", izričit je Čeković. Naš sagovornik je, pri tom, svestan da njegova ideja može da naiđe na "nerazumevanje domaćih mondijalista i globalista kojima ’smrdi’ sopstveni nacionalni koren", ali podseća i na to da "slična društva imaju svi narodi koji drže do sebe", kao i na činjenicu da "mnogi za sopstveni razvoj mogu da zahvale inicijalnom kapitalu dijaspore, poput Jevreja, Grka, Kineza..".. Zbog toga Društvo srpskih domaćina treba shvatiti kao asocijaciju čije je delovanje usmereno na jačanje svekolikih veza između otadžbine i dijaspore, a pre svega zajedničkog etničkog korena i poslovnih veza. "Jer, bilo bi nelogično očekivati da u našu zemlju ulažu, na primer Nemci, Francuzi, Amerikanci, a da Srbi nemaju interes za to", naglašava Čeković. Vesna Arsenić |
<<01_35.jpg>>
vrati.gif
Description: GIF image
